<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 8. DEO
MALE PLANETE SU NEPOGODNE ZA ŽIVOT
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 10. DEO
EGZOPLANETE POGODNE ZA ŽIVOT>>
Habitabilnost ekstrasolarnih planeta - S A D R Ž A J
ULOGA ORBITE I ROTACIJE KOD HABITABILITETA PLANETA
Putanja i rotacija jedne planete takođe imaju vaznu ulogu za razvoj života na njoj. Ako kruži na previše ekscentričnoj putanji oko svoje zvezde, najverovatnije se bar delimično nalazi izvan habitabilne zone. Što je veći ekscentricitet, to su veće temperaturne razlike na površini. Do jednog određenog stepena, biomolekuli i živa bića mogu da izdrže ove razlike i da se prilagode.
Međutim, ako bi, na primer, Zemlja imala takvu putanju, okeani bi naizmenično bili zaleđeni i isparavali bi, tako da život na našoj planeti ne bi mogao da se razvije. U Sunčevom sistemu, srećom preovladavaju skoro sasvim kružne putanje, a upadljivo ekscentrično putuju samo Merkur i Pluton oko Sunca. Kod mnogih, do sada poznatih egzoplaneta dominiraju ekscentrične orbite.
SLIKA 01
Prespora rotacija planete takođe dovodi do ekstremnih razlika u temperaturama na njoj. Na primer Merkur se za vreme svoje orbite oko Sunca, oko svoje ose okrene samo tri puta. Tako je jedan dan na Merkuru dužine dve trećine godine. U fazi dok je najbliži Suncu, okreće mu samo jednu svoju stranu. To ima određene posledice: Dok na dnevnoj strani Merkura vladaju temperature do +427°C, na noćnoj strani temperatura pada na manje od -170°C. Život pod ovakvim uslovima skoro ne bi bio moguć, osim ako bi stalno putovao sa pomeranjem uske zone između dnevne i noćne strane. U tom pogledu, Zemlja ima sreću, jer ona rotira relativno brzo i Sunce nema vremena kada da ekstremno zagreje jednu stranu planete, Zemlja na vreme “pobegne” i okrene se na drugu stranu, što donosi relativno normalne i podnošljive temperature za život.
Zbog toga je važno da egzoplaneta nije preblizu svojoj zvezdi, jer gravitacija zvezde direktno utiče planetu. Ako je, kao u slučaju Merkura, preblizu zvezde, gravitacija ima snažan uticaj i njeno trenje usporava kretanje planete, tako da ona bude dovedena u poziciju da uvek okreće istu stranu zvezdi. Isto je moguće da gravitacija zvezde otkida delove planete i tako je uništi. Takve zvezde se zovu zvezde – kanibali i poznato je nekoliko njih koje na ovaj način dovode do raspadanja planete koja kruži oko njih. Jedan primer kanibalizma u svemiru je zvezda HD82943. Ona je od Zemlje udaljena oko 90 svetlosnih godina i poseduje dve planete koje kruže oko nje. Ova zvezda je veoma slična Suncu, osim u jednom. Njen spektar poseduje izotop Litijum-6 koji su zvezdama sličnim Suncu, bogatim metalima, u suštini ne bi trebao da je prisutan. Ali, taj izotop je prisutan na planetama koje kruže oko zvezde, koja gravitacionim silama „izvlači“ litijum iz planeta i tako ih isisava, što navodi planetu na spiralnu putanju sve bliže zvezdi, dok jednom ne bude sasvim privučena od zvezde i ne padne na nju.
SLIKA 02
Osim toga, je i nakrivljenost ose egzoplanete od velike važnosti. Ako bi jedna planeta sa habitabilnim uslovima na njoj imala previše nagnutu osu (više od 23°), godišnja doba bi bila ekstremno različita i to bi ograničilo mogućnost života. Ali, takođe bi i obratan slučaj bio fatalan: Sa tačno uspravnom osom, ne bi bilo godišnjih doba na planeti, time bi tokom vremena nastale enormne temperaturne razlike između pola i ekvatora, što bi na duže vreme dovelo do toga, da se atmosfera na polovima zaledi, a da voda na ekvatoru ispari. Uprkos pozicije planete u habitabilnoj zoni, pogodne atmosfere i vode na njoj, ona bi verovatno bila nemoguća za život.
SLIKA 03
Demonstraciju kontraproduktivnog efekta je Jupiterov mesec Io: On kruži oko gasovitog džina tako blizu, da Jupiterova gravitacija uzrokuje enormne privlačne sile. Unutrašnjost meseca je zbog njih bukvalno uzburkana, kamenje se pod uticajem tih sila tegli i skuplja, pri tome nastaje trenje koje zagreva kamenje i time čini Io vulkanski najaktivnijim nebeskim telom u Sunčevom sistemu.
SLIKA 04
Naučnici su odredili mnogo obećavajući deo neba u potrazi za signalima vanzemaljske inteligencije: Na uskoj traci je verovatnoća za pronalaženje vanzemaljskih poruka veća nego bilo gde na nebu. Ovaj deo neba se smatra prioritetnim u planiranju istraživanja. Iako je uz pomoć radioteleskopa godinama istraživan svemir, težišta pretrage nisu pravilno postavljena, jer se izgubilo iz vida da smo možda i mi posmatrani od neke vanzemaljske civilizacije. Tako se smatra da je pravilna oblast za istraživanje ona oblast na nebu, odakle vanzemaljski posmatrači mogu da vide godišnji prelazak Zemlje preko Sunca. Osnovna ideja pri tome je, da su vanzemaljski posmatrači možda već poslali signale kako bi nas kontaktirali, pošto su otkrili Zemlju po istom principu, kako mi tražimo planete u drugim zvezdanim sistemima, naime, tako što planeta pređe preko zvezde i tada za par procenata smanji njen sjaj.
SLIKA 05
Ovako izgleda tranzit Zemlje preko Sunca za vanzemaljce
Zbog toga su astronomi u Kanadi promenili svoje perspektive. Pretpostavili su da vanzemaljski posmatrači takođe koriste ovu tranzitnu metodu, pa su izračunali pod kojim uglom bi oni to mogli da vide. Tako se pojavila uska traka u kojoj vanzemaljci mogu nas da vide, a ona iznosi samo dve hiljaditine celog neba. Pri tome ta traka odgovara projekciji putanje Sunca na nebeskoj sferi.
SLIKA 06
Traka na nebeskoj sferi odakle može da se vidi tranzit Zemlje preko Sunca
U daljim koracima, naučnici su napravili listu od 82 zvezde koje se nalaze u ovoj oblasti i koje na osnovu svoje starosti nude posebno velike izglede na uspeh. Institut SETI - "Search for extraterrestrial Intelligence" je od 1. marta 2016. godine preuzeo detaljno istraživanje ovog prostora. Prvi rezultati su: 100.000 zvezda u blizini Sunca koje bi mogle da imaju planete na kojima postoje stanovnici koji nas vide i eventualno pokušavaju da stupe u kontakt sa nama.
SLIKA 07
<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 8. DEO
MALE PLANETE SU NEPOGODNE ZA ŽIVOT
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 10. DEO
EGZOPLANETE POGODNE ZA ŽIVOT>>
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
