Astronautika: misije

Možda neko misli da se NH dosađuje ili spava dok jezdi 1.226.000 km dnevno ka novom cilju. Naprotiv! Pošto je staza po kojoj leti potpuno nepoznaza kontrolorima leta, a iskustvo kaže da su mnogi oblekti toliko egzotični da neki, bez obzira koliko mali, imaju pratioce pa čak i prstenove, jedini način da se preživi jeste neprestano snimanje i analiziranje prostora ispred sebe.

1
U potrazi za eventualnim nevidljivim preprekama na svom putu, glavna kamera 'New Horizonsa', LORRI, snimila je nekoliko objekata Kajperovog pojasa (KBO), planeta patuljaka i Kentaura povoljno osvetljenja Suncem. Ove slike u veštačkom koloru, snimljene u decembru 2017, objekata 2012 HZ84 (levo) i 2012 HE85 predstavljaju najudaljenije KBO ikad snimljene kosmičkom sondom.

Nema sumnje da bi na konkursu za najbolju i najkorisniju kosmičku kameru pobedila 'Horizonsova' LORRI (Long Range Reconnaissance Imager), zapravo teleskop sa silicijum-karbidnim ogledalom prečnika 208,3 mm (8,2 inča). Moraću uskoro da joj posvetim jednu priču... opaka sprava.

Prilikom rutinskog podešavanja žižine daljine, filtera i orijentacije, kamera je 5. decembra prošle godine bila okrenuta ka otvorenom zvezdanom jatu 'Wishing Well', i napravila slike sa do sada najveće udaljenosti od Zemlje – sonda se nalazila na 6,12 milijardi km (~40,9 AJ) od kuće!

'New Horizons' je bio dalje od kuće nego kada je Nasin 'Voyager 1' snimio super-slavnu sliku Zemlje 'Pale Blue Dot'. To je tada bio deo mozaika od 60 kadrova solarnog sistema snimljenih 14. februara 1990, kada se 'Voyager' nalazio 6,06 mld. km, ili 40,5 AJ od Zemlje. Kamera 'Voyagera 1' je ubrzo posle tog portreta zauvek isključena, čuvajući redord punih 28 godina.

Samo dva sata kasnije, LORRI je oborila sopstveni rekord sa gornjim slikama Kajperovih objekata 2012 HZ84 i 2012 HE85 –demonstrirajući ponovo da ništa nije zauvek kada letiš brzinom od 1,2 miliona kilometara dnevno.

NH je tek peta sonda koja je prošišala iza spoljnjih planeta, tako da je normalno da su mnoge njene aktivnosti povezale za daljinske rekorde. Devetog decembra je postavljen rekord menjanja kursa na najvećoj udaljenosti u istoriji. Sledeće Nove godine NH će proleteti pored MU69, što će biti najudaljeniji susret sa nekim objektom, preko milijardu ipo km iza Plutonovog sistema, koji je detaljno ispitan u julu 2015.

U toku produžetka misije u Kajperovom pojasu, koji je započet 2017. godine, NH se usredsredio na operviranje makar dvadesetak drugih KBO-a, planeta patuljaka i Kentaura, bivših KBO-a u nestabilnim orbitama koje seku orbite džinovskih planeta. Naučnici koji vode misiju studiraju te snimke ne bi li odredili oblike objekata i površinske karakteristike, i otkrili eventualne mesece i prstenove. Sonda praktično konstantno meri plazmu, prašinu i neutralni gas duž putanje koju sledi.

Sonda je u dobrom stanju i trenutno je u stanju hibernacije. Kontrolori iz Laboratorije za primenjenu fiziku Džons Hopkins iz Lorela u Merilendu, probudiće sondu 4. juna i započeti seriju provere sistema i niz drugih aktivnosti neophodnih za randevu sa MU69.

2
Kratko vreme ova slika zvezdanog jata 'Wishing Well' je bila najudaljenija slika koju je napravila neka sonda. Samo 2 sata kasnije rekord je srušen.

3
Snimak Kajperovog pojasa naših saradnika koji tajno kruže onuda. Imaju zadatak da istraže pljosnatu Zemlju i dokažu uticaj Jupitera u Merkura u trećoj kućici na sve rođene u znaku Vodolije. Ruzultati su toliko alarmantni, da se za sada kriju... Detalje zna samo Zorkić i još par njih 'iz vrha' Templarskog reda.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 16 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...