Naš čitalac Milan se žali (ovde i ovde) što Nasa ponekad ume da preuveliča svoja otkrića pa se desi da i sasvim banalnom podatku da prenaglašen značaj. Gospodin Milan u tom smislu pominje rover Kjurioziti, međutim ima i drastičnijih i boljih primera neutemeljenih Nasinih izjava od kojih bih ja izdvojio onu iz 2012. kada je u vezi Marsa najavljena «istorijska vest!» – vest koje se danas više niko i ne seća. Ali nije samo Nasa sklona takvim izletima i neodmerenim izjavama. Setite se frapantne vesti o neutrinima koji jure brže od svetlosti. Danas bi autori te «revolucionarne vesti» najradije zaboravili dan kada su je objavili.
Ali da se vratimo Nasi. Zašto Nasa daje senzacionalističke izjave?
Pa, treba imati u vidu da se Nasa nalazi u demokratskoj i tržišno orijentisanoj zemlji. U nedemokratskim zemljama i zemljama sa planskom privredom do novca se dolazi na osnovu odluke nekog državnog tela, na koje javno mnjenje nema gotovo nikakav uticaj. U takvim zemljama svemirska agencija ne mora ništa da radi na popularizaciji – dovoljno je da neki predsednik odluči da se agenciji daju pare - i pare stignu.
Sa Nasom je drukčije. Da bi Nasa dobila novac potrebno je da predsednik države podnese zahtev Kongresu na odlučivanje. Odluka Kongresa zavisi od brojnih faktora, a jedan od njih je i javno mnjenje. Ako pedeset miliona Amerikanaca podržava letove čoveka na Mars – Kongres će lako odobriti visoki budžet za let na Mars, jer, na kraju krajeve da li će neko biti kongresmen to zavisi od javnog mnjenja. Kongresmen vodi računa o tome šta misle i žele njegovi birači. Znači, ako planeri Nase žele da obezbede pare za let na Mars, onda Nasa mora da ubedi tih 50 miliona Amerikanaca da je takav let potreban, zanimljiv, koristan itd. Drugim rečima, mora dosta da poradi na popularizaciji ideje o letu na Mars.
Ilustracija podseća na samo neke od brojnih misija Nase
Eto zato Nasa viče, ponekad i preko mere. Da, da bi obezbedila novac. Bez te vike, nema para, a time ni misija. Što se mene tiče, samo neka viče – pa i dalje osvaja svemir. Nasa je izuzetno uspešna agencija sa blizu 200 misija. Samo na slovo A ima ih 15 (ACE, AIM, Analog Missions, Apollo, Apollo-Soyuz, Aqua, Aquarius, ARCTAS, ARTEMIS, Asteroid Redirect Mission, ASTRO-1, ASTRO-2, Astro-E2 (Suzaku), ATTREX, Aura). Koja druga svemirska agencija ima toliko misija? Pa ni jedna. Zaprvao sve zajedno imaju manje misija od Nase.
Kineska svemirska agencija je vojna organizacija i o njenom budžetu odlučuje vojni i partijski vrh države. U Rusiji o parama odlučuje predsednik (ranije generalni sekretar komunističke partije). U tim zemljama njihove agencije nemaju potrebu da popularizuju svoja istraživanja. Njima je dovoljno da neki politbiro ili kako se to već zove, donese odluku o finansiranju.
Nasine pare mnogo zavise od javnog mnjenja. Zato Nasa ima bezbroj sajtova, knjiga, TV stanicu. Ima gotov materijal za medije, za decu, za studente, za profesore, za sve. Ako vam treba slika bilo kog njihovog astronauta – imate je na klik daleko i to u A4 formatu, taman da lepo stane na naslovnu stranu nekog časopisa. Imate, animacije, filmove, bezbroj fotografija, priča, objašnjenja... Nasa uverava američki narod da je to što ona radi dobro, korisno, pametno, zanimljivo…
Eto, zato.
2. Što se Kjuriozitija tiče, ne znam. Ja nisam u stanju da procenim njegov značaj. Uostalom to i jeste teško proceniti. Pre svega, mi kao čitaoci nemamo relevantne podatke o istraživanjima tog rovera niti smo u stanju neke od tih podataka da shvatimo. Sem toga, moji prioriteti ne poklapaju se nužno sa prioritetima Nasinih naučnika. Neki projekat može biti izuzetno dragocen čak iako mi, publika, nismo u stanju da ocenimo njegov značaj. Možda su sa tim roverom savladane neke veštine, neke nove tehnologije. Uostalom, i sa Međunarodne svemirske stanice do nas ne dolaze vesti o velikim otkrićima, a ipak je ta stanica značajna.
To isto bi se moglo reći i za projekat SETI. Taj projekat živi decenijama (od 1984), i za njega je potrošeno na milione dolara. A šta posle 33 godina rada SETI znamo? Pa isto što i pre. Vanzemaljaca možda ima, možda ne. Dakle, ništa novo.
A šta smo novo saznali nakon kineske misije na Mesec? Pa ništa. A ipak Kinezi i dalje nameravaju da tamo, na Mesec, šalju letelice iako ništa novo važno o Mesecu nećemo saznati. Sa Indijom je isto.
Sem toga, molim vas, zadatak Kjuriozitija NIJE bio da istražuje da li je Mars imao ili ima vodu i da li je imao ili ima život!!! O tome smo pisali 2012. godine u članku: MSL ukratko - najbitnije informacije o misiji. Jednostavno Kjuriositi ne poseduje instrumente kojima bi tako nešto mogao da uradi. Dakle, to nikad nije ni bio njegov zadatak.
I na kraju, slažem se, možda je ovo Nasino otkriće samo potencijalno značajno. A možda zaista i nije ništa posebno, jer i do sada su otkrivane planete zemljinog tipa i to u nastanjivoj zoni. Ali pitanje: otkud toliko uzbuđenje medija? – pa to je pitanje za urednike tih medija. Eto, čak je i čuveni časopis Nature , ekspresno objavio članak o tome. Niko ne tera medije da objavljuju takve vesti, ali oni ipak to rado rade. Dobro i to je sasvim logično, jer svi žele da su što čitaniji, a publika voli da čita takve vesti, pa makar one bile i senzacionalističke. Pogotovo ako su takve!