<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 7. DEO
CRVENI PATULJCI SU POGODNIJI ZA RAZVOJ ŽIVOTA NA NJIHOVIM PLANETAMA OD CRVENIH ZVEZDA DZINOVA
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 9. DEO
ULOGA ORBITE I ROTACIJE KOD HABITABILITETA PLANETA >>
Habitabilnost ekstrasolarnih planeta - S A D R Ž A J
MALE PLANETE SU NEPOGODNE ZA ŽIVOT
Ako neka planeta kruži u habitabilnoj zoni oko masivne zvezde, to još uvek ne znači da na njoj postoje odgovarajući uslovi za život. Možda čak ti uslovi nisu ni habitabilni. Tako, na primer, veličina planete igra veliku ulogu u tome. Ako je veličina planete previše mala i siromašna masom, obično u ranijem dobu svog razvoja, ona ne uspeva da veže atmosferu za sebe. Posledica toga je da stelarni vetar oduva gasove i izbaci ih u svemir.
Takođe je površina planete izložena štetnom kosmičkom zračenju i time postaje kvazi, sterilizovana. Njoj nedostaje termoizolacija i toplota zvezde može na dnevnoj strani da je zagreva bez kontrole, dok na noćnoj strani toplota odmah nestaje. To se događa zato što nedostaje omotač od oblaka koja bi na planeti uravnotežilo dnevnu i noćnu temperaturu.
Sa niskim pritiskom gasa u atmosferi, takođe bi bilo kritično i za tečnu vodu, jer tamo gde je gasovita opna tanka, voda iz tečnog stanja isparava direktno iz leda, kao što je to slučaj na Marsu. Što je niži atmosferski pritisak na jednoj planeti, to je uža oblast gde tečna voda može da postoji. Uz to dolazi još i da bez dovoljno atmosfere, mnogi procesi koji bi omogućili kružni tok važnih geohemijskih procesa na jednoj planeti sa čvrstim tlom, nisu mogući.
SLIKA 01
Premala veličina je za planetu takođe nepovoljna i sa geološkog stanovišta, jer ona poseduje u odnosu na njen volumen, veću površinu. Time gubi više toplote i hladi se brže, nego veća nebeska tela. Posledica je da njena vrela, tečna unutrašnjost tokom razvoja, relativno rano postaje stvrdnuta. Primer za takvo geološki skoro mrtvo nebesko telo, je Mesec.
Nasuprot tome, velike planete, čak i 4,5 milijardi godina posle svog nastanka, još uvek poseduju dovoljno topline u sebi da bi njihovo spoljašnje gvozdeno jezgro bilo održano tečnim, a kameni deo kore planete bar u delovima gusto tečnim, jer time poseduje važan motor za geološke procese, kao što je vulkanizam i tektonika ploča. Erupcije vulkana su dovele do toga da se atmosfera naše mlade planete Zemlje, napuni sa ugljendioksidom, azotom i vodenom parom i time je postavljena osnova za nastanak života.
SLIKA 02
Još jedan važan faktor je usko povezan sa delimično tečnim i diferenciranim unutrašnjim životom planete: bez njenog tečnog jezgra, Zemlja danas ne bi posedovala magnetno polje, što je jedna od najvažnijih zaštita od bombardovanja energetskim česticama iz svemira. Naša Zemlja može svojoj veličini da zahvali za tako veliki pritisak da je uprkos enormne vreline njeno unutrašnje jezgro čvrsto, dok je spoljašnje još uvek tečno.
Obe činjenice su tako perfektni sastojci geodinamike: pokrenuti rotacijom Zemlje i konvekcionim strujama, tečno, provodljivo spoljašnje jezgro se kreće duž unutrašnjeg jezgra, slično kao kod elektromagneta i tako se proizvodi magnetno polje. Međutim, ako nedostaju preduslovi za ovakav dinamo efekat, onda ne postoji zaštitni kavez od magnetnih sila, koje okružuju planetu i čuvaju život koji se razvija na njoj.
SLIKA 03
Beli patuljak WD 1145+017 ima nekoliko malih planeta koje kruže oko njega i koje zvezda na samrti, gravitacijom polako uništava. Planetama je potrebno samo 4-5 sati da bi obišle oko ove zvezde na veoma malom rastojanju. Upravo ta blizina i činjenica da su planete male, dovodi do toga da gravitacija bez ikakve zadrške privlači planete i kida njihove delove.
SLIKA 04
<< HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 7. DEO
CRVENI PATULJCI SU POGODNIJI ZA RAZVOJ ŽIVOTA NA NJIHOVIM PLANETAMA OD CRVENIH ZVEZDA DZINOVA
HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 9. DEO
ULOGA ORBITE I ROTACIJE KOD HABITABILITETA PLANETA >>
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
