Ruska državna korporacija 'Роскосмос'je prihvatila preliminarni dizajn nove rakete sa oznakom 'Союз5'. Iako možda ne izgleda tako, ipak to je odlučujući korak za budućnost ruskog kosmičkog programa. 'Союз5'će sa Bajkonura poneti u kosmos novi ruski putnički brod 'Федерация', a kasnije bi trebalo da posluži kao platforma za konstruisanje težu verziju označenu kao 'СТК', koja će poneti Ruse na Mesec. Paradoksalno, novi 'Союз5'neće imati ništa sa tradicionalnom 'Союз'raketom, derivatom legendarne Р-7 'Семёрка', nosačem atomskih bombi iz 50-ih godina. Uprkos imenu, 'Союз5'nije ništa do kompletno ruska verzija rakete 'Зенит', pravljene u kolaboraciji sa Ukrajinom.

s1
Dvostepena raketa 'Sojuz 5'sa brodom 'Federacija'.

Kada je 1985. ušla u službu, raketa 'Zenit'je bil najnaprednija sovjetska raketa. Opremljena potpuno automatizovanim sistemom za lansiranje, 'Zenit'je bila prva raketa pored 'N1' koja nije nastala prepravkom nekog balisitčkog projektila. Posle pada SSSR-a, Rusija je fakat tražila način da se oslobodi zavisnosti od Ukrajine, te je odlučila da 'Zenit' zameni sa 'Angarom', ali nije uspela. 'Zenit'je nastavio sa lansiranjem sa Bajkonura i Tihog okeana, uprkos ekonomskim problemima kompanije 'Sea Launch'. Međutim, u osvit sukoba sa Ukrajinom 2014. godine, Kremlj je doneo odluku da prekine veze sa kosmičkom industrijom susedne zemlje i odlučio da zameni 'Zenit' sa kompletno novom ruskom raketom koja je u originalu nazvana 'Feniks'.

Odluka nije bila bez kontroverzi. Rusija je već posedovala novu tešku raketu-nosač 'Angaru A5', a kompanija RKK 'Energija', glavni deoničar 'Sea Launcha', snažno se zalagala za nastavak saradnje sa Ukrajinom. No 'Angara A5'je koristila propulzivne module sa po jednim kerozinskim motorom RD-191, dok je 'Zenit'koristio RD-171, najjači 'tečnjak' ikad konstruisan[1]. Šta je trebalo uraditi? Pa napraviti super-tešku raketu – nosivosti preko 50 tona– ali koristiti 'Angarine'blokove predstavljao je logistički košmar[2], pa je bilo lakše postignuti tu nosivost jednostavnim grupisanjem tri bloka bazirana na 'Zenitu'sa po jednim RD-171. 'Feniks'bi u isto vreme omogućio da se očuva tehnologija proizvodnje RD-171 – jer je 'Zenit'jedina raketa koja koristi te motore – i da se kreira superteška raketa koja bi pomogla u 'Roskosmosovim'planovima da do 2025. otputuje na Mesec.

s2
Raketni motor RD-171 (11D520)je napravljen na iskustvima moćne rakete 'Energija'o kojoj sam nedavno puno pisao i koja je imala RD-170 (11D521)– najjači tečni motor na svetu.

Sredinom 2017. projekat 'Feniks'je postao apsolutni ruski prioritet nakon što je 'Roskosmos'obelodanio odluku da novi brod 'Federacija'bude lansiran baš tom raketom, sada pomalo konfuzno nazvanom 'Sojuz 5'. U principu, 'Federacija'je trebala da poleti sa Vastočnog na 'Angari A5P', ali je 'Roskosmos'odlučio da zameni raketu sa 'Sojuzom 5', koji bi uzletelai sa 'Zenitove'rampe u Bajkonuru (na taj način ne mora da se infrastruktura gradi od nule). Rampa za 'Sojuz 5'će se na Vastočnom graditi kasnije. Da bi se konfuzija oko nomenklature još iskomplikovala pobrinuli su se Rusi i Kazahstanci dogovorom da preprave 'Zenitova'postrojenja na Bajkonuru[3]i odatle lansiraju novu raketu na prirodni gas, nazvavši projekat 'Sunkar'[4](uz to, pre pet godina kompanija RKC 'Progress'su započeli projekat rakete na metan koja je imala oznaku 'Sojuz 5'koja nema veze sa ovom raketom!).

s3
'Sojuz 5' / 'Feniks'
srednje klase.

Nezavisno od toga, rakete 'Sojuz 5' / 'Feniks'[5]/ 'Sunkar'projektovao je RKK 'Energija'– tvorac brodova 'Sojuz''Federacija'('ПТК-НП'), kao i dodatnog stepena 'Blok-DM'za 'Zenit'– dok je sama proizvodnja rakete poverena raketno-kosmičkom centru RKC 'Progress'iz Samare, proizvođaču porodice raketa 'Sojuz'. To je kompromisno rešenje koje treba da zadovolji obe kompanije. Sa jedne strane, RKC 'Progress'je dobio svoj deo kolača nakon što je poslednjih godina more projekata ove kompanije bilo otkazano, kao što je bio slučaj sa raketom 'Rus-M'koja je trebala da nosi 'Federaciju'. S druge strane,RKK 'Energija'čuva privilegovanu poziciju koju je dobila sa 'Zenitom'preko kompanije 'Sea Launch'(danas pripada ruskoj kompaniji 'S7'). Ne treba zaboraviti da je pre desetak godina RKK 'Energija'već pokušavala da predloži rakete zasnovne na 'Zenitima'koje bi sa Bajkonura ponele 'Federaciju', kao što je bila 'Energija 1K'.

s4
Raketa 'Energija 1K'kompanije RKK 'Energija'predložena pre par godina za lansiranje 'Federacije'. Na lansiranju je trebala da bude teška 520 tona, a na orbitu visine 200 km i nagiba 51,7° je trebalo da podigne ~16 tona.

s5
Mogući dizajn 'Феникса'(levo) i više verzija sa različitim modulima. Svaka raketa nosi kapsulu sa posadom 'Федерация',koje će nositi posade na orbitne stanice i Mesec.(Novosti Kosmonavtiki).

RKK 'Energija'je krajem prošle godine predala projekat nove rakete 'Sojuz 5'čelnicima 'Roskosmosa', ali državna korporacija je vratila elaborat kompaniji na doradu iz razloga koji nisu do kraja jasni. 'Sojuz 5'će biti, kao i 'Zenit', dvostepeni nosač baziran na keroloxusposoban da ako bude lansiran sa Bajkonura ponese 18 tonana nisku orbitu (dovoljno da ponese šestosedni putnički brod 'Federaciju'težine ~16 tona). Na lansiranju, biće teška 530 tona, imaće prečnik 4,10 metara i dužinu 61,87 metara (65,9 m sa brodom 'Federacija'na vrhu i spasilačkim tornjem). Radi poređenja, 'Zenit-3F'ima težinu 473 tone i dimenzije 57,8×4,1 metar, i u LEO može da ponese 14 tona (varijanta 'Zenit 2'). U prvom stepenu 'Sojuz 5'će imati motore RD-171MVkompanije NPO 'Energomaša'a u drugom stepenu RD-0124MSkompanije KBHA. Prvo probno lansiranje je planirano 2021. godine.

s6
Verzije teške trostepene rakete STK(rus. ракеты-носителя сверхтяжёлого класса– РН СТК; neoficielno ime – 'Энергия-3В'). Ova raketa će se bazirati na 'Sojuzu 5'.

Ali nije sve ružičasto. Tu su i kritike vezane za ovu raketu. Rusija je poslednjih dvadeset godina provela u razvoju 'Angare'(kompanije 'Hruničev') koja bi trebalo da bude jednostavna – i skupa – zamena za 'Proton'i koja je pre 2 godine imala probni let. 'Sojuz 5' će koristiti savremenu tehnologiju, ali neće imati nijednu komponentu koju će sačuvati za sledeće lansiranje. Iako 'Roskosmos'ne želi da ta lansiranja budu skuplja od \(30-35 miliona, jasno je da 'Sojuz 5'ne predstavlja ruski odgovor na 'Falcon 9' (koji košta \)62 mil. po lansiranju). Istina je da to nije ni bila namera. 'Sojuz 5'će proširiti strateški sektor ruske aeronautičke tehnologije i predstavljati temelj za razvoj teških raketa. Njen cilj nije da se takmiči na međunarodnom tržištu, ali zarad budućnosti Rusije u kosmosu biće joj bolje da donese uspehe.

s7
Raketa 'Sojuz 5'.

s8
Brod 'Federacija'i spasilački toranj (SAS) za 'Sojuz 5'.

 

[1]Vodonični RD-171je najmanje 3 puta jači od RD-191i 5 puta teži. Oba motora proizvodi ista kompanija – NPO 'Energomaš'

[2]Da podsetim: 'Angara 5A'se sastoji od jednog centralnog bloka i 4 bočna (to je zapravo 5 istih blokova URM-1). Centralni ne radi sve vreme tokom lansiranja, već smanjuje gas za 30% i čuva gorivo za trenutak kada se bočni busteri odbace.

[3]Prema dogovoru dve zemlje od 2004, kada se Rusi povuku iz Bajkonura preuzeće ka Kazahstanci i zvaće se Bajterek. Namera je da se odatle u buuduće lansiraju samo 'čiste' rakete a ne 'otrovni' 'Protoni'.

[4]Na ruskom 'Сункар'(каз.сұңқар — soko). Projektovanje je započeto ove godine. O tome sam već nešto pisao.

[5]Koga baš kopka ova verzija, neka pročita ovo.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 1 sat ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 22 sati ranije

Foto...