Kada sem prošle nedelje bio u Makedoniji, skrenuli su mi pažnju da kad pređem makedonsku granicu, sa leve strane auto-puta posle Kumanova posetim neobičan lokalitet, zapostavljen na turističkim kartama tog dela naše bivše zemlje. Radi se o megalitskoj opservatoriji Kokino, otkrivenoj pre nekih 10 godina.
|
|
Makedonska opservatorija Kokino potiče iz perioda između 2.000. i 1.800. godine p.n.e. NASA ju je svrstala među četri najstarije opservatorije na svetu. Verovatno je sližila i kao obredno mesto. |
„Kokino ima neverovatnu astronomsku preciznost i ima centralno mesto za posmatranje, kao i pomoćna osmatračka mesta“, kaže fizičar i astronom Đore Cenev, šef Planetarijuma makedonskog omladinskog kulturnog centra, koji je vršio detaljnu analizu lokacije. „Opservatorija poseduje označene četiri glavne pozicije Meseca i tri glavne pozicije Sunca tokom godine, jesenje i prolećne ravnodnevnice i zimske i letnje dugodnevnice.“ Jedan posebno pozicionirani marker (ili „nišan“) pokazuje da je opservatorija takođe korišćena za praćenje kretanja sazvežđa Plejada.
Prema rečima Ceneva, opservatorija je projektovana krajem bronzanog doba (II milenijum pre Hrista) i prema svim pokazateljima radilo se o nepoznatoj visokorazvijenoj civilizaciji. „Drevni ljudi su svoj kalendar radili precizno, sa mnogo oznaka i ureza u kamenu u opservatoriji. Opservatorija im je takođe pomagala da odrede vreme žetve i druge datume,“ rekao je on.
Postojanje 9 veoma preciznih markera dokaz je da se na Kokinu izrađivao kalendar. Tri markera, objašnjava Canev, služe za posmatranje Sunca: jedan je za izlazak Sunca iz dugodnevice (21. juna), drugi za kratkodnevicu (22. decembar), a treći za označavanje prolećne i jesenje ravnodnevice (21. marta i 23. septembra). Ostalih 6 su namenjeni posmatranju Meseca i izradi lunarnog kalendara sa ciklusom od 19 godina (Mresec se svakih 19 godina nalazi na istom mestu i u istoj fazi istog dana u godini). Prema Cenevu, drevni astronomi su na osnovu posmatranja ovih markera svakako znali za periodično kretanje Meseca, i na osnovu toga pravili lunarni kalendar. „Lunarna godina sadrži lunarne mesece od 29 dana (zimske) i od 30 dana (letnje). Ima godina sa 10 i sa 13 lunarnih meseci. Smatra se da je to matematička varijanta, ali na Kokino smo prvi put u istoriji otkrili postojanje 2 markera za određivanje dužine lunarnih meseci, a to se radilo na početku svakog 19-godišnjeg ciklusa. To je veoma važno otkriće, koje smo uspeli da dokažemo i proračunima, ali i fotografijama. Takođe smo utvrdili da su tadašnji astronomi znali i za cikluse pomračenja. Za taj ciklus – nazvan saros, a koji se ponavlja svakih 18 godina i 11,32 dana – znali su i drevni Egipćani. Sa jednog geografskog mesta isti redosled pomračenja Meseca i Sunca može se videti samo jednom u 54 godine i 34 dana. Na Kokinu postoji posebna pozicija za posmatranje i posebna 4 markera na stenama na istočnom horizontu za posmatranje sarosa. Tako smo 2002. utvrdili markere za pozicioniranje izlaska Sunca i Meseca na istočnom horizontu (kalendar), zatim je 2006. godina bila početna godina lunarnog kalendara i dokumentovali smo izlazak punog Meseca u markeru, a 2007. smo utvrdili da posmatrao i saros. Time smo definitivno dokazali da je Kokino drevna opservatorija i da su se nebeska tela posmatrala sa ovog mesta makar tri veka u kontinuitetu. To je fantastično saznanje,“ kaže Cenev.
Četiri kamena prestola na kojima su verovatno sedeli plemenski prvaci (levo) i marker za označavanje izlaska Sunca iz dugodnevice, snimljeno 21. juna 2009. (desno).
Arheolog i aktuelni direktor Muzeja u Kumanovu Jovica Stankovski otkrio je Kokino pre 10 godine. „Našli smo puno keramičkih predmeta i kalupa za livenje bronze na toj lokaciji, ali oni datiraju iz kasnijeg perioda,“ kaže Stankovski. „To navodi na zaključak da je na to mesto došla druga civilizacija, uništila onu civilizaciju koja je razvila opservatoriju i na toj lokaciji izgradila svoje naselje,“ objašnjava Stankovski.
Istraživanja na lokaciji Kokino trajala su dok je lokalna samouprava imala para, ali sada sve to stoji i čeka neka druga i bolja vremena. Pre par godina jedna holandska fondacija obezbedila je 4.000 evra za štampanje kataloga o ovoj lokaciji a ambasada SAD je pomogla da se napravi 3D prezentacija, i to je bilo sve od obećane evropske pomoći.
„Ministarstvo kulture takođe je učestvovalo u pripremi kataloga sa 500 evra,“ priseća je Cenev. „Ovo je konačno potvrdilo naše gledište da u Makedoniji postoji kulturno nasleđe koje bi trebalo istraživati.“ Arheolozi i astronomi pretpostavljaju da u tom regionu postoje još tri ili četiri slične opservatorije.
Makedonska vlada je već pokrenula postupak da se Kokino uvrsti u Uneskovu listu prirodnog i kulturnog nasleđa.
Linkovi
Kokino, megalitska opservatorija
Rešili smo da u doba dugodnevnice odemo na magalitsku opservatoriju Kokino. To je u blizini srpske granice i manastira Prohor Pčinski. ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
