Ovo je toliko jednostavno pitanje da je prosto neverovatno koliko je odgovor komplikovan.
Najjednostavniji odgovor je da mi pojma nemamo koliko zvezda ima, ali taj odgovor nas ne zadovoljava, on nije svojstven čoveku. Žirafama i zebrama je sigurno svejedno koliko zvezda ima, ali nama nije. Zato idemo na komplikovaniji odgovor.
Ima oko 6000 zvezda dovoljno sjajnih da ih možemo videti i golim okom, naravno pri dobrim osmatračkim uslovima. Ali, polovina tih zvezda se nalazi na dnevnoj strani Zemlje i njih ćemo videti tek kada dospeju na noćnu stranu. Znači u toku jedne vedre noći možemo da vidimo 3.000 zvezda! Zapravo ne baš toliko jer se mi nalazimo na severnoj hemisferi i ne vidimo one zvezde koje vide Australijanci. Naše i nebo Australijanaca se samo delimično preklapaju te tako od tih 6.000 zvezda dovoljno sjajnih za naše oko u toku jedne noći možemo da vidimo nešto manje od 3.000.
Sve dok nije izmišljen teleskop astronomi su računali da zvezda ima toliko: nekoliko hiljada i zato je pravi naučni šok bio kada se pojavio teleskop koji nam je otkrio da bledu traku koja se pruža preko neba sačinjavaju zvezda toliko slabog sjaja da ih golo oko ne vidi. Do ovog otkrića došao je, kao što znate, Galileo Galilej svojim malim durbinom početkom 17. veka. A ta bledunjava traka koju su astronomi zvali Mlečni put, je naša galaksija.
Od tada su astronomi pokušavali da izračunaju koliko zvezda u Mlečnom putu ima. Bilo je raznih ne naročito uspešnih pokušaja što nije čudo jer mi ni danas ne znamo precizno i pouzdano koliko zvezda ima naša galaksija, pa se govori da ih je više od 200 i manje 400 milijardi – uzmimo da ih je 300 milijardi.
Ali 30-tih godina prošlog veka astronomi su doživeli još jedan šok: tada je, nasuprot široko rasprostranjenom mišljenju, utvrđeno da je Mlečni put samo jedna od galaksija kojih inače ima više. Koliko više to se tada nije znalo. Pa zapravo ni danas se ne zna pouzdano koliko ih je, ali uzmite da ih ima oko 200 milijardi, a možda i deset puta više. Zapravo u celom svemiru i onom koji vidimo i onom iza horizonta vidljivosti može biti i proizvoljno mnogo puta više galaksija, ali za potrebe našeg računa uzimo da je galaksija u vidljivom svemiru dva biliona – toliko se u novijim tekstovima iz astronomije računa da ih je (znate da račun komplikuje i to što gledajući u daljinu gledamo zapravo u prošlost).
E sad, koliko ukupno ima zvezda u našem svemiru? Ne znamo, kako rekosmo, tačno, ali naučnici imaju neku logiku i neki postupak koji može da im malo pomogne da bar grubo ocene koliko ima zvezda.
To se računa tako što broj zvezda u našoj galaksiji, pomnožimo sa ukupnim brojem galaksija.
Ali kako znamo koliko ima zvezda u našoj galaksiji, u Mlečnom putu? Ne možemo te zvezde da prebrojimo jer mnoge od njih uopšte ne vidimo pošto se nalaze ne samo daleko, nego su mnoge i sakrivene iza tamnih oblaka prašine i gasa. Ali zna se približno. Kako? Pa do tog broja dolazimo merenjem ukupnog sjaja čitave galaksije. Što je galaksija sjajnija to više zvezda mora da ima (da bi stvar bila komplikovanija sigurno ste i sami već zaključili da je za ovaj račun potrebno da znamo i udaljenost posmatrane galaksije. Ali to je već druga zanimljiva tema).
Na osnovu ovakvog računa zaključeno je da naša galaksija ima, kako smo rekli ugrubo 300 milijardi zvezda a dalje je lako jer su sve galaksije, manje ili više slične bar što se sadržaja tiče. Dakle, broj galaksija, a ima ih dva biliona (ili deset puta manje, ko to zna) pomnožimo sa brojem zvezda tipične galaksije.
E sad, pošto su i početni brojevi (brojevi galaksija i brojevi zvezda po jednoj galaksiji) samo gruba aproksimacija na internetu se mogu naći ove procene ukupnog broja zvezda vidljivog svemira: njih ima između 10 i 200 sekstiliona ili u ciframa:
Između 10,000,000,000,000,000,000,000 i 200.000.000.000.000.000.000.000.
Eto toliko zvezda u svemiru ima. Nije precizno, ali s druge strane fantastično je što su astronomi u stanju da i do ovako grubog broja dođu.
Koliko ima galaksija i kako to znamo
Koliko fotona je stvoreno do danas u svemiru?
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
