Bilo je negde oko deset uveče kada sam teleskop sa terase brzo sklapala u pomoćnu kutiju. Naći ću više kako da rešim transport, ova kutija za montažu i ćebe za tubus su stvarno loše rešenje. Moj prvi teleskop je jedan zgodan Skywatcher 90/900, kupljen polovan od čoveka iz Bogojeva, nazvan od milja Habl (naravno teleskop, ne čovek). Ne znam koliko ozbiljnih kolega astronoma ima ime za teleskop ali stidite se ako nemate. Kako je prepodne još malo pala kiša niko nije očekivao da će se razvedriti, a lepša noć za posmatranje nije mogla ni da se poželi. Ručak za sutra je skuvan, dete spava uveliko, sada malo da se posvetim astronomiji.
Kolega je već uveliko čekao ispred zgrade cupkajući jer imamo samo par sati dok se opet ne naoblači, cilj je bila Begečka jama. Mogla bih sada da opisujem, dam svoje viđenje Begeča i jame ali bih se vrtela oko par sinonima za noć. Stižemo brzo, nešto duže vadim opremu ali toliko moja ekspertiza za sklapanje EQ2 i traje. Jezivoj atmosferi posebno doprinosi zavijanje u daljini dok kolega insistira da su to «Drekavci».
Slika Aleksandar Vukićević, Begečka jama, Avgust 2015. Godine
Naći Andromedu. To je prva galaksija koju sam našla sa terase i to uz baš puno truda. Sreća moja u ponoć kada sam počela da budim ukućane da pogledaju u bledu mrlju je neopisiva. (Njihova sreća što ih neko budi je opisiva najviše sa «biiiiiip»). Dakle, Andromeda je konstanta svakog posmatranja. Već su se polako pomaljale Plejade, nisu mi bile nešto fascinantne verovatno zbog okulara 25 mm, pa dok ne nabavim bar 32 mm lepše mi da ih gledam golim okom. Laguna se sakrila iza nadolazećih oblaka koji su pokvarili planove kolegi, kome je slikanje M8 bila misija to veče. Prvi put sam je inače videla u Astro kampu Letenka zahvaljujući kolegama astronomima, a trebalo je da vidite kako sam pre kampa upravljala teleskopom dok me nisu naučili, verovatno bi mnogima od vas zaigralo oko.
Sledi samo posmatranje.
- Pa šta gledaš ti tamo? - pita kolega
- Sve.
Okrećem teleskop po osama i divim se zvezdama. Nisam se razočarala prvim pogledom kroz teleskop, znala sam da je zvezda - zvezda i kroz teleskop, tačkica. Dakle, gledam tačkice pa proleti neki satelit, meteor, ne zapisujem merenja -planiram, ali za sada je ovo i više nego dovoljno. Sve ostalo se prati po različitim internet stranama, od profesionalnih astrofotografa, astrofizičara koji će mi lepo objasniti šta sam videla. Mnoge M objekte sam videla kroz teleskope ljudi u Astro kampu, objekte koje moj Habl ne bi mogao ni da uhvati. Šta bi tek bilo da sam bila tamo više od jedne večeri (sledeće godine, Letenko, sledeće)?
Oblaci su skratili ovo izuzetno profesionalno posmatranje, sledi lagano sklapanje montaže. Opet razmišljam dok se pakujem da stvarno moram naći rešenje za transport, nije uredu ovako Habla da tretiram.Jedva čekam da sutra opišem svojima kako je bilo a da me oni zapravo ne slušaju.
Koliko volim ovaj hobi? Obično posle sanjam galaksije i nebule kako ih vidim golim okom. Hej, pa teleskop ima ime! Najvažnije od svega, voleti astronomiju toliko da ushićenje nakon posmatranja drži i kada u pola 7 izjutra dete skoči na glavu jer je vreme da se ustaje.