Astronautika: misije

26. maj. 2011.

Nastavljam svoje pisanje o Nasinom “Dawnu”. Ovog puta, povod je fantastičan rad jednog od njegovih najvažnijih podsistema – frejming kamere.

Pre nepunih nedelju dana, NASA je objavila da je njihov svemirski brod „Dawn“ poslao prvu fotografiju džinovskog asteroida Veste, koja će pomoći u finom podešavanju putanje tokom nastavka faze prilaženja. Očekuje se da će „Dawn“ ući u orbitu oko Veste 16. juna, kada će ciljani asteroid biti na oko 188.000.000 km od Zemlje.

Frejming kamera je napravila prvu sliku 3. maja, u vreme kada je sonda započela pristupnu fazu i nalazila se na približno 1.210.000 km od Veste. Asteroid je izgledao kao mala, sjajna perlica u odnosu na pozadinske zvezde. Po savremenoj klasifikaciji od 2006. godine, Vesta se ubraja u neveliku porodicu protoplaneta, jer predstavlja veliko telo koje zamalo što se nije formiralo u planetu.

Nakon što smo preplovili više od milijardu milja svemirskog mora, ’Dawnov’ tim je konačno ugledao svoj cilj,“ rekla je Carol Raymond, zamenica glavnog istraživača u kalifornijskoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL). „Ova prva fotografija nagoveštava detaljni portret koji će uslediti nakon’Dawnove’ posete.

Vesta ima 530 km u prečniku i drugi je najteži objekat u asteroidnom pojasu. Već dve decenije razni teleskopi sa Zemlje i iz kosmosa snimali su ovaj tajanstveni svet, ali se vrlo malo zna o detaljima na njegovoj površini. Pretpostavlja se da je pre oko milijardu godina doživela veliki sudar u kome je izgubila oko 1% celikupne mase, a nama je kao trag na to ostao veliki krater na južnoj polulopti. Zanimljivo je da nam povremeno na Zemlju padni ostaci tog sudara, poznati kao Howardite-Eucrite-Diogenite (HED) meteoriti.

vesta-hst
Ovako Vestu vidi HST. Veruje se da tamna površina u središtu prve slike predstavlja izliv lave. Narandžaste površine su tragovi sudara. Najviša temperatura na Vesti je oko – 18° C.
(kliknite na sliku)
Menadžeri misije očekuju da će Vestina gravitacija da uhvati „Dawn“ u svoju orbitu 16. jula. Da uđe u nju, „Dawn“ mora da pogodi putanju asteroida oko Sunca, što zahteva vrlo precizno poznavanje položaja i brzine tela. Analizirajući gde se Vesta tačno nalazi u odnosu na zvezde na fotografiji imidžing kamere, navigatori će precizirati položaj sonde i omogućiti inženjerima da podese trajektoriju kosmičke sonde.

slikaveste

Ova slika prikazuje prvu, neobrađenu sliku asteroida Veste, kako ju je videla kamera sa „Dawna“. Udaljenost od objekta je bila oko 1,2 mil. km. Divovski asteroid reflektuje toliko Sunčeve svetlosti daje pri ovoj ekspoziciji njegova veličina dramatično povećana.

obradjenaslika
Ovo je ista slika, ali obrađena. Pošto je Vesta toliko sjajnija od svog zvezdanog okruženja, članovi tima su zahtevali dugačku ekspoziciju da bi mogle da se vide i zvezde. Prava veličina asteroida prikazana je na preklopljenom snimku kratke ekspozicije. Vesta je svetla kuglica u sredini snimka.
(kliknite na sliku)
Dawn“ će započeti prikupljanje naučnih podataka početkom avgusta, kada se bude nalazio na približno 2.700 km iznad površine asteroida. Kako bude prilazila bliže, sonda će praviti multi-ugaone slike, koje će pomoći naučnicima da stvore preciznu topografsku mapu. „Dawn“ će se kasnije spustiti na samo 200 km i obaviti ostala merenja, ali i napraviti snimke iz blizine zanimljivih delova površine. „Dawn“ će ostati u orbiti oko Veste jednu godinu. Nakon još jedne duge krstareće faze, „Dawn“ će 2015. stići na svoju drugu destinaciju, Ceres, jedino još veće telo u asteroidnom pojasu.

Prikupljajući informacije o ove dve ikone asteroidnog pojasa pomoćiće naučnicima da možda otključaju tajni kovčeg rane istorije solarnog sistema. Misija će uporediti dva divovska objekta očigledno oblikovana različitim silama. „Dawnovi“ naučni uređaji meriće površinski sastav, topografiju i teksturu. „Dawn“ će takođe izmeriti privlačne sile Veste i Ceresa, ne bi li nešto dokučio o njihovom unutrašnjem sastavu. Ukupna odiseja ove letilice obuhvatiće nekih 5 milijardi kilometara od lansiranja, koje je izvedeno još u septembru 2007.

Uskoto ću pisati još o misiji, jer nas očekuju veliki i zanimljivi događaji.

Samo da podsetim da je za sve naučne eksperimente na „Dawnu“ odgovoran Univerzitet Kalifornija iz Los Anđelosa. Samu letilicu je napravila kompanija „Orbital Sciences Corp.“ iz Vajominga, dok je više puta pominjana frejming kamera napravljena pod vođstvom Max Planckovog instituta za istraživanje solarnog sistema u Nemačkoj, i pomoć Nemačkog svemirskog centra (DLR) iz Braubšvajga.

Prethodni članci o ovoj misiji:

„Dawn" se približava Vestinom šesnaestercu

DAWN na putu bez povratka

Jonski valjak nastavlja da melje

DAWN konačno među svojima

26. maj. 2011.

Prve laste za „Dawn“

Nastavljam svoje pisanje o Nasinom “Dawnu”. Ovog puta, povod je fantastičan rad jednog od njegovih najvažnijih podsistema – frejming kamere. 

Pre nepunih nedelju dana, NASA je objavila da je njihov svemirski brod „Dawn“ poslao prvu fotografiju džinovskog asteroida Veste, koja će pomoći u finom podešavanju putanje tokom nastavka faze prilaženja. Očekuje se da će „Dawn“ ući u orbitu oko Veste 16. juna, kada će ciljani asteroid biti na oko 188.000.000 km od Zemlje.

Frejming kamera je napravila prvu sliku 3. maja, u vreme kada je sonda započela pristupnu fazu i nalazila se na približno 1.210.000 km od Veste. Asteroid je izgledao kao mala, sjajna perlica u odnosu na pozadinske zvezde. Po savremenoj klasifikaciji od 2006. godine, Vesta se ubraja u neveliku porodicu protoplaneta, jer predstavlja veliko telo koje zamalo što se nije formiralo u planetu.

Nakon što smo preplovili više od milijardu milja svemirskog mora, ’Dawnov’ tim je konačno ugledao svoj cilj,“ rekla je Carol Raymond, zamenica glavnog istraživača u kalifornijskoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL). „Ova prva fotografija nagoveštava detaljni portret koji će uslediti nakon’Dawnove’ posete.

Vesta ima 530 km u prečniku i drugi je najteži objekat u asteroidnom pojasu. Već dve decenije razni teleskopi sa Zemlje i iz kosmosa snimali su ovaj tajanstveni svet, ali se vrlo malo zna o detaljima na njegovoj površini. Pretpostavlja se da je pre oko milijardu godina doživela veliki sudar u kome je izgubila oko 1% celikupne mase, a nama je kao trag na to ostao veliki krater na južnoj polulopti. Zanimljivo je da nam povremeno na Zemlju padni ostaci tog sudara, poznati kao Howardite-Eucrite-Diogenite (HED) meteoriti.

Ovako Vestu vidi HST. Veruje se da tamna površina u središtu prve slike predstavlja izliv lave. Narandžaste površine su tragovi sudara. Najviša temperatura na Vesti je oko – 18° C.

Vesta se uobičajeno predstavlja simbolom stilizovano ognjište ( ). Ostali simboli su  i . Svi ipak predstavljaju pojednostavljen originalni simbol . 

 

Menadžeri misije očekuju da će Vestina gravitacija da uhvati „Dawn“ u svoju orbitu 16. jula. Da uđe u nju, „Dawn“ mora da pogodi putanju asteroida oko Sunca, što zahteva vrlo precizno poznavanje položaja i brzine tela. Analizirajući gde se Vesta tačno nalazi u odnosu na zvezde na fotografiji imidžing kamere, navigatori će precizirati položaj sonde i omogućiti inženjerima da podese trajektoriju kosmičke sonde.

Ova slika prikazuje prvu, neobrađenu sliku asteroida Veste, kako ju je videla kamera sa „Dawna“. Udaljenost od objekta je bila oko 1,2 mil. km. Divovski asteroid reflektuje toliko Sunčeve svetlosti daje pri ovoj ekspoziciji njegova veličina dramatično povećana.

 

Ovo je ista slika, ali obrađena. Pošto je Vesta toliko sjajnija od svog zvezdanog okruženja, članovi tima su zahtevali dugačku ekspoziciju da bi mogle da se vide i zvezde. Prava veličina asteroida prikazana je na preklopljenom snimku kratke ekspozicije. Vesta je svetla kuglica u sredini snimka.

 

Dawn“ će započeti prikupljanje naučnih podataka početkom avgusta, kada se bude nalazio na približno 2.700 km iznad površine asteroida. Kako bude prilazila bliže, sonda će praviti multi-ugaone slike, koje će pomoći naučnicima da stvore preciznu topografsku mapu. „Dawn“ će se kasnije spustiti na samo 200 km i obaviti ostala merenja, ali i napraviti snimke iz blizine zanimljivih delova površine. „Dawn“ će ostati u orbiti oko Veste jednu godinu. Nakon još jedne duge krstareće faze, „Dawn“ će 2015. stići na svoju drugu destinaciju, Ceres, jedino još veće telo u asteroidnom pojasu.

Prikupljajući informacije o ove dve ikone asteroidnog pojasa pomoćiće naučnicima da možda otključaju tajni kovčeg rane istorije solarnog sistema. Misija će uporediti dva divovska objekta očigledno oblikovana različitim silama. „Dawnovi“ naučni uređaji meriće površinski sastav, topografiju i teksturu. „Dawn“ će takođe izmeriti privlačne sile Veste i Ceresa, ne bi li nešto dokučio o njihovom unutrašnjem sastavu. Ukupna odiseja ove letilice obuhvatiće nekih 5 milijardi kilometara od lansiranja, koje je izvedeno još u septembru 2007.

Uskoto ću pisati još o misiji, jer nas očekuju veliki i zanimljivi događaji.

Samo da podsetim da je za sve naučne eksperimente na „Dawnu“ odgovoran Univerzitet Kalifornija iz Los Anđelosa. Samu letilicu je napravila kompanija „Orbital Sciences Corp.“ iz Vajominga, dok je više puta pominjana frejming kamera napravljena pod vođstvom Max Planckovog instituta za istraživanje solarnog sistema u Nemačkoj, i pomoć Nemačkog svemirskog centra (DLR) iz Braubšvajga.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 19 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...