1. oktobar 2014.  Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1430.

Plave zvezde u centru su mlade, vrele zvezde. Crvene zvezde koje ih okružuju su straiji i hladnije zvezde. • • • • • Mapa prikazuje mesto na kom se nalazi razvejano zvezdano jato NGC 6705, ovde označeno kao Mesje 11 a uokvireno žutim kružićem, u sazvežđu Štita. Štit je takođe i dom razvejanom jatu Mesje 26 i poznatoj promenljivoj zvezdi Delta Scuti. Mesje 11, iao jedva vidljivo golom oku, lako se posmara dvogledom ili uz pomoć malog teleskopa.

Wide Field Imager kamera koji se nalazi na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na ESO La Silja opservatoriji u Čileu, uslikala je ovu prelepu sliku, prošaranu plavim zvezdama, na kojoj se može videti jedno od zvezdama najbogatijih razvejanih jata za koje znamo – Mesje 11, još poznato i kao NGC 6705 ili jato Divlje patke.

Mesje 11 je razvejanom zvezdano jato, često nazivano i galaktičko jato, koje se nalazi na oko 6000 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Štit. Otkrio ga je nemački astronom Gotfrid Kirš 1681. godine u opservatoriji u Berlinu, kao ništa više od mutne grudvice koja se mogla videti kroz teleskop. Tek 1733. godine sveštenik Vilijam Deram u Engleskoj ovu grudvicu prvi put razdvaja na pojedinačne zvezde, a dodato je u poznati katalog Šarl Mesjea 1764. godine.

Mesije je bio lovac na komete, a katalog je nastao iz njegove potrebe da zabeleži difuzne, nepomične objekte koji su ličili na komete i konstantno ga ometali  u posmatranjima (te objekte danas poznajemo kao jata zvezda, galaksije i nebule). Želeo je da zabeleži ovakve objekte da bi izbegao njihovo ponovno posmatranje i mešanje sa potencijalnim, novim kometama. Konkretno ovaj primer zvezdanog jata zabeleženo je kao jedanesti Mesjeov objekat, odakle mu potiče i kataloško ime.

Razvejana jata se najčešće nalaze ušuškana u grane spiralnih galaksije ili u gušćim regionima nepravilnih galaksija, gde se još uvek često opaža rađanje zvezda. Mesije 11 je jedan od najbogatijih objekata što se tiče zvezda, predstavlja dom za 3000 njih i najkompaktnije razvejano jato od čak 20 svetlosnih godina u prečniku. Razvejana jata se razlikuju od zbijenih koja su značajno gušća, blisko gravitaciono vezana i sastavljena od nekoliko stotina hiljada veoma starih zvezda – nekih starih koliko i sam univerzum.

Proučavajući razvejana zvezdana jata možemo jako dobro da testiramo naše ideje o zvezdanoj evoluciji, pošto se zvezde formiranju od istog inicijalnog oblaka gasa i prašine, te su stoga veoma slične jedna drugoj – sve su skoro iste starosti, hemijskog sastava i na istoj udaljenosti od Zemlje. Sa druge strane, svaka od zvezda u jatu ima drugačiju masu, te one masivnije brže evoluiraju u odnosu na manje masivne, s obzirom da brže sagorevaju vodonik.

Na ovaj način moguća su direktna poređenja različitih evolucionih stupnjeva u životu jedne zvezde unutar samog jata. Na primer, moguće je saznati da li zvezda Sunčeve mase, stara 10 miliona godina, evoluira na drugačiji način od one koja je jednake starosti, a duplo manje mase. U ovom smislu, razvejana jata su najbliže onome što bi astronomi mogli smatrati „laboratorijskim uslovima“. 

Pošto su zvezde u razvejanom jatu slabo gravitaciono vezane jadna za drugu, individualni objekti su lako podložni izbacivanju iz osnovne grupe usled gravitacionog delovanja komšijskih nebeskih objekata. NGC 6705 je jato staro 250 miliona godina, te se očekuje da će u narednih nekoliko miliona godina ova formacija Divlje patke raštrkati po okolnom prostoru i jato će se rasformirati i konačno utopiti u okolinu [1].

Sliku je napravila kamera Wide Field Imager na MPG/ESO 2.2-merarskom teleskopu na ESO La Silja opservatoriji u severnom Čileu.

Beleške

[1] Alternativno i opsino ime za NGC 6705 – jato Divlje patke, prvi put se javilo u 19. veku. Tada je jato posmatrano kroz mali teleskop i najsjajnije zvezde su formirale trougao sličan onome koje formiraju patke koje lete u formaciji.

Tekst je prevela Jovana Petrović, Astronomsko društvo Novi Sad.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Naučni rad o NGC 6705
• Slike MPG/ESO2,2-metarskog teleskopa
• Slike La Sija opservatorije

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany

Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1430.