Savremena Nauka nam šapuće u uvo da je Univerzum star 13,813±0,038 milijardi godina, ali nekima cerumen ne dozvoljava da im to poremeti rudimentne sinapse u kori mozga. Zanimljivo je da je najveći broj tih 'zacementiranih' upravo iz Sjedinjenih američkih država: u zavisnosti od anketa, čak 40-50% odraslih ne veruje u te gluposti o milijardama godina, a najviše ih je među Trumpovim republikancima. Oni veruju da je kosmos nastao kad i Zemlja, što znači pre 5-6, najviše 10 hiljada godina! Slaba je uteha da u to veruje 'samo' 22% onih s faksom a da impozantnih 47% ima srednju ili osnovnu (ili nikakvu) školu. U čak 13 saveznih US država možeš da pošalješ dete u školu gde će učiti da je Darvin pogrešio a Bog, normalno i po difoltu, ne. Zašto je to tako, bila bi možda jedna od tema razgovora Draganta i mene, ali je svakako zanimljivo. Svi oni se zovu jednim imenom Kreacionisti (u pozadini se čuje muzika heruvima). Njihovi kvantni umovi kreiraju i druge živopisne ideje, pa da kažem nešto i o njima.
Kada je nastala Zemlja? Danas je lako odgovoriti: gugl u šake i eto ti odgvora. Ali nije uvek bilo tako. Recimo, u jevrejskom kalendaru se pominje da je Svet stvoren 3761. pre naše ere. U jednoj od najstarijih jevrejska hronika, 'Seder Olam Zutta', pominje se 4339. p.n.e. U prvom prevodu Starog zaveta na grčki, koji su prema legendi 70 Jevreja uradili za samo 72 dana, pominje se 5500 p.n.e. Vizantijski kalenda je tradicionalno za datum stvaranja Sveta uzimao 1. septembar 5509. p.n.e., a rana Etiopska pravoslavna crkva pominje 5493. p.n.e. Jedan od najobrazovanijih ljudi zapadne Evrope svog vremena, engleski teolog i istoričar Bede Venerabilis (672-735), optužen je za jeres jer je mimo crkve smatrao da je Svet nastao 18. marta 3952. p.n.e.
Ovom temom su se bavili mnogi, od kojih su neki poznati i nama. Recimo, Isak Njutn (4000 p.n.e.), JohanKepler (27. april 3966. p.n.e.), Martin Luter (3961. p.n.e.), Gerhard Merkator (3928. p.n.e.) itd., pa je čak i frontmen rok grupe 'Depeche Mode', Dejv Gan 'izračunao' da je Svet nastao 3761. godine p.n.e.
Među svim tim godinama, najpopularnija i najprihvaćenija je postala Ašerova hronologija koja se bazira na drevnom Mazoretskom biblijskom tekstu pisanom na aramejskom (Hristovom) jeziku, koji je datirao stvaranje u 23. oktobar 4004. p.n.e. Naravno, pojedini kreacionisti su smatrali da je Zemlja mnogo starija, pa je npr. američki verski radio-guru H.E. Kamping datum stvaranja Mlade Zemlje stavio u 11.013 p.n.e. itd.
Džaba su pojedini teolozi i hrišćanski i judaistički pisci podsećali da su tekstovi u Bibliji alegorični te da se iz njih ne mogu izvlačiti datumski zaključci, tek je u XVIII veku počelo da jenjava verovanje o Mladoj kreacionističkoj Zemlji. Došlo je do naučne revolucije, nova hemija i geološla otkrića su zahtevala veću starost naše planete – čak na nekoliko miliona godina!, te je zvanična nauka do 30-ih godina XVIII veka napustila kreacionističku ideju kao ozbiljnu hipotezu.
Međutim, početkom XX veka se među engleskim i američkim evangelistima budi tzv. fundamentalističko hrišćanstvo, koje se zalagalo za bukvalno tumačenje Biblije a odbacivalo naučno prihvaćene teorije kao što je evolucija ili Veliki prasak (i abortus, kontracepciju, vanbračni sex, hoomoseksualnost i sl.). Njima nisu bili po volji ni mnoge tvrdnje iz oblasti fizike i hemije (posebno prema metodama utvrđivanja starosti), astronomije, kosmologije, geologije, antropologije, genetike i sl. Kreacionisti se izričito suprotstavljaju bilo kakvim objašnjenjima o poreklu sveta i kosmosa od onoga što odstupa od doslovnog shvatanja Biblije, bilo da je u pitanju poreklo biološke raznovrsnosti, poreklo života ili poreklo samog Univerzuma. To je navelo neke kreacioniste da kritikuju čak i inteligentni dizajn, ideju koja se smatra prikrivenim oblikom kreacionizma, jer ne brani njihov stav o starosti Zemlje, posebnom stvaranju u identitetu tvorca.
Hrišćanski propovednik sa porukom američkim homoseksualcima da se okrenu Hristu.
'Dole Evolucija!' Mapa prikazuje učenje o evoluciji uameričkim državnim školama.
Šta kažu kreacionisti, kako je uopšte nastao kosmos? Zaprepašćujuće je (bar meni) da veruju da su zvezde stvorene u isto vreme kao Zemlja. Međutim, činjenica da su zvezde otkrivene na udaljenostima od nekoliko milijardi svetlosnih godina predstavlja problem za kreacioniste, jer bi zbog konstantne brzine svetlosti trebalo da su vidljive samo zvezde udaljene od nas nekoliko hiljada svetlosnih godina. Da bi rešili taj problem, ponudili su ideju o opadanju brzine svetlosti, tj. da je brzina pre nekoliko hiljada godina bila nekoliko hiljada godina bila nekoliko miliona puta veća, ali to je nešto što bi u potpunosti narušilo osnovne postulate prirode.
Kad sam bio u Americi pratio sam na TV debate između evolucionista i kreacionista. Učesnici su bili, na iznenađenje i mimo mojih očekivanja, profesori i doktori nauka, sede glave sa velikih univerziteta i višedecenijskim akademskim iskustvima. Svako ko misli da je svaka diskusija o tome unapred osuđena na diskreditaciju verskih fanatika, grdno se vara. Pobijanja tuđih premisa tvrdnjama tipa ' pa to svako zna ko je išao u školu' ne prolaze u današnje vreme slobode da svako ima i može da brani svoje stavove kao i ti.
Meni je bio najinteresantniji onaj deo koji se tiče paleontologije – kako li se kreacionisti hvataju u koštac sa silnim fosilnim ostacima kojih ima čak i u Tašmajdanskom parku u centru Beograda, a kamoli u Koloradu. Kreacionisti ne poriču postojanje dinosaura i drugih izumrlih životinja čije tragove imamo u fosilima, ali po njima to su samo tragovi biblijskog Velikog potopa. Neki čvrsto veruju da su najveće (i najteže) životinje prve potonule i otišle najdublje pa se zato ti fosili na najvećoj dubini. Kasnije, kako se ide ka površini nalaze se tragovi manjih životinja koje su se lakše borile sa potopom. Većina veruje da je Noje na svojoj barci imao i dinosauruse i da su oni postepeno izumirali kao rezultat izmenjenog okruženja nakon potopa.
Termim 'dinosaur' je prvi upotrebio engleski anatom i paleontolog Ričard Oven 1842. Biblija ne koristi taj moderni izraz izveden iz grčkog jezika, već koristi hebrejsku reč 'tanin' koja može da označava 'morsko čudovište' ili 'zmiju', ali se obično prevodi kao 'zmaj'. Ova stvorenja su pomenuta skoro 30 puta u Starom zavetu i nalaze se i na kopnu i u vodi. u Knjizi o Jovu se opisuje veliko stvorenje koje se naziva 'behemot', opisan kao 'prvo između dela Božjih'. Neki kreacionisti veruju da je to brahiosaur, najveća životinja koju je Bog stvorio.
I tako dalje. O ovoj temi se svake godine napišu desetine doktorata i debelih knjiga, koje čita svako na svoj način. Kao i većinu današnjih pojava u našem društvu, i ovu treba gledati u mnogo širem kontekstu, uzimajući u obzir mnoogo više faktora nego što se to misli na prvu loptu.
Evolucija, kreacionizam i pogled na svet
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
