Modul 'Пирс' je istorija. U ponedjeljak, 26. jula 2021. u 08:56 po našem, teretni brod 'Прогресс MС-16' ('77P' za Nasu) otkačio se od Međunarodne kosmičke stanice (ISS), odnevši sa sobom mali modul ruskog segmenta. To je bilo neophodno kako bi se omogućilo pristajanje modula 'Наука', lansiranog 21. jula. Ubrzo nakon toga, 'Прогресс', natovaren smećem i otpacima, aktivirao je svoje motore za kočenje. 'Прогресс MС-16' i 'Пирс' su se dezintegrisali oko 12:45 nad južnim Pacifikom. 'Пирс' je tako postao prvi ISS modul koji je odvojen od stanice od početka njene izgradnje 1998. Spajanje modula 'Наука' planirano je za 29. jul u 11:25 poo našem vremenu.
'Progress' se odvaja od stanice i odnosi sa sobom modul 'Pirs'.
Razlog za odvajanja 'Pirsa' je taj što 'Nauka' može da se spoji samo sa nadirnim portom modula 'Zvezda'. Razlog je taj što i port na 'Nauci' i 'Zvezdin' nadir koriste hibridni sistem spajanja SSVP-M (ASA-G/ASP-G) koji kombinuje vanjski prsten iz androgenog APAS sistema – koji se, paradoksalno, koristio jedino u američkom segmentu ISS-a – i sistem konus/sonda sličan sistemu SSVP na letilicama 'Sojuz' i 'Progress'. Nasuprot tome, modul 'Pirs' je imao SSVP sistem na svom drugom kraju, pa se 'Nauka' nije mogla direktno spojiti s ovim modulom (u teoriji je bilo moguće koristiti adapter poput onog koji 'Nauka' nosi u svom drugom podužnom portu, ali se to nije preporučavalo sa strukturnog gledišta, posebno obzirom na to da je reč o stalnom modulu). U najgorem slučaju, tj. ako 'Nauka' ne uspe da se spoji sa ISS, biće potrebno dodati određeni adapter na 'Zvezdin' nadirni port kako bi se omogućilo buduće pristajanje brodova 'Sojuz' i 'Progress'.
Trenutak odvajanja 'Pirsa'. Tamo se nalazio još od septembra 2001.
Pristajanje 'Pirsa' 2001. Uočava se hibridni docking system, sa spoljnjim prstenom sličnim sistemu APAS.
'Pirs' je bio spojen sa nadirnim portom 'Zvezde'. Može da se uoči da drugi kraj 'Pirsa' ima tradicionalni SSVP spojni sistem.
Moduli ruskog segmenta ISS.
Ovako će izgledati ruski segment nakon spajanja sa 'Naukom'.
'Pirs' – 'Пирс', 'dok' na ruskom jeziku – imao je službenu oznaku SO-1 (СО1, Стыковочный Oтсек, 'otsek za pristajanje') ili DC-1 (Docking Module 1), sa indeksom 240GK. Lansiran je 17. septembra 2001. pomoću rakete 'Sojuz-U' pričvršćen na pogonski modul modifikovanog broda 'Progress' (set je dobio naziv 'Progress M-SO1'), što mu je omogućilo automatsko pristajanje na nadirnom portu modula 'Zvezda'. Početna masa je iznosila 7,9 tona, ali je nakon uklanjanja pogonskog modula iznosila 3,6 tona. Njegova unutrašnja zapremina je iznosila 17,4 kubna metara, dužina 4,9 metara i prečnik od 2,6 metara. Imao je dva otvora svaki sa prozorom promera 22,8 centimetara za aktivnosti van letilice. Konstruisanje i izgradnja 'Pirsa' poverena je kompaniji RKK 'Energíja', konstruktoru brodova 'Sojuz' i 'Progress', kao i modula 'Zvezda' (module 'Zarja' i 'Nauka' izgradila je kompanija 'Hruničev'). Njegov dizajn datira iz ranih 90-ih, kada je RKK 'Energíja' osmislio nekoliko modula male veličine, ali velike unutarnje zapremine koji je trebalo da koristi buduća stanica 'Mir-2'.'Hruničevljevi' specijalizovani moduli '37K' i '77K' korišćeni na 'Miru', izvedeni iz brodova 'TKS' iz 70 -ih, bili su preskupi i složeni. Ovim modulima kompanija RKK 'Energíja' je takođe nameravala da preuzme kontrolu nad novom svemirskom stanicom.
Unutrašnjost modula 'Pirs'. Vide se dva poklopca za EVA.
'Pirs'.
Stanica 'Mir-2' sa modulima napravljenim u RKK 'Energiji'. 'DM-1' i 'DM-2' su 'preci' 'Pirsa'.
Plan 'Mira-2' sa evropskom robotskom rukom i 'Docking Modulom' prethodnicom 'Pirsa'.
Nakon fuzionisanja projekata 'Freedom' i 'Mir-2' kako bi nastao sadašnji ISS, novi moduli su bili dodeljeni ruskom segmentu stanice. Cilj 'Docking Modula', kako je 'Pirs' u to vreme bio nazivan, bio je da posluži kao spojnica i omogući pristajanje brodova 'Sojuz' i 'Progress' u hibridnim portovima 'Zvezde' do pristajanja većih modula. Drugi modul SO-2 bio bi modifikovan kako bi nastao sadašnji 'Poisk', lansiran 10. novembra 2009. 'Poisk' (MIM-2), koji se nalazi na zenitnom portu modula 'Zvezda', praktički je identičan 'Pirsu', a od sada će biti jedini otvor za izvođenje vanbrodskih aktivnosti na ruskom segmentu. U ovih 20 godina 'Pirs' je doživeo 43 spajanja sa svemirskim letilicama (37 sa 'Progressima' i 6 sa 'Sojuzima') i služio je za izvođenje 52 šetnje po svemiru. Mesečeva stanica 'Gateway' trebalo je da ima spojnicu na temelju kombinacije dizajna 'Pirs' i 'Poisk' i modula 'Pričal', pre nego što se Rusija povukla – zauvek? – iz projekta. Slično, buduća čisto ruska stanica ROS takođe će imati sličnu spojnicu. 'Pirs' je nestao, ali njegovo nasleđe će se nastaviti.
ROS stanica u polarnoj varijanti u svojoj završnoj fazi s četiri 20-tonska modula: BM osnovni modul, komercijalni modul, modul za materijalne usluge i proizvodni modul. Tu su i tri broda 'Arjol' i spojni modul kao što je 'Pirs' (Ria Novosti).
Budući spojni moduli slični 'Pirsu' i 'Poisku'.
'Progress' odlazi sa 'Pirsom'. Za par sat će oba broda prestati da postoje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
