Konačno je došao sudnji dan! Nasina najveća i najsloženija sonda[1] koju su ikad lansirali nalazi se na kraju svog dugog i uspešnog puta. Više nema povratka. Posle poslednjeg preletanja pored Titana (na 119.000 km) njegova gravitacija je tako "iskrivila" putanju da će na kraju udariti u Saturn. Danas u 10:32 po Saturnovom vremenu sonda će prestati da postoji, ali zbog velike daljine u "sporosti" svetlosti poslednji signali sa sonde neće stići do Zemlje pre 13:55 po srpskom vremenu (tačno vreme je promenjeno u odnosu na ranije proračunato jer je atmosfersko kočenje tokom poslednjih 5 orbita od avgusta donekle modifikovalo "Cassinijevu" orbitu).
Ovako je "Cassini" video svog domaćina u oktobru 2016. Ovakva perspektiva je nemoguća sa Zemlje.
Nisam stizao da pišem o ovoj misiji u ovim poslednjim fazama misije, pa ću pokušati kratko i informativno da pokrijem ovih poslednjih par sati.
Trenutno, sonda šalje podatke sa osam od svojih dvanaest instrumenata u realnom vremenu brzinom od 3,4 kB u sekundi posredstvom direktnog kontakta sa Zemljom preko glavne antene bez predhodnog snimanja, kako je to bila uobičajena praksa. Nažalost, među telemetrijom nema fotografija – nema se više vremena za njihovo slanje – ali stižu podaci sa spektrometra INMS (Ion and Neutral Mass Spectrometer) koji će omogućiti analizu atmosfere. U 10:37 "Cassini" će preduzeti petominutni spin kojim će INMS postaviti u prednji položaj u odnosu na pravac leta.
Položaj spektrometra teškog preko 9 kg.
"Cassinijeva" poslednja orbita.
Saturn, njegovi prstenovi i noćna strana Tethysa (osvetljen je Saturnovom svetlošću) snimljeni nedavno.
Spektakularna animacija prolaska kroz ravan prstenova prilikom prolaska sonde između njega i planete 20. avgusta 2017.
Početak ulaska u atmosferu se očekuje u 12:31, ali signal neće stići do nas pre 13:54. Tada će motori broda početi da rade sa snagom od 10% u želji da održe tanjir antene okrenut ka Zemlji i suprotstave se atmosferskom trenju, koje će iz minuta u minut bivati sve veće. Za vrlo kratko vreme trenje će postati toliko snažno da brod više neće biti u stanju da drži antenu okrenutu u željenom pravcu čak i kad motor bude radio punom snagom. Tada će se signal zauvek izgubiti. "Cassini" će ubrzo potom biti dezintegrisan na dnevnoj strani planete (oko 10 stepeni iznad ekvatora) u vidu sjajnog meteora.
Ulazna putanja u Saturnovu atmosferu.
Slika najveće rezolucije prstenova do sada (3 km/px).
Talasi koje u prstenu B izaziva Janus.
Komadići sonde će padati ka unutrašnjosti planete sve dok ne stignu do zone u kojoj vodonična i helijumska atmosfera ne počnu da se pretvaraju u tečnost. Niko zapravo ne zna kako Saturn izgleda iznutra – zapravo, nadamo se da će "Cassini" baciti malo svetla na tu misteriju – ali sigurno je da će se delovi istopiti i raširiti po čitavoj planeti zahvaljujući konvekcionim strujama. "Cassini" će postati deo Saturna, kao što je to postao i prvi brod koji je pao na jednu sličnu planetu – bio je to "Galileo" koji je 2003. godine uronio u Jupiter.
Podaci o misiji "Cassini".
Istorija misije.
Biće to kraj fascinantne misije koja je Ameriku koštala $3,9 milijardi i koja je izvela 294 orbite oko prstenastog džina. Tokom 13 godina oko Saturna, "Cassini" nam je pokazao Saturnove tajne, njegove prstenove i mesece, posebno Enceladusa i Titana, koji pretenduju da budu dva najinteresantnija sveta u čitavom solarnom sistemu.
Slika Enceladusa napravljena 1. avgusta 2017.
Noćna strana Enceladusa i njegovi džetovi osvetljeni Saturnovom svetlošću.
Saturnovi oblaci viđeni 18. maja 2017.
Titan viđen 29. maja 2017.
Saturn viđen 13. avgusta 2017.
[1]. "Cassini" jeste Nasina najteža i najveća planetna sonda, ali ipak to nije svetski rekord. Sovjetske sonde "Fobos 1 i 2" lansirane osamdesetih bile su za 5,7 tona teže od "Cassinija".
Kasini - 20 godina u svemiru
Vodič kroz ’Cassinijeve’ preostale orbite
’Cassinijev’ prvi prolazak između Saturna i prstenova
’Grand Finale’ počinje: poslednja avantura orbitera ’Cassini’
Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
