2.3. Zasićenost vodom
U ovu grupu faktora životne sredine spada nekoliko vrsta okruženja, koja su sva vezana za smanjenu količinu vode ili potpuni nedostatak iste. Ranije je rečeno da svi organizmi koji nastanjuju našu planetu bar u jednoj fazi svog života moraju da budu u dodiru sa vodom, pa se potpuni nedostatak ovde odnosi samo na određene faze u razvoju nekog organizma, u kome on u toku dužeg vremenskog perioda uopšte ne dolazi u kontakt sa vodom u bilo kom obliku.
Stoga pod ovaj kriterijum spadaju: vode sa visokim koncentracijama soli, pustinje i stene.
U ekstremno slane sredine ubrajamo prirodno slana jezera i izvore, kao i veštačke bazene u solanama, koje su načinili ljudi radi prikupljanja i isparavanja morske vode, i posle kojih ostaje gusta koncentracija soli koja se uglavnom koristi za topljenje leda (posipanje puteva zimi). Neka slana okruženja su takođe izuzetno alkalna, zato što isparavanje nekih vrsta soli oslobađa jone koji pospešuju alkalnost. Mikrobi koji žive u ovakvim uslovima odlično su adaptirani i na visok salinitet i na visoku pH.
Halotolerancijom se naziva adaptacija živih organizama na velike koncentracije soli u životnom okruženju. Halotolerantne vrste nastanjuju mesta kao što su obalske dine, slane pustinje i kontinentalna slana mora i izvore. U njih većinom spadaju bakterije ali i neke više biljke.
Kserotolerancija je sposobnost organizma da preživi u životnoj sredini sa veoma malo vode. Vodena aktivnost (aw) predstavlja meru za količinu vode u supstratu koju organizam može da iskoristi da bi potpomogao svoj rast.
Morska voda ima prosečnu koncentraciju NaCl (natrijum-hlorida) od 0,5 mol/kg i vodenu aktivnost od 0,981. Zasićen rasol sadrži oko 6 mol/kg NaCl, što odgovara vodenoj aktivnosti od 0,75. Procep između ove dve granice čini životnu sredinu živih bića koja mogu da prežive tamo gde je vodena aktivnost ispod 0,8. Takav je slučaj u pustinjama ili u unutrašnjosti stena, a njihove predstavnike pronalazimo među cijanobakterijama, gljivama, lišajevima i algama.
Još jednu ekstremnu sredinu iz ove grupe čine i Arktičke i Antarktičke stene, u kojima takođe žive mikroorganizmi koji uspevaju da izvuku vodu iz ledenih stena, i koje su svojim habitatom zaštićene od jakih vetrova i ultra-ljubičastog zračenja.
Power and Syred/Science Photo Library/Getty Images
U nastavku:
2.4. Ostali faktori