Početak kulturnog i naučnog izdizanja Islamskog sveta se vezuje za 750. godinu, tj. za dolazak Kalifata na čelo Arapskog carstva. Izuzetan procvat tehnoloških i drugih civilizacijskih dostignuća će kasnije preuzeti i ostale ne-islamske kulture. Razvijala se arhitektura, filozofija, medicina, matematika i naravno astronomija. Oblasti koje su tada napredovale su Bliski Istok, severna Afrika, centralna Azija i al-Andalus. Naučnici arapskog sveta su se koristili grčkom, indijskom i sasanidskom astronomijom koju su razvijali i prevodili. Kasnije, uticali su dosta na Vizantijsku i Evropsku astronomiju kao i Kinesku.
Samo neki od naučnika tog doba su:
- Batani (850-922. god) astronom koji je tačno izračunao dužinu solarne godine. Takođe je učestvovao u izradi numeričkih tablica za predviđanje položaja Sunca, Meseca i planeta. Neke od Batanijevih tablica je koristio i Kopernik.
- Al-Zarkali (1028-1087. god) Andaluzijski astronom i matematičar koji je postao poznat po izradama astronomske opreme. Konstruisao je najtačniji Astrolab (navigacijski instrument za određivanje položaja Sunca, Meseca, planeta i zvezda itd.) koji će se koristiti vekovima kasnije.
- Al-Khwarizmi (cca. 780-850) najveći matematičar arapskoga sveta. Razvio je algebru iz Indijskog sistema, pojednostavljujući jednačine.
- Avicenna, Ibn Sina (908-946. god) Persijski fizičar, astronom, doktor i matematičar. Protivio se mišljenju da astrologija, koja je tada išla ruku pod ruku sa astronomijom, može da predvidi dešavanja. Kritikovao je Aristotela koji je govorio da zvezde dobijaju sjaj od sunca rekavši da zvezde imaju sjaj za sebe kao i planete.
 |
Astrolab se koristio i za astrologiju za vreme zlatnog doba Islama, (Wikipedia) |
Živeći na arapskom poluostrvu, ljudi su već bili odlični astronomi. Za nomade snalaženje u pustinji je uveliko zavisilo od posmatranja zvezda i sazvežđa. Ono što je, takođe, doprinelo razvitku mnogih važnih instrumenata je činjenica da molitva imala zahtevani pravac ka Meki, s toga je vernicima bila potrebna pomoć u snalaženju van svojih gradova i država (primer je al-Zarqali koji je konstruisao astrolab - nezavisan od geografskog položaja posmatrača). Veliki broj zvezda kao sto su Aldebaran i Altair su dobila imena bas za vreme Zlatnog doba Islama, a astronomski pojmovi alhidada i azimut se još koriste. Astronomska literatura obuhvata preko 10000 zapisa koji su razbacani po celom svetu a čak mnogi nisu još ni pročitani.
Najraniji period zlatnog doba je obuhvatao većinom prevođenje indijskih i persijskih dokumenata i astronomskih tablica koje su se obrađivale unazad 2 veka u Sasanidskoj Persiji. Zatim sledi period usvajanja Ptolomejskog sistema astronomije koji se prilagođava i restrukturira matematički. Kalifat tog vremena ne samo da finansijski podržava ovaj napredak nego ga nagrađuje i označava kao prestiž. Naučnici uživaju određen ugled. Period od 1025. do 1450. je većinom pun preispitivanja Ptolomejevog geocentričnog sistema pri čemu su napisane brojne kritike. Ovaj sistem opisuje Zemlju kao centar svemira oko koje kruže kako Sunce i Mesec, tako i zvezde koje imaju oblik savršene lopte i za jedan dan naprave krug oko planete. Ovakvo mišljenje sada zvuci naivno i smešno ali se održao 1400 godina.
Prva opservatorija je bila locirana u al-Shammasiyya. Njenu gradnju je naredio kalif al-Mamun 828. godine a samu konstrukciju su izveli astronomi “Kuće Mudrosti” Yahya ibn abi Mansur i Sanad ibn Ali al-AlYahudi. Glavni zadatak islamskih opservatorija su bile konstrukcije astronomskih tabli i katalozi zvezda. Retki spisi koji opisuju rad u ovim opservatorijama govore o redovnim dnevnim posmatranjima Sunca i Meseca, njihovom pažljivom praćenju preko nebeskog svoda. Iako nisu nadživele al-Mamuna, arhivi ovih opservatorija čine izuzetno važnu zaostavštinu zlatnog doba Islama.
Kako je već spomenuto da je islamski svet bio opčinjen istraživanjem zvezda i neba, bilo je neizbežno razviće astrologije. Iako je danas jedno nauka a drugo zabava, astronomija i astrologija su često bile povezivane u srednjevekovnoj Arabiji. Opet, česte su greške čak i danas u modernom svetu (probajte bilo kog astronoma da pitate šta je u horoskopu) što govori o nekadašnjem međusobnom uticaju ove dve discipline. Ipak, čak i onda su se mnogi astronomi oštro protivili verovanju da bilo kakav raspored nebeskih tela ima uticaja na delovanje i bistvovanje ljudi. Ibn Sina je govorio o uticaju planeta na čoveka na nekom drugom nivou koji nauka još ne može da objasni ali to nije uticaj na događaje niti predviđanje istih.
Istoričari za kraj ovog doba uzimaju mongolsku invaziju na Bagdad 1258. godine (masakr koji je zbrisao skoro celokupno stanovništvo). Uništavanje znamenite bagdadske biblioteke i uostalom psihološki udarac samog napada je uticao na to da se islamska civilizacija počela okretati samoj sebi, a time i na zaostajanje za sve naprednijom zapadnom kulturom.
«Kuća mudrosti» (Bayt al-Hikma), Yahyá al-Wasiti ilustracija, 13. vek, (Wikipedia)
| Astronomija Arapa - članak iz Astronomnije broj 13. PDF 4 strane |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
