Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.
Ali Zemljina orbita je elipsa, a Sunce se nalazi u njenoj žiži. Zbog toga je Zemlja nekada bliža Suncu a nekada dalja. Tokom polovine godine (od 1. januara do 1. jula) Zemlja se udaljava od Sunca, a tokom druge polovine – približava mu se. Razlika između najveće i najmanje udaljenosti iznosi 2×1/60×150.000.000, tj. 5.000.000 km.
Ova promena udaljenosti u proseku iznosi oko 28.000 km dnevno. Stoga se za vreme od podneva do zalaska Sunca (četvrt dana) udaljenost tačaka na Zemljinoj površini od dnevne svetlosti uspeva promeniti u proseku za 7.500 km, tj. više nego od rotacije Zemlje oko svoje osi.
Šematski prikaz putovanja Zemlje oko Sunca.
To znači da na pitanje postavljeno u naslovu treba odgovoriti na sledeći način: u razdoblju od januara do jula bliži smo Suncu u podne nego naveče, a od juna do januara vredi upravo suprotno.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
