eso1439sr — Foto izdanje

26. novembar 2014. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1439.

eso1439-ba

MPG/ESO 2.2-metarski teleskop na La Sija opservatoriji u Čileu snimio je ovu blještavu fotografiju mladog zvezdanog jata NGC 3532. Neke od zvezda još uvek sijaju plavom, sjajnom svetlošću, ali je veliki broj masivnijih zvezda ušao u fazu crvenog džina i sjaji intenzivnom narandžastom svetlošću.

  Šareno zvezdano jato NGC 3532
  eso1439-ba
  MPG/ESO 2.2-metarski teleskop na LaSsija opservatoriji u Čileu snimio je ovu blještavu fotografiju mladog zvezdanog jata NGC 3532. Neke od zvezda još uvek sijaju plavom, sjajnom svetlošću, ali je veliki broj masivnijih zvezda ušao u fazu crvenog džina i sjaji intenzivnom narandžastom svetlošću.

Autorska prava: ESO/G. Beccari

  Položaj sjajnog zvezdanog jata NGC 3532 u sazvežđu Pramca
      eso1439-bb
  Mapa sa slike prikazuje sazvežđe Pramca na južnom nebu. Prikazana je većina zvezda koje su vidljive golim okom. Sjajno, otvoreno zvezdano jato, koje možete videti i golim okom, obeleženo je na mapi.

Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope

  Širokougaoni snimak neba u okolini sjajnog, otvorenog zvezdanog jata NGC 3532
  eso1439c
  Ovaj širokougaoni snimak neba oko jata NGC 3532 sačinjen je od fotografskog materijala nastalog tokom pretraživanja Digitized Sky Survey 2. Jato se nalazi u centru slike, a sjajna zvezda koja se vidi u donjem levom uglu je x Carinae — veoma blještava, žuta superdžinovska zvezda, koja je od jata udaljena otprilike pet puta više nego Zemlja. To je jedna od najudaljenijih zvezda koje možemo videti golim okom.

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

NGC 3532 je sjajno, otvoreno zvezdano jato i nalazi se na oko 1300 svetlosnih godina od nas u sazvežđu Pramca. Neformalno je poznato i pod imenom Bunar želja, jer podseća na razbacane srebrne novčiće u bunaru. Takođe, često ga nazivaju u Fudbalsko jato, iako je ovo odgovarajući naziv u zavisnosti od toga sa koje strane Atlantika živite. Ime nosi po ovalnom oblaku, što možda ljude iz ragbi nacija podseća na ragbi loptu. 

Kao veoma sjajno, ovo jato lako možete videti golim okom sa Južne hemisfere. Otkrio ga je francuski astronom Nikola Luj de Lakaj, tokom opservacija koje je vršio iz Južne Afrike 1752. godine, a svoju katalošku oznaku dobio je tri godine kasnije. Jedno je od najspektakularnijih otvorenih zvezdanih jata na celom nebu.

NGC 3532 prekriva površinu neba skoro duplo veću od površine punog Meseca. Džon Heršel ga je opisao kao elegantno jato prepuno binarnih zvezda, jer je tokom svog boravka u južnim delovima Afrike tridesetih godina 19.veka uočio nekoliko elegantnih dvostrukih sistema. Jato NGC 3532 je bilo prvi objekat koji je NASA/ESA Svemirski teleskop Hablposmatrao 20. maja 1990. godine.

Ova skupina zvezda stara je oko 300 miliona godina. Po standardima otvorenih zvezdanih jata, ovo je jato srednjih godina [1]. Zvezde koje su započele život kao zvezde umerene mase još uvek sjaje blještavom plavom svetlošću, dok su one masivnije već iscrpele svoje zalihe vodoničnog goriva i prešle u fazu crvenog džina. Kao posledica ovoga, jato je bogato i crvenim i plavim zvezdama. One najmasivnije zvezde jata su odavno završile sa svojim sjajnim, ali kratkim životom i eksplodirale su kao supernove. Takođe, u jatu se može uočiti i manji broj upadljivo bleđih zvezda male mase koje sjaje nijansama žute i narandžaste, a koje će veoma dugo živeti. NGC 3532 ukupno broji oko 400 zvezda.

Nebo u pozadini ovog bogatog dela Mlečnog puta je načičkano zvezdama. Uočljiv je i sjajni crveni gas, kao i trake prašine koje nam blokiraju pogled ka udaljenijim zvezdama. One najverovatnije nisu povezane sa samim jatom, koje je dovoljno staro da je imalo vremena da “počisti” bilo kakav materijal iz svoje okoline.

Ovu sliku je snimio instrument na ESO La Sija opservatoriiji pod nazivom Wide Field Imager, tokom februara 2013. godine

Beleške

[1] Zvezde sa masama mnogo puta većim od Sunca žive samo nekoliko miliona godina. Očekivani život Sunca je oko deset milijardi godina, a za one još manje zvezde se pretpostavlja da žive i nekoliko stotina milijardi godina – mnogo više nego što je i sam univerzum trenutno star. 

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

VIDEO  Zum na šareno zvezdano jato NGC 3532

eso1439a

Panoramski snimak šarenog zvezdanog jata NGC 3532

eso1439b

 

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1439.


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 11 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 1 dan ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...