Na samom kraju 2021. godine u knjižarama se pojavila knjiga neobičnog naslova:
Principles of Multimessenger Astronomy.
Njeni autori su dva australijska astronoma: prof. Miroslav Filipović i dr Nick Tothill, mada je u slučaju obojice ta državna pripadnost vrlo diskutabilna, jer prvi je i rođenjem i dušom Beograđanin, a drugi je radio i živeo u toliko zemalja da verovatno o sebi razmišlja samo kao o astronomu (a oni po difoltu ne poznaju granice).
Izdavač, Institute of Physics, nudi ovu knjigu u više formata: PDF, ePub i Kindle. Na Amazonu hardcover izdanje košta dobrih 105,10 dolara, što je baš moćna cena, ali to je stvar prodavca: on knjigu toliko ceni.
„Principles of Multimessenger Astronomy“ je pisana je na jeziku astronomije, tj. na engleskom. Knjiga je kvalitetno štampana, bogato ilustrovana brojnim fotografijama, graficima, tabelama i formulama, ima 274 strana, itd.
To što je pisana i objavljena na engleskom jeziku nije nikakva prepreka za naše čitaoce jer oni već dobro znaju engleski. Mislim na astronome i one koji će to tek postati. Danas svako ko želi da se bavi naukom i da ide u korak s njom, taj jezik mora da zna.
A knjiga jeste baš za tu grupu čitalaca, za profesionalne astronome, za studente i ambiciozne ljubitelje astronomije. Uostalom tako o knjizi govori i dr. Gojko Đurašević direktor Astronomske opservatorije Beograd. On u pismu prof. Filipoviću između ostalog kaže:
„Prosto mogu samo da pozavidim novim generacijama studenata astronomije jer se nužno nameće poređenje sa periodom našeg studiranja. Ovo je bila prava stvar i veruj mi da je svaki sat koji si radio na ovoj knjizi izuzetno vredan jer si uradio nešto za one koji dolaze a to je u našem poslu možda i najvažnije. Danas je prilično dobre udžbeničke literature, ali vaš rad je karika koja je nedostajala i sa zadovoljstvom je mogu preporučiti kako studentima, tako i kolegama, ponosan i na to što je autor naše gore list!“
U pohvalama ove knjige ne štedi ni naš najveći astronom, astronom svetskog glasa, akademik Zoran Knežević koji kaže:
„Ova knjiga namenjena je onima koji svoj radoznali pogled podižu ka noćnom nebu ne samo zato da bi se divili njegovoj čudesnoj lepoti, nego i da bi saznali šta je to što se tamo nalazi, otkud, kako i zašto je tamo. Autori knjige, obojica sa zavidnim iskustvom istaknutih istraživača na polju posmatračke astrofizike, poduhvatili su se zadatka da u toj svojoj oblasti popune prazninu sa kojom su se suočili u dugogodišnjoj nastavničkoj i naučnoj praksi, prazninu koja postoji između znanja i sposobnosti stečenih školovanjem i onih koja su potrebna za naučni rad vrhunskog kvaliteta. Predstavljajući u knjizi široku paletu tih najvažnijih nadogradnji, neophodnih teorijskih i metodoloških znanja, poznavanja karakteristika i načina rada najsavremenijih teleskopa, detektora zračenja i mernih instrumenata koji slabašnom ljudskom oku i umu pomažu da otkrije, izmeri, protumači i razume astrofizičke objekte, pojave i fenomene i pronikne u tajne sveta koji nas okružuje, oni, po mom dubokom ubeđenju, postižu svoj cilj. Najtoplije preporučujem knjigu najširem krugu ljubitelja astronomije, posmatrača i profesionalnih istraživača, kojima će knjiga pružiti obilje interesantnih i važnih informacija i čitalačkog uživanja, a pri tom, svakom na svoj način, biti od nesumnjive koristi.
A o istoj knjizi svoju reč rekao je i prof. Dušan Mrđa sa novosadskog PMF.
"Prof. Miroslav Filipović je kroz knjigu pod naslovom “Principles of Multimessenger Astronomy” uspeo da nam približi i opiše kosmos kao jedinstven entitet iz različitih perspektiva (kolekcijom informacija preko fotona, kosmičkog zračenja, neutrina i gravitacionih talasa), što predstavlja zaista interesantan i kompletan pristup. Pored pogleda na kosmos preko kolektora elektromagnetnog zračenja (u vidljivoj oblasti, radio domenu, infracrvenoj, ultraljubičastoj, rendgenskoj i gama oblasti) otvara nam nove perspektive kosmosa kroz neutrinsku astronomiju i astronomiju gravitacionih talasa. Uspeo je da izgradi tekst jasnim, fundamentalnim pristupom, na matematičkim osnovama sa očuvanom fizičkom interpretacijom relacija, i bez suvišnih detalja koji bi zamaglili osnovnu nit svakog poglavlja. Zaista izvanredna knjiga, koja će biti od velikog značaja za studente, istraživače i profesore."
|
PROF. FILIPOVIĆ O KNJIZI Otkud ideja za ovako kompleksnu knjigu? - Dugo se bavim ovim poslom - i amaterski i profesionalno. Puno studenata je završilo školu pod mojim mentorstvom i uvek sam im ponavljao da u današnjoj modernoj astronomiji jedne “oči” nisu dovoljne! Inače, sve ovo ja “(u)dišem” na dnevnoj bazi. A i samo letimični google pogled će pokazati da se ne usuđuje baš mnogo ljudi da pišu o ovoj temi i ovako opširno. E tu sam video “rupu” i sa ovom (i sledećom - part 2) knjigom želeo sam da tu prazninu pokrijem! Znači, ova knjiga ima i svoj nastavak? - Da, to je drugi deo koji se upravo ovih dana pojavio u knjižarama. I nju sam pisao sa kolegom Nickom Tothillom. Koliko dugo ste knjigu pisali? - Neki se možda sećaju mog prvog pokušaja da ovu temu obradim u srpskoj verziji ove knjige još tamo neke 200X: Astronomija na svim talasima. Ovakva knjiga se piše kroz celu profesionalnu karijeru - I možda se nikada i ne završava. Siguran sam da će za par godina biti I “drugo izdanje” gde ćemo ažurirati … Hajde, navedite prvu impresiju koja vam pada napamet a vezi ove knjige - Sada kad je knjiga izašla iz štampe – mislim da mi je najinteresantnije to koliko sam ljudi konsultovao tokom pisanja ove knjige. Veći deo “konsultanata” su u stvari bili moji studenti. Želeo sam da i oni učestvuju jer tako će knjiga biti “bliža” i svim ostalim! Moj koautor dr. Nick Tothill mi je u jednom trenutku rekao da ova knjiga ide baš “dalje od osnova astronomije”. Pripremate li neku sledeću knjigu? - Uh, ne! Pisanje oba dela ove knjige je bilo izuzetno naporno i mislim da mi je dosta pisanja. (Jasno je da prof. Filipović neće izdržati i ako ne uskoro, ono bar za koju godinu ponovo će otkriti neku prazninu u astronomskoj literaturi koju treba popuniti. To smo sigurni). |
O autorima
 Prof. Filipović (levo) i dr Tothill |
U biografiji prof. Filipovića objavljenoj u ovoj knjizi između ostalog piše:
Profesor Miroslav D. Filipović́ je naučnik, filozof i filantrop sa preko 30 godina iskustva u astronomiji. Astronomija, nauka uopšte, filozofija i računarstvo su njegova profesija, hobi, interesovanje i strast. Istraživanja u astronomiji su bila izvor fascinacije za njega od ranih 1980-ih.
Upravo ove, 2022. godine se navršavaju dve decenije od kako prof. Filipović radi na Univerzitetu Zapadni Sidnej. Pre toga bavio se istraživanjima na Maks Plankovom Institutu u Nemačkoj. Sada je predsednik najveće narodne opservatorije u Australiji (Penrith Observatory). Napisao je preko 200 radova objavljenih stručnim i naučnim časopisima.
Oblasti njegovih istraživanja su supernove, astrofizika visokih energija, planetarne magline, struktura Mlečnog puta, masovna izumiranja na Zemlji, H II područja, rentgenski binarni sistemi, aktivna galaktička jezgra itd. Sinteza ovih oblasti vezana je za razumevanje interakcije galaksija i za procese formiranja i evolucija zvezda. Juna 2018. vršio je istraživanja u Nasinoj letećoj opservatoriji SOFIA.
To je zvanično. Nama u vezi prof. Filipovića je interesantnije sledeće:
Dva puta je bio predavač u našem astronomskom kampu na Letenki, na Kolarcu je u organizaciji AM pre petnaestak godina je održao seriju zapaženih predavanja o vanzemaljskom, ali i zemaljskom životu i napisao je sjajnu knjigu Astronomija na svim talasima. Onim studentima koji su posvećeni astronomiji, i ovde i u Australiji rado, će pomoći i po tome je poznat.
*****
Dr Nick Tothill je rođen u Engleskoj, od srednje škole, u Kembridžu, se interesuje za fiziku, magistrirao je na Univerzitetu Mančester dok je istraživao na čuvenoj opservatoriji Jodrell Bank. Na univerzitetu u Londonu je diplomirao astrofiziku zatim se bavio istraživanjima širom sveta u Nemačkoj, Kandi, SAD, UK, Španiji, Čileu, na Havajima, pa čak i na Antarktiku.
Od 2011. je na Univerzitetu Zapadni Sidnej gde je predavač, a i direktor Opservatorije Penrith. Oblast istraživanja: formiranje zvezda, međuzvezdani medijum Mlečnog puta, istraživanje galaksija sa visokim crvenim pomakom, antarktička astronomija, astrofizika kosmičkih zraka itd.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike