Za koji dan će biti tačno 7 godina od kada je zauvek prekinut svaki kontakt sa Nasinim roverom ’Spirit’. Pišući nedavno puno o njegovom nasledniku „Curiosityju“, često sam se susretao sa grafikonima i tabelama koje porede dva rovera, predstavnika dve generacije. Da se podsetimo malo o roveru MER-A, poznatom pod imenom „Duh“, ili po lokalnom, ’Spirit’.
Početkom ovog veka NASA je užurbano privodila kraju planove da pošalju ne jedan, nego dva rovera na Mars – radilo se o projektu „Mars Exploration Rover“. Prvi je radi lansiranja dopremljen na Floridu MER-A, a njegova raketa-nosač „Delta II 7925-9.5“ je uspešno poletela 10. juna 2003. godine. Posle leta od 208 dana lender sa roverom na leđima je sleteo na površinu Marsa 4. januara 2004. Tri nedelje kasnije na dijametralno suprotnu lokaciju je sleteo sa uspehom i njegov blizanac MER-B („Opportunity“). Iako je „Spirit“ trebalo da na Crvenoj planeti radi samo tri meseca, radio je impozantnih 2.695 dana.
Ime je roveru dato na osnovu tradicionalnog konkursa koji NASA svaki put upriličava u sličnim situacijama. Ovog puta je među desetak hiljada predloga pobedio predlog 9-godišnje klinke Sofije Koliz, koja je ustvari siroče ruskog porekla, iz Sibira, a koju je usvojila jedna američka porodica iz Arizone.
Iako se mali rover hrabro borio sa Marsovim uslovima preko 5 godina, u maju 2009. se zaglavio u pesak jedne dine. Poslednja radio-veza sa Zemljom održana je 22. marta 2010. godine.
Roveri MER su bili teški 185 kg, imali su širinu od 2,3 m i dužinu od 1,6 m.
Rover je radio neuporedivo duže (preko 20 puta!) od prvobitno planiranih 90 dana, nakon kojih su naučnici računali da će sloj prašine preko solarnih ćelija biti toliki da će smanjiti dotok energije do te mere da će rover morati da stane. Međutim, „Spirit“ je imao sreće, jer su u nekoliko navrata snažne oluje na Marsu dovodile do neplaniranog čišćenja panela, tako da su npr. 31. marta 2009. solarni paneli davali 223 Wh struje dnevno a 29. aprila 2009. to je skočilo na 372 Wh. Zato je „Spirit“ proveo 21,5 puta duže vremena na Marsu od planiranih, pa je radi naučnih istraživanja umesto 600 metara prevalio po površini 7,73 km.
1. maja 2009. – posle 5 godina 3 meseca 27 zemaljskih dana rada na Marsu – „Spirit“ se nenadano zaglavio u mekom pesku, bogatom sulfatom gvožđa (jarozitom), sakrivenim ispod tanke kore naizgled „normalnog“ tla. Pošto gvožđev sulfat ima vrlo malu koheziju, to je dovelo do velikog proklizavanja točkova. Članovi tima iz JPL-a su sproveli bezbrojne mehaničke i računarske simulacije ne bi li vratili rover na čvrsto tlo. Da bi na Zemlji proizveli što približnije mehaničke uslove zemljišta na Marsu pod znatno slabijim atmosferkim pritiskom i pod malom gravitacijom, za testiranje je korišćena olakšana maketa rovera. Prve komande za rad svakog pojedinačnog točka (svih 6 su bila elektro-pogonska) u cilju oslobađanja iz zamke poslete su brodskom računaru 17. novembra 2009.
2116. sola, odn. 17. decembra, desni prednji točak je iznenada počeo da se vrti normalno tokom prve tri od četiri planirane rotacije. Već ranije, 28. novembra, zadnji desni točak je odbijao da se pokrene i ostao je nepokretan do kraja misije. Tako je rover ostao sa samo 4 potpuno operativna točka.
Replika rovera „Spirit“ na Zemlji, koji je služio za probe i simulacije tokom 5 godina vožnje, a naročito tokom problematičnih događaja nakon 1. maja 2009. godine. Vidi se da je prednji desni točak upao dobrano, kao i špicasta stena koja je smetala odozdo. Sećam se (čak sam i pisao o tome!) da je u to vreme jedan klinac pisao Nasi i predlagao da se rover translatorno pomeri uz pomoć robotske ruke, što se i meni činilo kao odličan savet. Ne znam zašto se to nije realizovalo... Verovatno ima veze sa količinom raspoložive struje.
Animacija sadrži 4 kadra koja je snimila „Spiritova“ desna HazCam. Kamera daje u vidu „ribljeg oka“ pogled na tlo ispred prednjih točkova, skroz do horizonta, sa brdom „Husband Hill“ u bekgraundu. Animacija počinje sa solom 2078, kada se „Spirit“ zaglibio na lokaciji „Troy“, a završava se naporima sola 2090, kada se rover pomerio malo napred, i što je još važnije, da se rover vrlo malo dodatno ukopao. Verzija sa boljom rezolucijom može da se pogleda here.
„Spiritov“ prednji desni točak, koji je prestao da radi u martu 2006, počeo je normalno da se okreće tokom prve tri od četiri segmenta vožnje 2117. sola (16. decembar) ali je zastao na početku četvrtog segmenta vožnje. Roverov zadnji desni, koji se zaustavio pre 3 nedelje, ostao je nepomičan tokom čitave vožnje 2117. sola. Ostala četiri točka su se okretala unapred tokom kontinuiranog pokušaja dase rover isčupa iz zamke. Poslata je komanda koja bi u normalnim uslovima odvezla rover 10 metara daleko. U stvarnosti, rover se pomakao oko 2 mm napred i oko 4 mm dole. Taj odnos između kretanja napred i nadole je daleko od onog što je neophodno da bi se rover spasio. Deo kretanja rovera nadole 2117. sola je uzrokovan ukopavanjem desnog prednjeg koji se okrenuo 10 puta. (Image and Caption)
Ako tim ne uspe da pomeri rover ili bar popravi nagib solarnih panela, ili pak ne dune opet neki vetar koji bi očistio panele, postalo je jasno da će rover biti operativan samo do maja 2010. godine.
26. januara 2010, nakon nekoliko pokušaja da oslobodi rover, NASA je odlučila da misiju pokretnog robota redefiniše u stacionarnu istraživačku platformu. Svi napori su bili usmereni ka što boljoj orijentaciji platforme u odnosu na Sunce u pokušaju da dobije što efikasnije punjenje strujom akumulatora platforme. To je bilo neophodno da bi se određeni sistemi održali operativnim tokom duge Marsove zime. Zato je 30. marta 2010. preskočena komunikaciona sesija i rover je zapao u režim hibernacije.
Poslednja komunikacija sa roverom je bila obavljena 22. marta 2010. i verovatno su roverovi akumulatori potrošili toliko struje da se čak i brodski sat zaustavio. Prethodne zime rover je uspeo da preživi jer se tako parkirao postrance da su mu solarni paneli bili maksimalno izloženi Suncu te je uspeo da održi unutrašnju temperaturu iznad kritičnih -40° C, ali sada, pošto je rover bio zaglavljen na ravnom, očekivalo se da će mu temperatura pasti na ispod -55°. Nažalost, rover se nije oporavio.
„Spirit“ je ostao nem na lokaciji „Troy“, na zapadnoj strani visoravni „Home Plate“. Do danas nikom nije pošlo za rukom da uspostavi vezu sa roverom još od sola 2210 (22. marta 2010.).
Najverovatnije je da je potrošio previše struje i zato u panici isključio sve podsisteme, uključujući i komunikacioni, i prebacio se u „sleep mode“, nadajući se da će jednom dopuniti akumulatore. Postoji mogućnost da je rover izgubio pojam o vremenu i da je smatrao da treba da spava dok ga ne probudi dovoljna količina Sunčeve energije na solarnim panelima. To stanje se naziva „Solar Groovy“. Da se to dogodilo, rover bi, ako bi se i probudio, bio u stanju jedino da sluša. Počevši od 2333. sola (26. jula 2010.), implementirana je nova procedura za slučaj da je problem vezan za časovnik.
Svakog sola, kontrolori Nasine mreže „Deep Space Network“ su slali set „Sweep & Beep“ komandi. Ako je rover suočen sa problemom sa satom i probudi se tokom dana, čuće komande tokom kratkih 20-minutnih intervala tokom svakog sata. Pošto rover nije reagovao komande su slate neprestano. Smatralo se da ako rover čuje makar jednu od njih, on će odgovoriti jednim „bip“ signalom na X talasnoj dužini, uspostaviće vezu sa Zemljom i poslati telemetriju o svom statusu. Ali i pored nove strategije, nije stizao odgovor.
Pre nego što se zaglibio, rover je prevalio 7.730,50 metara.
JPL je nastavio da pokušava vaspostavljanje kontakta sa „Spiritom“ sve do 25. maja 20111, kada je NASA konačno javila da diže ruke od svega. Prema njihovom zvaničnom saopštenju, rover je najverovatnije bio izložen hladnoj „unutrašnjoj temperaturi“ zbog „neadekvatnog nivoa energije koja bi pokrenula njegove vitalne grejače“, kao i „stresne marsovske zime bez mnogo Sunca“. Mnoge kritične komponente i kontakti su bili „najverovatnije oštećeni zbog hladnoće“. Sredstva koja su bila rezervisana za „Spirit“ usmerena su ka još aktivnom blizancu „Opportunityju“ i roveru nove generacije, „Curiosityju“.
Mapa kretanja „Spirita“ pre neplaniranog i nesretnog problema koji je doveo do njegove „smrti“.