Sa sajta MZ "Liman" prenosimo članak Jaroslava i Miroslava Grnje, koautorima izložbe astrofotografije koja se otvara u prostorijama Mesne zajednice 10. novembra 2009.
Jaroslav i Miroslav Grnja
|
Braća Jarosalav i Miroslav Grnja spadaju u red vrhunskih poznavalaca astrofotografije. Njihovi snimci se nalaze u brojnim časopisima, domaćim i stranim. |
Još kao osnovci smo se počeli interesirati o astronomiji, o pojavama na nebu. U početku smo čitali svaki članak koji smo mogli naći a bio je u vezi sa astronomijom. Onda smo od skupljenog džeparca kupili prvi durbin, bio je to ruski ZT 20x50. Bezbroj noći smo sa njime otkrivali tajne noćnog neba, posmatrali Mesec, planete, Sunce, magline, počeli da crtamo ono što smo videli (još uvek su tu negde u nekoj ladici, naši crteži Jupitera sa njegovim satelitima, te pege na Suncu).
Kliknite na sliku
|
Galerija braće Grnja (iz Astronomije br. 27)
|
Logično posle crteža, na red bi došla fotografi ja. Prve snimke neba smo snimali starim fotoaparatom Smena 8 na crno-beli Orwo fi lm. Snimali smo zvezdane tragove, ali želja nam je bila da snimimo zvezde kao tačke. Nabavili smo jedan stari preklopnik za električno brojilo koji se okrene jedanput za 24 sata. Na njega namontirali osovinu od prednjeg točka bicikla, koja je predstavljala deklinacijsku osovinu a na nju sa strane dva fotoaparata. Usmerili smo osovinu preklopnika ka Polari i počeli snimati. Jedan od prvih snimaka je bio Orion. Našoj sreći nije bilo kraja kada smo posle razvijanja negativa na njemu dobili prekrasan snimak sa mnoštvom zvezda i maglinom M42. Onda su na red došla i druga sazvežđa, Blizanci, Lav, Herkul, Delfi n i Mlečni put u Strelcu sa maglinama Laguna i Trifid.
Kako smo mi rasli, tako su rasli i naši apetiti da vidimo i snimimo što više objekata na nebu. Nabavili smo prvi pravi teleskop Newton 200/1200 mm sa pravljenom nemačkom montažom, bolje fotoaparate i teleobjektive. U to vreme smo se udružili sa Pavelom Kevenskym, koji je tada (početak 80-tih) imao ogroman teleskop Cassegrain 250/3750 mm na ekvatorijalnoj montaži sa električnim praćenjem. Preradili smo njegovu montažu da bude što masivnija da bi mogla da nosi oba teleskopa, promenili rektascenzijski zupčanik velikim diskom sa frikcionim prenosom i nabavili frekventni korektor. Zbog veličine i težine opreme morali smo da za nju napravimo i posebnu kućicu sa pokretnim krovom. Tako je nastala naša mala opservatorija u Bačkom Petrovcu, koji smo kasnije nazvali „Badža".
Sa „Badže" su vršena posmatranja i snimanja planeta, posebno planete Mars, Sunca, Meseca, njihova pomračenja, kometa i drugih nebeskih objekata. Početkom novog milenijuma, sa opservatorije smo počeli vršiti posmatranja i snimanja astronomskih objekata monohromatskom video kamerom za video nadzor CB-2801 sa 1/3" Sony CCD čipom u rezoluciji 450 TV linija. Snimano je na VHS video trake koje su kasnije digitalizovane. Kasnije je nabavljena web kamera Philips ToUCam Pro (PCVC740K) sa 1/4" Sony CCD čipom sa rezolucijom 640x480 piksela.
Danas za snimanje koristimo DSLR aparate Canon EOS 400D i Nikon D40, ToUCam pro web kameru, Meade DSI pro CCD kameru i u nekim prilikama kao što su iznenadne optičke pojave u atmosferi i mobilni telefon a od teleskopa u zadnje vreme najviše koristimo Newton 150/750 mm na prenosnoj HEQ5 montaži, MTO-1000 Maksutov teleskop i zum teleobjektiv Sigma 300 mm.
(Intervju je preuzet iz Astronomije broj 37)