eso1510sr — Foto izdanje
11. mart 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1510.
Ovaj dramatični predeo južnog sazvežđa Ara (Oltar) sadrži skriveno blago nebeskih objekata. Zvezdana jata, emisione magline i regioni aktivnog formiranja zvezda, samo su neki od blaga posmatranih u ovom regionu koji se od Zemlje nalazi na oko 4000 svetlosnih godina. Ova divna, nova slika je najdetaljniji pregled ovog dela neba do sada i slikana je uz pomoć VLT teleskopa za preglede u ESO opservatoriji na Paranalu u Čileu.
U centru slike nalazi se razvejano jato NGC 6193, koje sarži oko trideset jarkih zvezda i čini srž Ara OB1 skupine. Dve najsjajnije zvezde su veoma topli zvezdani džinovi. Zajedno, one predstavljaju glavni izvor osevetljenja za Rim maglinu ili NGC 6188, koja se nalazi u blizini i vidi se desno od jata na slici.
Otvoreno (razvejano ili rasejano) zvezdano jato je velika grupa slabije povezanih zvezda koje nisu još uvek u potpunosti odlutale od mesta njihovog inicijalnog formiranja. OB asocijacije se sastoje uglavnom od veoma mladih plavo-belih zvezda, koje su oko 100 000 puta sjajnije od Sunca i oko 10-50 puta veće mase.
Rim maglina je uočljivi zid tamnih i svetlih oblaka koji označava granicu izmedju regiona sa aktivnim formiranjem zvezda unutar molekularnog oblaka, poznatog kao RCW 108 i ostatka asocijacije[1]. Okolina RCW 108 se uglavnom sastoji od vodonika - osnovnog sastojka za formiranje zvezda. Ovakvi regioni su poznati pod imenom H II regioni.
Formiranje naredne generacije zvezda u okolnim oblacima gasa i prašine se najverovatnije dešava pod uticajem ultraljubičastog zračenja i jakih zvezdanih vetrova sa zvezda iz NGC 6193. Fragmenti oblaka kolapsiraju i zagrevaju se, da bi eventualno formirali nove zvezde.
Simultano sa stvaranjem zvezda u oblacima, dolazi i do njihove erozije pod uticajem vetrova i zračenja zvezda, kao i silovitih eskplozija supernova. Zbog ove pojave, regioni u kojima se formiraju zvezde - H II regioni imaju životni vek od samo nekoliko milion godina. Proces formiranja zvezda nije veoma efikasan, s obzirom da se samo oko 10% materijala koji učestvuju u procesu iskoristi, dok se ostatak "razduva" u okolni prostor.
Rim maglina pokazuje znake rane faze stvaranja "stubova", što znači da bi u budućnosti mogla da bude slična drugim dobro poznatim regionima formiranja zvazeda kao što su Orao maglina (Messier 16, koja sadrži čuvene Stubove stvaranja) i Kupasta maglina (deo NGC 2264). Ova slika je zapravo sastavljena od nešto više od 500 zasebnih slika koje su slikane kroz različite filtere na VLT teleskopu za preglede. Ukupno vreme ekspozicije je oko 56 časova. Ovo je najdetaljnija slika datog regiona koja je ikada napravljena.
Beleške
[1]Ova maglina stekla je skromnu slavu među astronomima pošto je prethodna njena slika korišćena kao omot DVD-a za distribuciju kolekcije sofrvera za astronome koje je sakupio ESO -Scisofti čija je najnovija verzija objavljena pre nekoliko nedelja. Stoga je ova maglina postala poznata kao Scisoft maglina.
[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1510.