eso1534sr-latn — Foto izdanje
19. avgust 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1534.
Otvorena zvezdana jata, poput ovog na slici, nisu samo idealni objekti za fotografisanje. Većina zvezda unutar jata, kao i samo jato, mogu poslužiti astronomima kao laboratorije za proučavanja života i smrti zvezda. Wide Field Imager kamera na ESO La Sija opservatoriji uslikala je ovo jato, poznato i kao IC 4651. Zvezde nastale unutar njega prikazuju čitav spektar karakteristika.
Svetlucanje zvezda koje možete videti na novoj ESO slici predstavlja jato zvezda IC 4651, koje se nalazi u našoj galaksiji Mlečni put u sazvežđu Oltar, na oko 3000 svetlosnih godina od nas. Jato je staro oko 1,7 milijardi godina - srednje dobi po standardima jata. Solon Bejli, pionir među astronomima koji su postavljali opservatorije na suvim i visokim prostranstvima Anda, otkrio je ovo jato koje je, međutim, prvi kataloški zaveo dansko-irski astronom Džon Luj Emil Drejer.
Mlečni put je poznat po tome što sadrži na hiljade otvorenih zvezdanih jata poput ovog, i još neka za koje se smatra da postoje. Mnoga od njih su proučena do sitnih detalja. Opservacije ovakvih zvezdanih jata produbile su naše poznavanje nastanka i evolucije Mlečnog puta i pojedinačnih zvezda unutar njega. Takođe su omogićila astronomima da testiraju svoje modele evolucije zvezda.
Zvezde unutar IC 4651 su se formirale u otprilike isto vreme i od istog oblaka gasa gas [1]. Ove sestrinske zvezde su međusobno povezane silom gravitacije, ali i putem gasa između njih. S obzirom da zvezde u jatima interaguju sa drugim jatima i gasom oko njih i s obzirom na to da je gas ili korišćen kako bi formirao nove zvezde ili je bio razvejan u okolni prostor, sama struktura jata počinje da se menja. Na kraju, masa jata postaje toliko mala da i same zvezde mogu da pobegnu iz njega. Nedavne opsrevacije IC 4651 pokazale su da jato sadrži masu oko 630 puta veću od mase Sunca [2] iako se smatra da je inicijalno sadržalo oko 8300 zvezda ukupne mase 5300 puta veće od sunčeve.
S obzirom da je ovo jato relativno staro, gubitak mase može da se tumači činjenicom da su najmasivnije zvezde već završile svoje živote i okončale u eksplozijama supernovih. Međutim, većina izgubljenih zvezda nije završila svoj životni ciklus, nego je prosto produžila dalje. Njih je odvukao džinovski oblak gasa pored kog je jato prošlo ili su imale bliski susret sa susednim jatom. Ili su jednostavno napustile skupinu.
Deo ovih izgubljenih zvezda je možda i dalje gravitaciono povezan i kruži oko jata na velikim udaljenostima. Ostatak izgubljenih zvezda je emigrirao iz jata kako bi se pridružio drugim, ili se naselio negde dalje u već prenaseljenom Mlečnom putu. Sunce je najverovatnije jednom bilo deo jata poput IC 4651 dok se na kraju nisu razdvojili i odselili u druga prostranstva naše galaksije.
Slika je snimljena uz pomoć kamere Wide Field Imager. Kamera se nalazi na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu. Sastoji se iz nekoliko CCD čipova, sa ukupno 67 miliona piksela i može da posmatra površinu veličine Meseca. Instrument omogućava opservacije u vidljivom i infracrvenom delu spektra, sa više od 40 fltera. Za potrebe ove slike, korišćena su tri filtera.
Beleške
[1] Iako većina zvezda koje je zabeležena na ovoj slici pripada jatu IC 4651, veći deo najsjajnijih zvezda se zapravo nalazi između nas i jata. Najmanje vidljive su ujedno i najudaljenije.
[2] Ova količina je mnogo veća od one koje su navodile prethodne studije. S obzirom da su pretraživale manje predele jata, samim tim nisu uzimale u obzir one zvezde jata koje leže na većoj udaljenosti od njegovog centra.
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1534.