Astronomi kažu da bi mapiranje naše galaksije i rekonstrukcija njene evolucije bilo mnogo lakše kada bi zvezde mirovale u mestu umesto što se kreću kroz galaksiju. Ovako, one pre ili kasnije odlutaju daleko od mesta svog rođenja i izgube se u mnoštvu svoje zvezdane familije.
Takvo ponašanje zvezda otežava precizno određivanje porekla zvezda i praćenje istorije naše galaksije. A poznavanje istorije galaksije astronomima puno govori i o budućnosti galaksije. Zbog toga astronomi pokušavaju da reše misteriju kretanja zvezda, to jest da utvrde mesta njihovog nastanka. Kako to mogu da urade? Taj posao je na prvi pogled beznadežan i većina bi od njega odustala, ali astronomi ne.
Oni polaze od toga da svaki događaj u svemiru ostavlja neki svoj trag. Treba ga samo pročitati – što je lako reći, ali astronomi su našli način da to i urade.
Ukratko, ako vidite u polju neki kamen od npr. zlata, gde ćete da tražite mesto njegovog nastanka? Pa tamo gde zlata ima, dakle u nekom rudniku lata. Otprilike, tako nešto astronomi i rade. Oni ispituju hemijski sastav zvezde i zatim na osnovu toga traže mesto gde je zvezda mogla da nastane. Ako vide zvezdu na periferiji galaksije bogatu metalima (tj. hemijskim elementima težim od vodonika i helijuma) onda oni znaju da ta zvezda nije na mestu svog rođenje, znaju da je ona tu dolutala iz neke oblasti gde tog materijala ima u izobilju. Znate da mermer koji nađete u Vojvodini nije iz Vojvodine nego iz nekog mesta gde tog kamena ima. OK, ovo je samo primer koji objašnjava ideju.
Dakle, astronomi izračunavaju starost i hemijski sastav zvezdane populacije. Zatim istražuju moguće puteve kretanje zvezda. Migracija zvezda zavisi od više faktora. U spiralnim galaksijama, kao što je Mlečni put, zvezde pod uticajem gravitacije galaktičkih kraka i galaktičke prečke (dakle spiralne galaksije imaju krake ili ruke kako ih još zovu, a neke imaju i centralnu prečku) mogu da budu izbačene iz svog mesta nastanka tj. iz svojih orbita. Takođe i manje galaksije u blizini Mlečnog puta vrše određen gravitacioni uticaj na zvezde naše galaksije te im remete putanje.
Da ponovimo gradivo: posmatra se hemijski sastav zvezde i računa njeno moguće kretanje usled uticaja gravitacije kraka, prečke i okolnih malih galaksija. U galaksiji na različitim mestima postoje različite količine hemijskih elemenata. Zvezde nastale u određenim regionima imaju sastav tog regiona.
E sad, da bi utvrdili mesta rođenja zvezda tim istraživača astronoma je koristio podatke opservatorije La Silla u Čileu. Analizirali su 600 zvezda, utvrdili njihovu starost i količinu gvožđa u njima – što je elemenat nastao u eksplozijama supenovih. Prilikom nastanka novih zvezda taj elemenat, gvožđe, ulazi u sastav novih zvezda i time omogućava određivanje njihovog porekla.
Mlečni put sa kracima, prečkom i položajem Sunca
Na ovaj način astronomi su došli do podatka da zvezde u našem susedstvu vode poreklo iz udaljenih delova galaksije i da su na današnju poziciju stigle prevaljujući dugi put. Računarske simulacije su pokazale da su starije zvezde rođene bliže centru galaksije, a mlađe bliže galaktičkoj periferiji. A to je u skladu sad teorijom da se formacije zvezda kreću ka daljim delovima galaksije. I naše Sunce je tokom svog životnog veka od 4,6 milijardi godina prevalilo svoj put dug nekih 2000 svetlosnih godina od mesta nastanka.
Naučnici očekuju da primenom ovog metoda i na osnovu podatka GAIA satelita i zemaljskih spektroskopskih istraživanja, u budućnosti mnogo preciznije mere migraciju zvezda i tako bolje upoznaju galakitičku istoriju, a na osnovu toga i da dođu do dobre procene budućeg kretanja zvezda, te do saznanja kako će galaksija izgledati kroz narednih nekoliko milijardi godina.
Kobasica dramatično izmenila oblik naše galaksije govori se takođe o jednom sudaru naše galaksije sa drugom, mnogo manjom
A u drugom o pomenutoj budućnosti: Vesti iz budućnosti: sudar Mlečnog puta sa M31
Evo i činjenica: Činjenice o Mlečnom putu