'Artemis 3' – kako se misija sada zove, trebalo bi, prema planovima Trumpove administracije, da pošalje dva astronauta na Mesečevu površinu negde 2024. Misija, ranije poznata kao 'EM-3' (Exploration Mission 3), biće treća raketi 'SLS' i druga posada ovog lansera. Da bi sletanje na Mesec postalo stvarnost, moraju se najpre lansirati dva modula lunarne stanice 'Gateway' – 'PPE' i 'HALO' – kao i tri elementa Mesečevog modula 'HLS' (Human Landing System). Ovih pet elemenata odleteće do lunarne orbite tipa NRHO (Near Rectilinear Halo Orbit) uz pomoć drugih komercijalnih raketa a ne SLS-a i biće spremni kada stigne brod 'Orion' iz misije 'Artemis 3'.
'Boingov' lunarni modu.
Eeee, mislim da ne može komplikovanije! Svi koji su pratili naš feljton o misiji 'Apolo 11', sada mogu da uporede i vide o kakvoj se eleganciji tada radilo. Ovoliko elemenata, ovoliko lansiranja, ovoliko 'firsts' i neproverenih koraka... nemam reči. Biće zanimljivo videti kako će sada da reaguju na ovo Marsovi vernici, koji su ubeđeni da je put ljudi na Mars 'samo što nije'. Na stranu to što uopšte ne shvatam šta će uopšte ljudi na Mesecu? Šta fali robotima, kojih bi se po ceni slanja ljudi moglo da pošalje na desetine?
Ali to je druga tema, pa da nastavim s ovim.
Prikazana arhitektura je očito prilično glomazna i nije je posebno teško pojednostaviti. A prvi pokušaj je ovaj. To je 'Boingov' predlog, nazvan 'najmanji broj koraka do Meseca' (Fewest Steps to the Moon). Predlog predlaže lunarni modul koji bi bio lansiran u singl misiji verzije 'Blok 1B' Nasine rakete 'SLS'. Brod 'Orion' iz misije 'Artemis 3' biće lansiran kasnije i spojen s ovim modulom u lunarnoj orbiti. 'Blok 1B' će uključivati dodatni stepen 'EUS' (Exploration Upper Stage) umesto 'ICPS-a', što će omogućiti povećanje nosivosti 'SLS-a' sa 70 tona na 105 tona.
Program sletanja na Mesec programa 'Artemis'. Mi bi to rekli 'Artemida'.
Verzije Nasine super-teške rakete 'SLS'. Ona bi trebala da posluži za sve: za međuplanetna lansiranja, za slanje ljudi na Mesec a možda i na Mars. Ova je 2005. nasledila prethodnu nikad-poletelu raketu 'Ares V'. Kažu da će čitav projekat koštati preko \(40 milijardi, tj. po lansiranju od \)875 do \(2 mld. (Kada sam nedavno pisao o ruskoj raketi 'Dnepr', sećam se da je lansiranje koštalo ~\)31 milion).
Misije programa 'Artemis'.
'Boingov' predlog je, logično, usmeren na njihov lunarni modul. 'Boing' već godinama predlaže različite projekte lunarnih modula i, upravo zbog toga, upečatljiva stvar ovog predloga je u tome da njihov modul predstavlja potpuno drugačiji dizajn od onoga kojeg smo viđali u poslednje vreme. Modul je podeljen, kao i obično, u segment za silazak i drugi za uspon. Oba stepena će koristiti po osam motora, umesto da se oslanjaju na jedan snažni motor, kao što je to činio 'Apolov' LM. Uz to, ovom brodu neće biti potreban Transferni Elemenat (TE), treći stepen koji je NASA predlagala da bi lunarni modul odveo sa NRHO orbite 'Gateway' stanice u nisku lunarnu orbitu. Nažalost, 'Boing' nije objavio tehničke detalje predloga, pa je teško prosuditi o njegovoj vrednosti. Dizajn od pre nekoliko godina je imao originalnu ideju da se boravak i otvor za astronaute priključi sletnom modulu, a ne onom uzletnom kao što bi bilo logično. Na taj način bi se smanjila težina uzletnog modula, a samim tim čitavog kompleksa.
'Boingov' predlog lunarnog modula sa početka decenije.
'Boingov' lunarni modul od pre 2 godine sa 4 astronauta. Posada će živeti u boravišnom odeljku, smeštenom u sletnom modulu.
Problem s novim 'Boingovim' konceptom je što zahteva dodatno lansiranje rakete 'SLS', koja, kao što svi znamo, godinama samo gomila brojna kašnjenja i prekoračenja troškova. Program 'Artemis'[1] će morati da u roku od 2020. – pre 2021. – do 2024. lansira tri rakete 'SLS'. Još jednu raketu neće biti lako uklopiti. Osim toga, ovo bi trebalo da bude prvo lansiranje 'Bloka 1B', verzije koja gomila još više kašnjenja. Zapravo, uopće nije jasno je li će ova verzija biti spremna za misiju 'Artemis 3', a još manje za misiju koja bi trebala da poleti nekoliko meseci ranije. 'Boing' se za to ne brine previše jer, podsetimo, glavni je kontraktor za 'SLS', pa je dodavanje dodatne misije win-win za aeronautičkog giganta. Nažalost, trenutna situacija oko programa 'SLS'/'Orion' nije baš najidealnije okruženje za Nasu, kako bi 'Boingu' i njegovom opterećujućem 'SLS-u' izdvojili više dolara.
'Boingov' lunarnimodul bi trebalo da bude lansiran sa 'SLS Blok 1B' iz jednog dela.
Dodatni stepen 'EUS' 'Bloka 1B' (desno) i 'ICPS' 'Bloka 1'.
Kao da to nije dovoljno, 'Boingov' plan čini lunarnu stanicu 'Gateway' potpuno nepotrebnom, budući da je obrazloženje za ovu laboratoriju u okviru programa 'Artemis' upravo to što može da posluži kao mesto za parkiranje različitih elemenata HLS-a dok ne stigne brod s posadom 'Orion' (s tehničke strane, nije obavezno da 'Gateway' postoji s tim planom, ali bez nje bi bilo mnogo teže). Međutim, NASA se i dalje kladi na 'Gateway'u okviru programa 'Artemis', uglavnom iz političkih razloga. A ako 'Artemis' bude otkazan, kosmička agencija želi da ima barem jedan 'plan B' koji će uključivati Mesec.
'Boingov' lunarni modul spojen sa stanicom 'Gateway'.
U svakom slučaju, sve to ne sputava Nasu da odobri predlog 'Boingovog' lunarnog modula. Zbog toga, treba pretpostaviti da će dva elementa lunarnog modula biti konstruirana tako da ih, prema potrebi, mogu da ponesu i manje komercijalne rakete. Opciju delenja modula na nezavisne delove NASA jako visoko ceniti, budući da je (zbog ogromnih para) agencija naklonjena različitim kompanijama koje se brinu o tri elementa lunarnog modula HLS. U svakom slučaju, 'Boing' se ne opire gubitku prvog mesta u programu 'Artemida', već upravo suprotno.
Centralni stepen 'SLS-a' za misiju 'Artemis 1' već je spreman u fabrici u Michoudu.
'SLS Blok 1' uzleće.
[1] To je program Nase i privatnih kompanija (uz partnerstno ESA, JAXA itd.) za slanje ljudi na Mesec do 2024. 'SLS' će služiti za slanje putničkih brodova 'Orion', a komercijalne rakete su planirane za lansiranje različitih elemenata kampanje. NASA samo za sledeću godinu zahteva makar $1,6 mld.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
