Tog petka su najavljivali temperaturu i do -10°C.
Sjajno!
Imam ideju.
Pravo je vreme za posetiti Andrevlje i izaći nonšalantno na sred snežne livade.
Golih ruku zavrnuti delove EQ montaže.
Pobeći u restoran na večeru.
Samo se dobro najedi.
Racionalniji deo moje porodice je otišao na spavanje a mi što volimo zvezde, nebule, jata i galaksije smo nestali preko vrata u ledenu noć. Moram priznati da je stativ dobio divan ledeni print, ubrzo je i tubus je bio našaran.
Vaš teleskop takođe može imati ovako zanimljiv dizajn.
Jupiter je odavno izašao i izgledao je bolje nego ikada. Svega tri njegova meseca su bila vidljiva. Kolega astrofotograf i ja smo bili donekle spremni da čekamo čuveno poravnavanje u 5 ili 6 izjutra, ali ta spremnost je isplanirana u 23h. Da se mi ipak još čujemo oko 3 noćas, a? Nažalost, zimi je teško uklopiti uslove: da je vedro, nema Meseca, pa još da je vikend. Tako je date noći sijao pun Mesec pa iz bunta ni jednom nisam okrenula teleskop ka njemu.
“Jao, slušaj, neko mače se čuje tamo levo. Pa kako na ovoj hladnoći..” bila sam spremna da kopam po mraku da spasim jadno, malo, slatko, nedužno i smrznuto mače. Bući-bući malo mače, moje dete će se oduševiti, muža ćemo morati nagovarati, ali kada vidi kako malecka uživa, a šta mačke jedu, mislim da li može ono od ručka, guglala bih sada ali nemam prste, jao one ruske mačke su baš lepe..
“Nije to mače, to ti je šakal.” smeje se kolega.
U takvim momentima shvatiš da nemaš preko potrebno naoružanje, eventualno tenk, ali su mi objasnili da neće šakali na amatere astronome. Životinje samo posmatraju koliko nam dasaka fali na -12. (Primećujete da se temperatura u ovoj priči sve više smanjuje, to je radi dramatičnosti). Dakle, mi posmatramo nebo, životinje posmatraju nas, sve u svemu vesela noć na -13°C.
Grupica fotografa je došla da se pridruži razdraganom skupu od oba astronoma i napravi par probnih snimaka u šumi pored. Izvuklo se kuvano vino, pale su prozivke i izazovi ko sme da poliže smrznutu banderu (ne padam na to opet) i slikao se Mesec. Dok sam tražila bilo koje zvezdano jato fotografi su blicali po šumi, izgledalo je kao holivudska produkcija alien abduction-a.
«Ako se ne vrate za 15 minuta, kolega, nismo ih ni videli, ko im je kriv.»
Orionova maglina je bila savršena kao i uvek, Jupiter izvanrednog sjaja a sve ostalo se «sakrilo iza mesečine». Ono što nas je najviše zanimalo je niz planeta koji će između ostalog biti vidljive narednih mesec dana:
Jupiter (izlazak u 20:32),
Mars (00:55),
Saturn (03:30),
Venera (05:15) i
Merkur (05:47).
Povratak u toplu sobu (03:20).
Iako upozoravana više puta, ipak sam uspela da odlomim smrznutu plastiku sa jedne ručke, i to «kvrc» na -15°C će me dugo progoniti u snovima. Sklapanje teleskopa je zbog toga odrađeno u restoranu, tek nakon sušenja (tešenja, grejanja i pevanja uspavanke opremi). Ne mogu nazvati ceo doživljaj bezuspešnim jer su nastale neke mnogo dobre fotografije zahvaljujući Aleksandru Vukićeviću, sada znam da prepoznam oglašavanje šakala i onaj pohovani sir je bio bomba.
Neispravan način upotrebe teleskopa. Andrevlje 22 Januar, 2016.
Izvini dragi Hablu.
Slika Aleksandar Vukićević, Andrevlje 22 Januar, 2016.