Već i sama jučerašnja najava Nase da sprema konferenciju za štampu na kojoj će objaviti važno saopštenje, podigla je uzbunu u medijima i novinari su naoštrili svoja pera. Nešto kasnije izdato saopštenje obišlo je planetu brzinom svetla. Čak je i Gugl ekspresno postavio na naslovnoj strani svog pretraživača, dudl posvećen važnom Nasinom otkriću, a najčuveniji naučni časopis, Nature, je odmah objavio članak o tome.
Vest je interesantna u kontekstu traganja za živim bićima izvan naše planete. Astrobiolozi toliko uporno tragaju za alienima da će jednom konačno morati da ih i nađu. Ima dosta onih koji smatraju da je upravo ova vest prvi stepenik koji će nas uvesti u doba kada ćemo govoriti da više nismo sami u univerzumu.
Šta se desilo, o tome je pisao Marino Tumpić kratak članak. Ukratko, u sazvežđu Aquarius (Vodolija), Nasin infracrveni Svemirski teleskop Spitzer (prikuplja podatke u infracrvenom delu spektra) otkrio je čak sedam «zemljolikih» planeta koje kruže oko zvezde TRAPPIST-1 (u daljem tekstu zvaćemo je T-1), od kojih se, da sve postane dramatično zanimljivo, čak tri nalaze u nastanjivoj zoni. A nastanjiva zona je područje u kojem je moguće da voda bude u tečnom stanju, a tečna voda je osnov života. Upravo to da se neka planeta veličine Zemlje nalazi u nastanjivoj zoni alarmiralo je širu naučnu javnost pa i zapravo skoro čitav svet.
Naučnici kažu da je, zavisno od atmosfere date planete i njenog pritiska, na svim T-1 planetama moguća voda u tečnom stanju na površini, ali šanse da takve vode ima na tri planete koje se nalaze u nastanjivoj zoni, znatno su veće i gotovo izvesne.
Ilustracija iz Wikipedije prikazuje umetnički doživljaj planetarnog sistema TRAPPIST-1
Ovaj planetarni sistem se nalazi na 40 svetlosnih godina daleko od nas, što je u kosmičkim razmerama blizak komšiluk i što omogućava kakvu-takvu komunikaciju sa tim svetom, razume se, ako njega nastanjuju inteligentna bića. Ukoliko bismo danas poslali poruku, na odgovor bismo čekali 80 godina, pod uslovom da komunikacija teče glatko i bez zadržavanja. Tih 80 godina je podnošljivo dugoročno gledano.
Postoje činjenice koje zaista snažno govore u prilog mogućnosti da oko T-1 postoji život. Teleskop Spitzer je uspeo da prikupi dovoljno podataka za prilično precizne proračune dimenzija planeta i sve one imaju gotovo isti prečnik kao i Zemlja. Za šest planeta naučnici su uspeli da izračunaju i njihove mase, što im je omogućilo da izračunaju i njihovu gustinu. Upravo na osnovu srednje gustine ovih planeta naučnici su uvereni da su one stenovite. Nije izračunata jedino masa sedme i najdalje planete, ali ima osnova za zaključak da je ta planeta prekrivena debelim ledom.
Od ovih sedam planeta, i to je posebno važno, rekosmo čak tri se nalaze u nastanjivoj zoni. To je dobra vesti za ljubitelje vanzemaljaca. Sasvim je moguće da neka od tih planeta ima svoja mora i da u njima nešto živo pliva. Sve mnogo zavisi od atmosfere. Da bi voda bila tečna potreban je i odgovarajući atmosferski pritisak, a ne samo odgovarajuća temperatura. Bez ovog pritiska voda je ili zaleđena ili odmah isparava.
Zvezda i sedam planta, umetnička predstava
Zvezda T-1 je ultrahladni patuljak. Zbog toga što je zvezda tako hladna, njena nastanjiva zona je vrlo blizu nje. Ove planete su takođe vrlo blizu zvezde, i zapravo mnogo bliže nego što je Merkur našem Suncu. Takođe, ove planete su blizu i jedna drugoj i da sa neke od njih posmatram nebo videli bismo zanimljiv prizor sa nekoliko planeta koje bi izgledale veće nego što je Mesec na našem nebu. Čak bismo na njima videli neke geološke forme i oblake.
Ali ovakva blizina matičnoj zvezdi nije baš povoljna za nastanak i evoluciju života jer su te planete najverovatnije plimski zaključane, tj. večno su zvezdi okrenute jednom istom svojom stranom. To ne valja jer je na jednoj strani planete večni dan, a na drugoj večna noć. Dnevna strana vremenom postaje prevrela, a noćna prehladna za život. Istina, novija istraživanja govore o mogućnosti da u određenoj zoni blizu terminatora (pojasa između dana i noći) i na ovakvim planetama, vladaju pogodni uslovi za život, samo to tek treba dokazati.
Veličine planeta TRAPPIST-1 u poreženju sa Zemljom i Uranom
Takođe, za očekivati je divljanje snažnih vetrova na ovakvim planetama i premeštanja prevrelih slojeva atmosfere sa dnevne na noćnu stranu, što takođe teško može da se uklopi u pogodno okruženje za život.
Sve u svemu za neki iole pouzdan odgovor na pitanje ima li tamo života neophodna su dalja detaljna posmatranja. Sastav atmosfere mogao bi mnogo da kaže o prirodi svake od ovih planeta, pa čak i to da li one sadrže proizvode nečeg živog.
Veliki teleskopi nove generacije imaće svakako puno posla.