Naš narod za Plejade zna od davnina, ali ih zove svojim imenom: Vlašići, odn. (ređe) Vlašćići. Naziv možda dolazi od staroslovenskog imena za ove zvezde: Vlaseželišti (odnosno u drugim varijantama: Vlasoželišti, Vlasožilišti itd.). U Rusiji ih opet zovu Volosozari (a i Babino sazvežđe) što dolazi od imena starog slovenskog boga Volosa. Vlašići, odn. Vološici, bi u tom slučaju bili sinovi ovog boga.
Po drugim, manje osnovanim, verzijama naziv Vlašići se vezuje za Vlahe jer u primorju za ove zvezde kažu da zalaze iz planine sa "vlaške strane". Postoji i priča o nekim Vlasima koji su oteli lepu devojku pa ih je Bog za kaznu prikovao za nebo. A po nekim kazivanjima reč Vlašići dolazi otuda što neki po ovim zvezdama umeju "na tanku tancatu vlas kazati koje je doba noći".
Imena To su Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav i sedmi Milisav. Ili: Vole i Voleta, Rale i Raleta, Mile i Mileta i mali Przozak. Ili: Vao i Vaoka, Mio i Mioka, Skarabojo i Borisav i mali Biljurak Ili: Mile i Mileta, Rade i Radeta, Bore i Boreta i mali Prigimiz |
Vlašići se pominju u više narodnih priča i pesama. Po jednoj prići Vlašići su duše sedmoro umrle dece nekog cara. Po drugoj to su pet zmajeva, jedan rob i careva kći. A najpoznatija je već pomenuta priča o Vlasima koju su oteli vrlo lepu devojku Mizulinku, pa ih je Bog, posle neutešnog plača njene majke, prikovao za nebo "da ih svet spominje doklen bude sveta". Po ovoj priči zvezde u Vlašićima se zovu Mile, Mileta, Vule, Vuleta, Skor-Bora, Barisa, a sedma je Mizulinka.
U mnogim narodnim pesmama i pripovetkama nebeska tela su antropomorfizovana. U nekim od tih predanja srećemo Veneru koja se "hvali kako je prose za Vlašiuće".
Vlašiće, odnosno Plejade, mnogi narodi, pa i naš, koriste za određivanje doba noći ("na tanku tancatu vlas").
Pojava Vlašića na nebu o Petrovdanu značila je dolazak zore te je narod u to doba noći odlazio na kosidbu. Oko Božića Vlašići pred zoru zalaze pa je to bio čas za ustajanje.
Narod kaže da se Vlašići ne vide od Đurđevdana do Petrovdana te tako oni "otvaraju leto a zatvaraju zimu". Postoji i izreka da "đurđevska zora Vlašiće zatvara, a vidovdanska zora Vlašiće otvara" otuda što se ove zvezde prvi put u godini vide uoči Vidovdana.
[A.Z. maj 2000.]
Izvor: Astronomija u predanjima, običajima i umotvorinama Srba, Nenad Đ. Janković