SAD su pre oko jedne decenije odlučile da subvencionišu privatnu inicijativu za slanje tereta a onda i putnika na Međunarodnu stanicu (ISS). Ta inicijativa, poznata pod skraćenicom CRS(Commercial Resupply Services), zauzela je važnu poziciju posle 2011, kada je NASA povukla šatlove bez obezbeđene zamene.

Do tada, šatlovi su bili jedini koje je Amerika imala na raspolaganju za lansiranje karga i astronauta ka ISS[1]. Bez svojih šatlova u servisu, SAD više nisu imali načina ne samo da nezavisno šalju svoje astronaute ka ISS jer su zavisili od ruskih 'Sojuza', već nisu mogle da šalju ni teret. ISS je bio snabdevan samo ruskim teretnim brodovima 'Progress'(jedini su mogli da donosu gorivo i povećavaju visinu orbite stanice), japanskim teretnjakom 'HTV'i evropskim 'ATV'. Tek 2008. NASA je podmazala kompaniju 'SpaceX'sa 1600 miliona dolaraza 12 kargo letova do 2015, i kompaniju 'Orbital'(danas 'Orbital ATK') sa 1900 milionaza 8 letova za isti period.

n1
Pare koje je NASA investirala u privatnu inicijativu za razvoj kargo i putničkih brodova.

Taj novac je znatno pomogao razvoju teretnih brodova 'Dragon'('SpaceX') i 'Cygnus'('Orbital'), ali i raketa-nosača 'Falcon 9 v1.0''Antares'. Ovaj ugovor je za 'SpaceX'predstavljao vitalnu financijsku transfuziju, jer se kompanija nalazila na korak od bankrota. Dok je 'SpaceX'odlučio da investira Nasine pare u skladu sa vizijom Elona Muska da skoro u potpunosti sami razvijaju celokupnu tehnologiju i tako je kontrolišu, dotle je 'Orbital'odabrao da za većinu sistema angažuje druge kompanije. Zato su 'Falcon 9''Dragon'skoro 100% američke letilice, dok je raketa 'Antares'u suštini rusko-ukrajinska kreacija, a glavne komponente 'Cygnusa'(između ostalih) prave Japanci ili Talijani. Pare koje je donirala NASA su pokrile otprilike polovinu razvojnih troškova 'Falcona 9' / 'Dragona''Antaresa' / 'Cygnusa'. Ostatak su dale kompanije.

n2
Brodovi i rakete CRS-1.

'SpaceX'je napravio prvu kargo misiju ka ISS 2012. a 'Orbital'je lansirao prvi 'Cygnus'sa teretom 2014. Nasina odluka da finansira dve odvojene letilice, mada komplementarne (jedino'Dragon'može da donosi teret saISS i da transportuje teret koji nije pod pritiskom, ali zato 'Cygnus'ima veću korisnu zapreminu), pokazala se više nego uspešnom nakon što su obe kompanije pretrpele katastrofalne neuspehe svojih raketa i njihovih automatskih kargo brodoba ('Cygnus Orb-3''Dragon SpX-7'by the way, gubitak 'Orb-3'koštao je Nasu \(51 milion, a 'SpX-7'čak \)118 miliona, jer su u njemu bili delovi EMUodela). Osim toga, NASA je nastojala da spreči da samo jedna kompanije preuzme monopol na prevoz tereta na ISS i tako im sutra jednostrano diktira cene u budućim ugovorima. Godine 2015. NASA je ponudila 'SpaceX-u' proširenje CRS programa (Commercial Resupply Services) za još pet dodatnih misija za \(1,2 milijarde, i još tri 'Orbitalu ATK'za \)475 miliona.

Ukupno, NASA je u fazu programa za snabdevanje sa oznakom CRS-1 investirala \(5,9 milijardi za ukupno 31 misijusa obe kompanije, što ispada da će svaka misija koštati u proseku \)191,3 milion. Od tih 31. misiju, oko 45 tona tereta je odneto na ISS između 2012. i 2017, a narednih 33 tone će biti odneto do 2020. 'SpaceX'je transportovao u proseku 1569 kgpresurizovanog tereta po misiji, a 'Orbital'2723 kg, što je manje od obećanog, te je bilo potrebno lansirati veći broj misija nego što je planirano. Zato je u novim ugovorima programa CRS 2NASA zahtevala da se po misiji prevozi između 2500 i 5000 kg. Ovi ugovori su objavljeni u januaru 2016. sa ciljem da se osigura nošenje tereta ka ISS do 2024. Uz 'SpaceX''Orbital ATK'iz programa CRS1, u narednom programu će i kompanija 'Sierra Nevada Corp.'dobiti šansu za teretnu verziju svog malog šatla 'Dream Chaser'.

n3
Kargo brodovi programa komercijalnog snabdevanja orbitne stanice, CRS-2.

Za ugovore CRS-2, agencija je uložila gotovo \(14.000 milionaza osam sigurnih letova i još 13 mogućih. Imajući u vidu broj planiranih letova, znači da će ugovorene CRS-2 misije koštati gotovo \)300 milionasvaka, uprkos faktu da će na ISS biti odnešeno oko 6 tona manje tereta. Ovaj porast cene se objašnjava neophodnošću provere 'Dream Chasera' ipovećanju cene svake pojedinačne misije 'SpaceX-a' za 50% (!)Zbog čega? Zbog potrebe da se korisna zapremina u 'Dragonu 2'[2]uveća za 30% kao i da se poveća dužima trajanja svake misije u kosmosu. S druge strane, cena pojedinačnih misija 'Orbitala'pala je za 15%. Da bi nekako smanjila troškove, 'SpaceX'već koristi već korišćene 'Dragon'kapsule, ali NASA bi volela da koristi i putničke brodove 'Dragon 2'za kargo misije CRS-2. Upotreba 'Dragona 2'kao teretnjaka neće biti posuta ružama jer se očekuju kašnjenja zbog razvoja specifičnog softvera i ostalih sistema. U CRS-1 'SpaceX' je takođe imao probleme da dosegne obećanu zapreminu kapsule 'Dragon',i u većini misija nije dostizana ni polovina, a samo jednom je dostignuto 61% maksimalne nosivosti (3310 kg).

n4
Putnički i teretni brodovi 'Dragon 2'.

U to vreme najveće iznenađenje u okviru ugovora CRS-2 predstavljao je izbor 'Nevadinog''Dream Chasera', odluka koja je obrazložena Nasinom željom da subvencioniše tehnologije povezane sa višekratnim šatlovima, ali i spreči da takve letilice poseduje isključivo vojska (mislim naravno na tajanstveni 'X-37B'). Nema sumnje da je odluka riskantna, budući da je 'Sierra Nevada'planirana da napravi samo jednuletilicu 'Dream Chaser'. Očito je da bi samo jedan ozbiljniji incidetnt čitavu kompaniju izbacio iz igre. NASA se takođe nada da će kasnije 'Orbital'za lansiranje 'Dream Chasera' koristiti neku drugu raketu umesto (pre)skupog 'Atlasa V', recimo 'Vulkan', takođe iz kompanije 'ULA', ili možda 'Falcon 9'. Što se tiče 'Orbitala', NASA se sa podozrenjem odnosi prema korišćenju ruskih motora РД-181 u novim raketama 'Antares'[3], motorima koje bi Kongres uskoro mogao da zabrani vetom.

n5
Teretni 'Dream Chaser'u CRS-2.

No nije sve u teretnjacima. U 2014, NASA je nagradila 'SpaceX''Boeing'sa \(3900 milionaza razvoj putničkih brodova 'Dragon 2'CST-100'Starliner'u okviru programa CCtCap (Commercial Crew Transportation Capability), danas poznatog kao CCP(Commercial Crew Program). Posle brojnih problema, oba broda bi trebalo da polete u bespilotnoj varijanti do kraja godine, ali su prve misije sa posadom već sada pomerene za 2019. Prvi 'Starliner'sa astronautima bi trebalo da poleti u januaru sledeće godine, dok bi prvi 'Dragon 2'sa posadom trebalo da uzleti u februaru. Međutim, šuška se da će oba leta biti odložena, posebno u slučaju 'Space X'. Obe kompanije se suočavaju sa problemom da dostignu Nasin bezbednosni standard koji zahteva da verovatnoća gubitka posade bude najmanje 1 prema 270.

n6
Teretni 'Dragon 2'.

Sve ovo znači da će NASA potrošiti oko \)20.000 milionaza teretne i putničke brodove za ISS do 2024, od čega je već skrckano \(17.800 miliona. To je ogromna cifra. Zapravo, to je polovina godišnjeg budžeta agencije za Međunarodnu orbitnu stanicu. 'SpaceX'je kompanija koja dobija više para od Nase: \)7700 miliona, a slede 'Boeing'sa \(4900 miliona'Orbital ATK'sa \)3800 miliona. 7700 miliona je puno para, nema sumnje, ali ako uzmemo u obzir da je to cena samo dve misije klase 'Flagship'ili da je to za milijardu manje od 'James Webb'teleskopa, onda i ne izgleda mnogo. Zauzvrat, NASA je pomogla u kreiranju revolucionarne rakete ('Falcon 9'), teretnog broda ('Dragon') i putničkog broda ('Dragon 2'). Naravno, nijedna od tih aparata neće biti vlasništvo Nase već privatne firme kojoj je pomagala, po modelu koji nije oslobođen kontroverzi.

n7
Raketa 'Antares 230'kompanije 'Orbital ATK'.

S druge strane, nove rakete koje su razvijene finansiranjem Nase pojeftinile su tržište, što svakako pogoduje samoj kosmičkoj agenciiji. 'Falcon 9'agencije 'SpaceX'razbio je monopol 'ULA-e'[4], što je omogućilo Nasi da od 'ULA-e' dobije raketu 'Atlas V'za svoje misije \(20 miliona jeftinije[5].Dvadeset milijardi dolara za pomoć u razvoju dve rakete, tri teretnjaka i dva putnička broda.To nije malo i tu nije kraj, ali ako se uporedi sa budžetom programa 'SLS/Orion', koji je do sada pojeo preko \)23.000 miliona, a još nema vidljivih rezultata, onda ...

I posle kažu da je svet u krizi i da ja treba da štedim i čuvam Zemlju tako što ću da kupujem kese... e baš neću!

n8 

[1]Šatlovi (STS) su od 1981. do 2011. imali ukupno 135 misijakoje su opet ukuno trajale 1323 dana. Zvanično, projekat je koštao preko \(240 milijardi, dok je pojedinačno lansiranje koštalo paklenih \)450 miliona, skoro 6-10 puta više od 'obične' rakete. Svaka treća misija šatlova je bila vojnog karaktera. Pročitaj ovo.

[2]Sledeća verzija putničke letilice 'Dragon'(7 sedišta) sa 4 para motora 'SuperDraco'montiranih sa strane za slučaj spašavanja. Brod se zove i 'DragonRider'.

[3]Raketa se dobrim delom sklapa u Ukrajini, i od 2013. je najjača raketa kojom raspolaže 'Orbital ATK'. Do sada je bilo 7 lansiranja. Jedno lansiranje košta \(80-85 miliona.

[4]Takođe privatni monstrum, nastao 2006. simbiozom nekih vojnih ogranaka kompanija 'Lockheed Martin' i 'Boeing'. Više od decenije su držali monopol, sve dok 2016. USAF nije napravio ugovor za lansiranje GPS satelita sa A. Muskom. 'ULA' ima 3 porodice raketa: 'Delta II', 'Delta IV' i 'Atlas V', koje već 50 godina nose terete svih mogućih i nemogućih namena u orbitu. U planu im je do 2020. i raketa 'Vulcan'.

[5]Ta raketa je pakleno skupa – mislim da do sada nijedna nije prodata za manje od \)100 miliona.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...