Na ovoj novoj slici planetarne magline Messier 78, vidi se plavičasti sjaj mladih zvezda u njihovom okruženju, dok crvenkaste male zvezde proviruju iz svojih gnezda u kosmičkoj prašini. Naše oči ne bi mogle da vide većinu ovih zvezda zbog prašine, ali ESO-ov Vidljivi i infracrveni teleskop za astronomiju (engl. Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy - VISTA) vidi blisko infracrveno svetlo koje prolazi direktno kroz prašinu. Teleskop je kao veliki usisivač za prašinu koji dozvoljava astronomima da proučavaju samo jezgro zvezdanih staništa.
Messier 78, ili M78, je dobro proučen primer reflekcione planetarne magline. Nalazi se na udaljenosti od 1600 svetlosnih godina u sazvežđu Orion, gore levo od tri zvezde koje su u središtu ovog poznatog mesta na nebu. Na ovoj slici, Messier 78 je centralna, plava magličasta struktura u samom jezgru; druga regleksiona maglina na desno se naziva NGC 2071. Francuski astronom Pierre Méchain je zaslužan za otkriće Messier 78, 1780. godine. Međutim danas je ova maglina poznatija kao 78. unos u katalog Francuskog astronoma Charles Messier-a, koji je dodat u decembru 1780.
Kada se posmatra u vidljivoj svetlosti, instrumentima poput ESO Wide Field Imager-a na La Sija opservatoriji, Messier 78 deluje kao sijajuće plavetnilo koje se širi unutar tamnih traka (pogledati eso1105). Kosmička prašina reflektuje i rasipa svetlost koja dolazi sa mladih, plavih zvezda u srcu Messier 78 objekta, zbog čega se on i naziva refleksionom maglinom.
Tamne trake su debeli oblaci prašine koji zaklanjaju vidljivu svetlost koja se stvara iza njih. Ovi gusti, hladni regioni su lokacije u kojima se formiraju nove zvezde. Kada se Messier 78 i komšiluk posmatraju u submilimetarskoj svetlosti, između radio talasa i infracrvene svetlosti, sa naprimer Atacama Pathfinder Experiment (APEX) teleskopom, otkrivaju nam sjaj zrnaca prašine sa mesta koje su tek nešto malo toplija od njihove ekstremno hladne okoline (videti eso1219). U jednom momentu će se u ovim džepićima formirati nove zvezde kada gravitacija počne da ih sažima i zagreva.
Između vidljive i submilimetarske svetlosti nalazi se bliski infracrveni deo spektra, za koji je zadužen Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy (VISTA) i daje astronomima izuzetno važne informacije. Iza prašnjavih refleksija i kroz tanje delove materijala koji ih zaklanja, sjajni svetlosni izvori unutar Messier 78 objekta su vidljivi za VISTA-ine oči. U središtu slike, dve plave superdžinovske zvezde HD 38563A i HD 38563B sijaju veoma upadljivo. Na desnoj strani slike vidi se superdžinovska zvezda koja obasjava NGC 2071, pod imenom HD 290861.
Pored velikih, plavih, toplih zvezda VISTA može da vidi i zvezde koje se tek stvaraju u klicama kosmičke prašine u ovom regionu, njihove crvenkaste i žute nijanse se vide jasno na ovoj slici. Ove raznobojne zvezde u nastanku mogu se naći u pojasima prašine oko NGC 2071 i duž repa prašine koji se prostire na levoj strani slike. Neke od ovih su i T Tauri zvezde. Iako su relativno sjajne, one još uvek nisu dovoljno zagrejane da bi u njihovim jezgrima došlo do reakcija nuklearne fuzije. Za nekoliko desetina miliona godina doćiće do svog vrhunca i pridružiti se svojim zvezdanim rođacima u obasjavanju Messier 78 regiona.
Tekst je prevela Jovana Petrović, PMF Novi Sad, Departman za fiziku; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.
 |
VISTA-in pogled na Messier 78 objekat Ovaj bogat, detaljan pogled na region u kojem se formiraju zvezde - Messier 78, u sazveždju Oriona, dobijen je sa VISTA infracrvenog teleskopa na ESO Paranal opservatoriji u Čileu. Pored plavih regiona reflektovane svetlosti sa toplih, mladih zvezda, na slici se vide i trake tamne prašine i crveni mlazevi koji se prostoru od zvezda koje se tek formiraju. Autorska prava: ESO |
 |
Messier 78: refleksiona maglina u Orionu Ova mapa prikazuje lokaciju Messier 78 objekta u poznatom sazvežđu Oriona. Na mapi se vidi veliki broj zvezda vidljivih golim okom kada su dobri uslovi, sam objekat je označen crvenim kružićem. Ova refleksiona maglina je veoma sjajna i može se videti pomoću amaterskih teleskopa. Autorska prava: ESO, IAU and Sky & Telescope |
 |
Poređenje delova Messier 78 objekta u vidljivoj i infracrvenoj svetlosti Ovi poredbeni isečci pokazuju koliko se razlikuju delovi bogatog, zvezdorodnog regiona u Orionu na različitim talasnim dužinama. Na infracrvenim slikama sa VISTA teleskopa (donji red) prašina je mnogo transparentnija nego u vidljivoj svetlosti na slikama sa MPG/ESO 2.2-metarskog teleskopa (gornji red). Autorska prava: ESO/Igor Chekalin |
Više informacija
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko Društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1635.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
