eso1538sr-latn — Naučno saopštenje

Jedinstvene strukture otkrivene oko obližnje zvezde

7. oktobar 2015.

Uz pomoć Veoma velikog teleskopa Južne evropske opservatorije i NASA/ESA Svemirskog teleskopa Habl, astronomi su po prvi put otkrili strukture u području diska iz kog se formiraju planete oko obližnje zvezde. Veoma brze strukture, koje podsecaju na talase, u blizini zvezde AU Microscopii do sada nisu primećene niti je iko do sada predvideo njihovo postojanje. Poreklo i priroda ovih struktura predstavlja misteriiju koju će astronomi proučavati. Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su u časopisu Nature, 8. oktobra 2015. godine.

AU Microscopii, ili skraćeno AU Mic, je naziv mlade zvezde u našem neposrednom komšiluku, koju okružuje veliki disk prašine [1]. Izučavanje ovakvih diskova može nam pružiti značajne podatke o tome na koji način se iz ovakvih diskova formiraju planete.

Astronomi su pretraživali disk zvezde AU Mic, ne bi li pronašli bilo kakav znak nepravilnosti ili indiciju grudvastih struktura,budući da takve pojave često ukazuju na potencijalne planete. Tokom 2014. godine, astronomi su uz pomoć najmoćnije metode visokih kontrasta, koju pruža novopostavljeni instrument SPHERE na Veoma velikom teleskopuJužne evropske opservatorije, pokušali da otkriju znake poput ovog, međutim, otkrili su nešto vrlo neobično.

“Naše opservacije iznedrile su neočekivane rezultate", objašnjava Antoni Bočaleti sa Pariske opservatorije u Francuskoj, vodeći autor ovog rada. "Slike koje je snimio instrument SPHERE prikazuju neobične strukture unutar diska, u obliku luka ili talasa, nešto što do sada nismo imali priliku da vidimo."

Pet talasastih pojava, uočenih na novoj slici na različitim udaljenostima od zvezda, podsećajući na talase u vodi. Nakon što su primetili neobične pojave, tim naučnika proučio je fotografije koje je napravio NASA/ESA Svemirski tekleskop Habl 2010. i 2011. godine, kako bi ustanovili da li su strukture i tada bile vidljive [2]. Ne samo da su primetili iste pojave, nego su uočili i da su se promenile tokom vremena. Kako se ispostavlja, ove pojave se kreću kroz disk veoma brzo.

“Ponovo smo obradili podatke koje je dobio Habl, nakon čega smo dobili dovoljno informacija na osnovu kojih smo mogli da pratimo strukture tokom perioda od četiri godine", objašnjava Kristijan Talman (ETH, Cirih, Švajcarska). "Analizirajući sve podatke, otkrili smo da se pomenute strukture udaljavaju od zvezde brzinama od čak 40 000 kilometara na čas".

One strukture koje se nalaze na većim udaljenostima od zvezde takođe izgledaju kao da se brže kreću od onih bližih njoj. Barem tri strukture se kreću brzinama dovoljno velikim da pobegnu od gravitacionog uticaja zvezde u čijoj okolini se nalaze. Ovako velike brzine isključuju mogućnost da su u pitanju tipične pojave koje uzrokuju objekti poput planeta krećući se oko zvezde. Neophodno je ipak nešto više od toga kako bi ubrzao ove talasaste pojave, što nam govori da je u pitanju nešto zaista neobično [3].

“Sve što smo otkrili u vezi sa ovim pojavama bilo je neobično!", dodaje ko-autor studije Kerol Gredi sa Eureka Scientific, SAD. “Budući da do sada ništa slično nismo osmotrili niti teorijski predvideli, možemo samo da iznosimo hipoteze o tome šta vidimo i kako je do toga uopšte došlo", dodaje Kerol Gredi.

Naučnici za sada ne mogu sa sigurnošću da kažu šta je dovelo do formiranja ovih neobičnih pojava oko zvezde. Uzeli su u obzir nekoliko fenomena, međutim, ubrzo su odbacili te hipoteze. Neke od njih predlagale su redak sudar dva masivna asteroida, koji bi ispustili dovoljno količine prašine, ali i koji bi kao posledica sudara ispustili talase spiralnog oblika izazivajući nestabilnosti unutar diska i slične pojave.

Međutim, neke ideje o kojima su razmišljali izgledaju više obećavajuće.

“Jedno od objašnjenja neobičnih struktura leži u zvezdanim bakljama. AU Mic je zvezde visoke aktivnosti - veoma često oslobađa velike i iznenadne količine energije sa svoje površine," objašnjava ko-autor rada Glen Šnajder, sa Opsrevatorije Stjuart iz SAD-a. “Jedna od ovih baklji mogla je izazvati otkidanje materijala sa neke od planeta, ukoliko su uopšte formirane. Takav materijal bi zatim mogao da putuje kroz disk poguran snagom zvezdane baklje."

“Veoma smo zadovoljni što je SPHERE uspeo da prouči disk na ovaj način i to tokom prve godine svog rada", dodaje Žan-Luk Beuzi, koji je ko-autor rada, ali i jedan od vodećih naučnika koji je razvijao instrument SPHERE.

Tim naučnika planira da nastavi sa opservacijama sistema AU Mic uz pomoć SPHERE instrumenta, uključujući i druga postrojenja poput ALMA teleeskopa, a sve u nameri da objasne ovu misterioznu pojavu. Ipak, za sada neobična struktura ostaje nerešena misterija.

The star AU Mic in the constellation of Microscopium This chart shows the location of the nearby star AU Microscopii in the faint southern constellation of Microscopium (The Microscope). Most of the stars visible to the naked eye on a clear dark night are shown. AU Mic is too faint to be seen without a small telescope, but its position is marked with a red circle. Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope

 

Beleške

[1] AU Microscopii nalazi se na oko 32 svetlosne godine od Zemlje. Disk se primarno sastoji iz veliko broja asteroida, koji su se sudarali takvom silinom da su gotovo postali prašina.

[2] Podaci su dobijeni uz pomoć Hablovog instrumenta Hubble Space Telescope Imaging Spectrograph (STIS).

[3] Pogled sa boka na ovaj disk dodatno komplikuje interpretaciju tri dimenzije ovih struktura.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu “Fast-Moving Structures in the Debris Disk Around AU Microscopii”, objavljenom 8. oktobra 2015. godine u časopisuNature.

Tim čine: Anthony Boccaletti (Observatoire de Paris, CNRS, France), Christian Thalmann (ETH Zürich, Switzerland), Anne-Marie Lagrange (Université Grenoble Alpes, France; CNRS, IPAG, France), Markus Janson (Stockholm University, Sweden; Max-Planck-Institut für Astronomie, Germany), Jean-Charles Augereau (Université Grenoble Alpes, France; CNRS, IPAG, France), Glenn Schneider (University of Arizona Tucson, USA), Julien Milli (ESO, Chile; CNRS, IPAG, France), Carol Grady (Eureka Scientific, USA), John Debes (STScI, USA), Maud Langlois (CNRS/ENS-L, France), David Mouillet (Université Grenoble Alpes, France; CNRS, IPAG, France), Thomas Henning (Max-Planck-Institut für Astronomie, Germany), Carsten Dominik (University of Amsterdam, Netherlands), Anne-Lise Maire (INAF–Osservatorio Astronomico di Padova, Italy), Jean-Luc Beuzit (Université Grenoble Alpes, France; CNRS, IPAG, France), Joe Carson (College of Charleston, USA), Kjetil Dohlen (CNRS, LAM, France), Markus Feldt (Max-Planck-Institut für Astronomie, Germany), Thierry Fusco (ONERA, France; CNRS, LAM, France), Christian Ginski (Sterrewacht Leiden, Netherlands), Julien H. Girard (ESO, Santiago, Chile; CNRS, IPAG, France), Dean Hines (STScI, USA), Markus Kasper (ESO, Germany; CNRS, IPAG, France), Dimitri Mawet (ESO, Chile), Francois Ménard (Universidad de Chile, Chile), Michael Meyer (ETH Zürich, Switzerland), Claire Moutou (CNRS, LAM, France), Johan Olofsson (Max-Planck-Institut für Astronomie, Germany), Timothy Rodigas (Carnegie Institution of Washington, USA), Jean-Francois Sauvage (ONERA, France; CNRS, LAM, France), Joshua Schlieder (NASA Ames Research Center, USA; Max-Planck-Institut für Astronomie, Germany), Hans Martin Schmid (ETH Zürich, Switzerland), Massimo Turatto (INAF–Osservatorio Astronomico di Padova, Italy), Stephane Udry (Observatoire de Genève, Switzerland), Farrokh Vakili (Université de Nice-Sophia Antipolis, France), Arthur Vigan (CNRS, LAM, France; ESO, Chile), Zahed Wahhaj (ESO, Chile; CNRS, LAM, France) i John Wisniewski (University of Oklahoma, USA).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Rad u časopisu Nature

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli." style="box-sizing:border-box;color:rgb(66, 139, 202);text-decoration:none;background:transparent">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Anthony Boccaletti
LESIA, Observatoire de Paris, CNRS
Paris, France
Tel.: +33 145 07 7721
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Jean-Luc Beuzit
Université Grenoble Alpes/ CNRS/ IPAG
Grenoble, France
Tel.: +33 4 76 63 55 20
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Carol Grady
Eureka Scientific
USA
Tel.: +1 202 319 5315
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Glenn Schneider
Steward Observatory, University of Arizona
Tucson, USA
Tel.: 1 520 621 5865
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Christian Thalmann
ETH
Zurich, Switzerland
Tel.: +41 44 633 71 79
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli." style="box-sizing:border-box;color:rgb(66, 139, 202);text-decoration:none;background:transparent">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Mathias Jäger
ESA/Hubble, Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 176 6239 7500
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1538.