ažurirano 8.12.24. 

Prošlo je nekoliko stotina miliona godina, možda i svega 200 miliona od nastanka univerzuma kada su stvorene prve zvezde. Od tada, od prvog zraka prve zvezde do danas svemir neprestano proizvodi svetlost. Osnovna čestica svetlosti je foton. Koliko fotona je proizvedeno od prvog zvezdanog zraka pre 13 milijardi godina do danas?

Upravo na ovo gotovo nemoguće pitanje odgovorili su naučnici iz Južne Karoline nakon što su izmerili svo svetlo zvezda koje je ikada, tokom čitave istorije, proizvedeno u vidljivom delu svemira.

Posao naravno nije bio jednostavan. Trebalo je izmeriti ukupno ekstragalaktičko pozadinsko zračenje (extragalactic background light - EBL*).

* EBL: sve akumulirano zračenje u svemiru usled procesa formiranja zvezda, plus doprinos aktivnih galaktičkih jezgara. (Wikipedija)

Ali problem je što je ekstragalaktičko pozadinsko zračenje mnogo tamnije i nejasnije od zvezda i drugih objekata Mlečnog puta. Ne možete posmatrati daleke i tamne galaksije ako ih zasenjuju neke blještave zvezde u našoj galaksiji. Međutim, sada su naučnici uspeli indirektnim metodom da izmere i ono što ne mogu da vide, te su tako izračunali da je ukupan broj fotona nastalih od početka, tj. od nastanka prvih zvezda: 4 × 10⁸⁴. Veličinu tog broja možda ćemo malo bolje dočarati ako ga napišemo samo ciframa:

4,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000.

Ali kako je tim uspeo da prevaziđe problem zračenja koje blokira svetlost naše galaksije? 

Tim je pomoću Nasinog Fermijevog gamazračnog svemirskog teleskopa merio zračenje blazara (vrsta aktivnih galaksija) na različitim rastojanjima od nas u različitim vremenskom periodima. Tako je izmerio ukupnu izračenu svetlost u nazad sve do nastanka prvih zvezda. Na taj način tim je uspeo da rekonstruiše EBL i da utvrdi istoriju formiranja zvezda u univerzumu.

Dalje. Blazari emituju mlazeve energetskih čestica, a među njima i gama zrake. Gama zraci prolaze kroz EBL koja se sastoji od vidljive i ultraljubičaste svetlosti. E sad, kada se gama zraci sudare sa vidljivim svetlom onda dolazi do interakcije koju astronomi mogu da detektuju i tako procene koliko je svetlosti bilo u svim talasnim dužinama, dakle, koliko je svetlosti nastalo i „iza zavese“ mlečnog puta. 

Prema Astronomy