Ideju i podatke za ovaj članak sam uzeo sa sjajnog sajta posvećenog vansolarnim planetama: http://phl.upr.edu/press-releases. Slika prikazuje „Periodni sistem“ dosada otkrivenih vansolarnih planeta kao i Keplerovih kandidata (to su još nepotvrđene vansolarne planete koje je detektovao Svemirski teleskop Kepler). Planete su poslagane po veličini i prema svom polažaju u odnosu na nastanjivu zonu matične zvezde. Da podsetimo: nastanjiva zona je ono područje oko zvezde u kojem vladaju takvi uslovi da voda na površini planete može da bude u tečnom stanju. U tom smislu imamo vrelu zonu (1): paneta je suviše blizu zvezde i vrela je, te na njoj ne može biti tečne vode. Zatim toplu zone (2): ona u kojoj vladaju pogodne temperature da voda na površini planete bude tečna. I na kraju, tu je hladna zona (3): suviše udaljena od zvezde te u njoj vladaju suviše niske temperature i voda, ako je ima, može da postoji samo zamrznuta.

Merkuri Sub-
terestričke
Terestričke Super-
terestričke
Neptuni Jovianske
1 vreliMerkur vrelaMZemlja vrelaZemlja vrlasperZemlja vreliNeptun vreliJupiter
1 15 77 278 639 456
2 topliMerkur toplamalaZemlja toplazemlja toplasuperZemlja topliNeptun topliJupiter
0 0 8 8 16 96
3 hladniMerkur hladnamalaZemlja hladnaZemlja hladnasuperZemlja hladniNeptun hladniJupiter
0 0 0 0 3 66

S obzirom na masu planete su podeljene u šest kategorija: planete uporedive sa našem Merkurom i Mesecom. Ove planete mogu da imaju atmosferu samo ako se nalaze u hladnoj zoni (kao naš Titan, Saturnov satelit). Slede planete poput Marsa i to su subterestričke planete. Terestričke su planete slične Zemlji (od latinskog Terra, tj. Zemlja). Superterestričke su gigantske Zemlje, planete do deset puta masivnije od Zemlje. U Sunčevom sistemu nemamo planetu koja bi odgovarala toj kategoriji. Neputuni su slične Neptuni i Uranu, dakle, to su velike gasovite planete. I na kraju jovianske planete (Jovus je rimski naziv za Jupiter) koje odgovoraju našem Jupiteru i Saturnu – ili su još veće od njih.

Kako vidimo među do sada (5. decembar 2011.) otkrivenim vansolarnim planetama ima svega osam terestričkih i osam superterestričkih vansolarnih planeta koje se nalaze u nastanjivoj zoni (označene zelenkastim kvadratićima u drugom redu). To su i najveći kandidati za postojanje života, pošto je teško (mada ne i nemoguće) zamisliti život na gigantskim gasovitim planetama.

Najveći broj do sada otkrivenih vansolarnih planeta pripada kategoriji neptuna i jupitera, ali to je zato što je planete velikih dimenzija lakše detektovati od planeta manih dimenzija. Naprotiv, astronomi procenjuju da je malih, terestričkih planeta daleko više u našog galaksiji nego velikih, gasovitih planeta.

LINKOVI

Lista naj- vansolarnih planeta

Lista je napravljena s obzirom na do sada otkrivene vansolarne planete i svakako će se menjati sa novim otkrićima i saznanjima.

755 vansolarnih planeta

Prema popisu od 30. januara ove godine do sada je otkriveno 755 vansolarnih planeta u 605 planetarnih i 99 multiplanetarnih sistema...

Naša galaktika vrvi planetama

Prema pisanju uglednog časopisa Nature (11. januar 2012.) u našoj galaktici nalazi se najmanje stotinu milijardi planeta. Rezultat je to višegodišnjeg istraživanja astronoma iz cijelog svijeta okupljenih oko kolaboracije PLANET (Probing Lensing Anomalies NETwork).

Ostali članci o vansolarnim planetama

 O VANSOLARNIM PLANETAMA


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...