Pre tri godine govorili smo o japanskoj sondi 'DESTINY+' (Destiny Plus), projektu kosmičke sonde na jonski pogon projektovane za istraživanje asteroida Phaethon. Napokon, projekat se nastavlja s važnom novošću; uveden je radikalni redizajn imena, koje se sada piše 'DESTINY+', sa znakom '+' kao eksponentom, umesto samo 'DESTINY+'. Šalu na stranu, jer u stvarnosti ovo nije novo ime, već glasi 'DESTINY PLUS' (Demonstration and Experiment of Space Technology for INterplanetary voYage with Phaethon fLyby and dUst Science) – da, 'PLUS' je takođe akronim – i službeno će imati podršku nemačke kosmičke agencije DLR, koja će isporučiti instrument DDA (DESTINY+ Dust Analyzer). Nemački instrument, zasnovan na CDA sonde 'Cassini', biće zadužen za analizu čestica prašine koje Phaethon pušta u svojoj orbiti. Nemačka već nekoliko godina sarađuje u razvoju misije, ali je tek 11. novembra potpisan službeni sporazum o saradnji između nemačkog DLR-a i japanske JAXA-e.
Sonda 'DESTINY+' za proučavanje asteroida.
'DESTINY+' se tako pridružuje misijama 'Hayabusa 2', 'BepiColombo' i 'MMX' kao primerima saradnje između Evrope i Japana. U slučajevima 'Hayabuse 2', 'MMX-a' i 'DESTINY+' takođe bode oči da se saradnja odvija više na nivou određenih pojedinačnih zemalja nego same Evropske agencije (ESA).
'DESTINY+' je mala sonda, teška samo 480 kg, koja bi trebalo da poleti sredinom 2024. – dve godine kasnije nego što se očekivalo – pomoću japanske rakete 'Epsilon' s ciljem posete Apolo asteroidu (3200) Phaethon četiri godine kasnije. Phaethon je izuzetno zanimljiv objekt, jer sa svoje površine oslobađa čestice[1]koje prilikom sudara sa Zemljom uzrokuju čuveni meteorski pljusak Geminids. Koji su mehanizmi odgovorni za izbacivanje ovog materijala iz ugljeničkog asteroida kakav je Phaethona? Nasina sonda 'OSIRIS-REx'iznenadila nas je kad smo otkrili da maleni asteroid Bennu izbacuje kamenje i stene sa svoje površine zbog složenog odnosa gravitacionog polja i centrifugalne sile, ali, s prečnikom od gotovo 6 kilometara, Phaethon je preko deset puta veće telo od Bennua. Uz to, Phaethon se približava na samo 21 milion km od Sunca tokom njegovog perihela, pa površina doseže 700ºC, drastičnu promjenu temperature koja pogoduje izbacivanju čestica.
Phaeton u poređenju sa asteroidima Ryugu i Bennu.
Međutim, proučavanje Phaethona nije lako jer ima vrlo ekscentričnu orbitu (e°=°0,89) i vrlo nagnutu u odnosu na ekliptiku (22°). Zbog toga će 'DESTINY+' morati da koristi svoja četiri jonska motora[2] s potiskom od 40 milinjutna (sonda 'Hayabusa 2' ima tri motora od 30 mN) kako bi stigao do Phaethona, iako će, zbog svoje ekscentrične orbite, moći da preleti samo na visini od oko 500 kilometara kada asteroid bude presekao Zemljinu orbitu. Početak misije biće spor, jer će sondi trebati otprilike mesec dana da napusti Zemljinu gravitaciju koristeći svoje male jonske motore – samo tri će raditi neprekidno u isto vrijeme – kako bi svaki put mogla da proširi spiralnu orbitu. Otprilike pola godine nakon uzjetanja, letilica će preleteti iznad Meseca da bi trajno napustila Zemljino gravitacijsko polje i otišla ka Faethonu.
Karakteristike sonde 'DESTENY+'.
Složena trajektorija sonde.
Još jedan pogled na putanju.
Sonda će proučavati Phaeton koristeći dve kamere, TCAP (Telescopic CAmera for Phaeton, maksimalne rezolucije između 10 i 5 metara po pikselu) i MCAP (Multiband CAmera for Phaeton, rezolucije oko 100 metara), uz gore pomenuti instrument za analizu prašine DDA. Susret će se izvesti relativnom brzinom od 25 km/s, pa će 'DESTINY+' da koristi autonomni navigacioni sisten. U principu, sonda je trebala da ponese i malu subsondu nazvanu 'PROCYON Mini' (PRoximate Object Close flYby with Optical Navigation), zasnovanu na mikrosatelitu 'PROCYON' (samo 60 cm!) koji je lansiran zajedno s 'Hayabusom 2', ali čini se da ova svemirska letilica na kraju ipak neće biti uključena u misiju zbog prevelikih troškova projekta.
Instrumenti sonde.
Lokacija nemačkog instrumenta DDA za analizu prašine. Težak je 2,7 kg a napravio ga je univerzitet u Štutgartu. Zanimljivo je videti kako veliki američki, a evo vidimo i nemački univerziteti, učestvuju u naučnim misijama. To im se sve, naravno, dobro plaća a profesori i učenici stiču iskustva, reference i doktorate. Za to vreme naši upravni odbori se bore s politikom i ko je plagirao diplomu i sl.
Geometrija susreta sa asteroidom Phaeton.
Nakon proletanja iznad Phaetona, nadamo se da će 'DESTINY+' preleteti iznad još jednog asteroida, (155140) 2005 UD. Veličine oko jednog kilometra, ovaj je asteroid posebno zanimljiv za misiju jer se čini da se radi o velikom komadu odvojenom od Phaethona. 'DESTINY+' bi trebao da prođe Preliminarni pregled dizajna (PDR, Preliminary Design Review) sledeće godine i Finalni pregled (CDR, Final Design Review) 2022. godine pre lansiranja 2024. Zajedno s misijom 'Phobos Sample Return MMX' i solarnim jedrom 'OKEANOS' za prikupljanje uzoraka trojanskog asteroida u blizini Jupitera, jedan je od projekata s kojima Japan planira da nastavi s istraživanjem Sunčevog sistema sledećih nekoliko godina. Mene što se tiče, nemaju premca što se tiče odabira ciljeva i misija.
Japanski projekti,
[1] Zato takva tela nazivamo aktivnim asteroidima. Oni imaju asteroidne orbite koje su unutar Jupiterove, ali kometne vizuelne karakteristike (kome, repove i sl.). Kada su ih 2006. prvi put uočili, nazvali su ih 'kometama Glavnog pojasa'
[2] Biće to NEC-ovi solarni jonski motori 'μ10' kakve su koristile i sonde 'Hayabusa' i 'Hayabusa 2'
'Destiny Plus', japanska sonda za proučavanje asteroida Faeton
'DESTINY PLUS', japanska sonda za proučavanje asteroida Phaeton
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
