eso1503sr — Foto izdanje

VLT snimio kometsku globulu CG4

28. januar 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1503.

Poput zjapećih usta džinovskog nebeskog stvorenja, kometska globula CG4 preteće sija na novoj slici ESO-ovog Veoma velikog teleskopa. Iako na ovoj slici deluje kao velika i sjajna, ova nebula je zapravo bleda, što amaterskim astronomima otežava njeno posmatranje. Tačna priroda CG4 objekta i dalje je misterija.

  GALERIJA
  eso1503a
  Poput zjapećih usta džinovskog nebeskog stvorenja, kometska globula CG4 preteće sija na slici ESO-vog Veoma velikog teleskopa. Iako deluje ogromno i sjajno na ovoj slici, zapravo se radi o veoma bledoj maglini koju je teško posmatrati. Tačna priroda CG4 objekta je još uvek nepoznata.
  eso1503b
  Ova mapa predstavlja južno sazvežđe Krmu (prednji deo mitskog broda Argo, lat. Puppis) i prikazuje većinu golim okom vidljivih zvezda na vedrom noćnom nebu. Obeležena je pozicija neobične kometske globule CG4, iako je ovaj objekat prebled da bi se video golim okom i uspevao je da izbegne astronomsku detekciju sve do 20. veka.
  eso1503c1
  Ova širokougaona slika prikazuje bogat region neba u sazvežđu Krma (lat. Puppis). U centru se nalazi neobična kometska nebula CG4. Mogu se videti i drugi interesantni objekti, poput nekoliko značajno udaljenijih spiralnih galaksija. Ova slika u boji nastala je zahvaljujući slikama koje su deo DSS2 (eng. Digitized Sky Survey) kataloga.
  VIDEO
  eso1503a2
 
Zum na kometsku globulu CG4
 
eso1503b1
 
Panoramski pogled na sliku CG4 kometske globule sa Veoma velikog teleskopa

Godine 1976. nekoliko izduženih kometolikih objekata su primećeni na slikama sa britanskog Šmit teleskopa u Astraliji. Zbog njihovog izgleda dobili su naziv kometske globule iako nemaju ništa zajedničko sa samim kometama. Svi se nalaze u velikom oblaku sjajnog gasa koji se zove Gum maglina. Imali su guste, tamne, prašnjave "glave" i dugačke, blede repove, koji su se prostirali u suprotnom pravcu od ostatka supernove Vela, koji je u centru Gum magline. Iako se ovi objekti nalaze relativno blizu, astronomima je trebalo dosta vremena da ih uoče zbog njihovog slabog sjaja.

Na novoj slici može se videti objekat CG4, često nazivan i Ruka Boga i predstavlja jednu od ovih kometskih globula. Nalazi se na oko 1300 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežlju Krma (lat. Puppus).

Glava CG4 objekta, deo koji se vidi na slici, liči na glavu džinovske zveri sa prečnikom od 1.5 svetlosne godine. Rep globule se širi na dole i nije vidljiv na slici, a njegova dužina iznosi osam svetlosnih godina. Za astronomske standarde i razdaljine ovo je jedan relatvno mali objekat.

Upravo mali prečnik je jedna od osnovnih odlika kometskih globula. Sve globule ovog tipa koje su do sada pronađene su izolovani, relativno mali oblaci neutralnog gasa i prašine unutar Mlečnog puta, koji su okruženi toplim, jonizovanim materijalom.

Glava CG4 objekta predstavlja gust oblak gasa i prašine, vidljiv jedino zahvaljujući svetlosti obližnjih zvezda koja ga obasjava. Zračenje koje emituju ove zvezde postepeno uništava glavu globule i erodira sitne čestice koje rasipaju zvezdanu svetlost. Bez obzira na to, prašnjasti oblak CG4 i dalje sadrži dovoljno gasa da se od njega napravi nekoliko zvezda veličine Sunca, i zaista, CG4 je region aktivnog formiranja zvezda, verovatno pokrenutog zahvaljujući zračenju zvezda koje "napajaju" Gum maglinu.

Razlog zbog kojeg CG4 i druge kometske globule imaju svoju specifičnu formu je i dalje otvoreno pitanje među astronomima i za sada postoje dve teorije koje daju odgovor. Kometske globule, samim tim i CG4, bi mogle biti po poreklu sferne magline koje su doživele neki poremećaj i zadobile novu, neobičnu formu usled uticaja obližnje supernova eksplozije. Drugi astronomi predlažu teoriju da su kometske globule oblikovane zvezdanim vetrovima i jonizujučim zračenjem vrelih, masivnih OB zvezda. Ovaj uticaj bi pre svega trebao da dovede do formacije koje se bizarno (ali sasvim odgovarajuće) nazivaju slonovske surle, koje bi zatim evoluirale u kometske globule.

Da bi saznali više, astronomi moraju da odrede masu, gustinu, temperaturu i brzinu kretanja materijala unutar globula. Ove karakteristike mogu se odrediti merenjima molekularnih spektralnih linija koje su najdostupnije na milimetarskim talasnim dužinama - baš onim na kojima radi Atakama veliki milimetarski/submilimetarski teleskop ALMA.

Slika nam dolazi sa ESO programa kosmičkih dragulja, koji ima za zadatak dasnimi objekte koji su interesantni, intrigantni ili vizuelno privlačni, koristeći se ESO teleskopima, uobrazovne i naučno popularne svrhe. Program koristi vreme na teleskopima koje se ne može iskoristiti u posmatračke naučne svrhe. Svi prikupljeni podaci mogu biti prilagođeni za korišćenje i u načune svrhe i dostupni su astronomima preko ESO naučne arhive.

[1]

Beleške

[1] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381642872736
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1503.

 


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 5 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 1 dan ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije
  • Duca said More
    Moram pitati da li neko stvarno može da... Pre 1 nedelje

Foto...