eso1436sr — Foto izdanje

6. novembar 2014. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1436.

Nova slika sa teleskopa ALMA, Atakama veliki milimetarski/submilimetarski teleskop, otkriva nam izvanredno fine detalje, kakve do sada nismo imali priliku da vidimo, u disku u kojem se formiraju planete u okolini mlade zvezde. Ovo su prva posmatranja koja su nastala u skoro pa finalnoj konfiguraciji ALMA teleskopa i to su najoštrije slike ikada napravljene na submilimetarskim talasnim dužinama. Ovi novi rezultati su ogroman korak unapred u posmatranjima razvoja protoplanetarnih diskova i formiranja planeta.

	PR slika eso1436a ALMA-ima slika protoplanetarnog diska u okolini zvezde HL Tauri
	PR slika eso1436b ALMA/Habl kompozitna slika regiona koji okružuje mladu zvezdu HL Tauri
	PR slika eso1436c Slika mlade zvezde HL Tauri sa teleskopa ALMA
	PR slika eso1436d Hablova slika okruženja mlade zvezde HL Tauri
	PR slika eso1436e Poređenje HL Tauri sistema sa Sunčevim sistemom
	PR slika eso1436f Umetnički doživljaj mlade zvezde okružene protoplanetarnim diskom
	PR slika eso1436g Širokougaoni pogled na okolinu HL Tauri zvezde
	PR slika eso1436h HL Tauri zvezda u sazveđu Bika
	VIDEO
	PR video eso1436a ESOcast69: Revolucionarna slika teleskopa ALMA otkriva nam tajne formiranja planeta
	PR video eso1436b Zumirano okruženje HL Tauri zvezde
	PR video eso1436c Umetnički doživljaj mlade zvezde okružene protoplanetarnim diskom
	PR video eso1436d Artist's 3d impression of the disc around the young star HL Tauri Samo na engleskom jeziku

Za posmatranja koja su obavljana u novoj i do sada najboljoj konfiguraciji ALMA-e, istraživači su usmerili antene ka HL Tauri - mladoj zvezdi, oko 450 svetlosnih godina udaljenoj, koja je okružena prašnjavim diskom [1]. Slike koje su dobili na ovaj način prevazilaze sva očekivanja. Otkrivaju nam neočekivano sitne detalje u disku materijala koji je ostao nakon formiranje zvezde i ukazuju na prisustvo nekoliko planeta. Slika pokazuje niz koncentričnih, svetlih prstenova sa tamnim delovima - prazninama. [2].

"Formacije koje vidimo na slici skoro su sigurno posledica formiranja malih tela sličnih planetama u disku. Ovo je začuđujuće jer se od ovako mlade zvezde ne očekuje da u svom sistemu ima dovoljno velike planetolike strukture koje bi mogle da proizvedu ovakve efekte" rekao je Stuartt Corder, zamenik dikretora ALMA-e.

"Kada smo prvi put videli ove slike bili smo zaprepašćeni spektakularnim detaljima. Ostali smo bez teksta. HL Tauri je oko milion godina stara zvezda, a izgleda da već ima prsten koji je pun planeta koje se formiraju. Već ova slika sama će imati revolucionarni uticaj na teoriju formiranja planeta" objasnila je Catherine Vlahakis, zamenik programskog naučnika ALMA-e i vodeći programski istraživač ALMA kampanje duge osnovice.

Izgleda da je disk HL Tauri zvezde mnogo razvijeniji nego što bismo očekivali s' obzirom na starost sistema. Stoga, nove slike sa ALMA-e mogu promeniti trenutno stanovište teorije formiranja planeta u smislu brzine ovog procesa.

Ovako visoka rezolucija se može postići samo sa ALMA mogućnostima koje pruža konfiguracija duge osnovice i omogućiće astronomima da dođu do informacija koje bi bilo nemoguće sakupiti na bilo koji drugi način - čak ni uz pomoć Habl svemirskog teleskopa. "Postavljane antena na ovako velikim razmacima zahtevalo je do sada neviđene koordinisane logističke i infrastrukturne napore od strane internacionalnog tima inžinjera i naučnika", rekao je direktor ALMA-e, Pierre Cox i dodao, "Konfiguracija duge osnovice je jedan od najbitnih ciljeva ALMA teleskopa i predstavlja prekretnicu u tehnološkom, naučnom i inžinjerskom smislu".

Mlade zvezde poput HL Tauri se rađaju iz oblaka gasa i fine prašine, u regionima koji su gravitaciono kolapsirali i formirali veoma vruća jezgra koja eventualno počinju da "gore" i postaju mlade zvezde. Ove mlade zvezde se u početku nalaze u čauri preostalog gasa i prašine koja se eventualno rasprostranjuje u vidu diska poznatog kao protoplanetarni disk.

Čestice prašine se lepe jedna za drugu posredstvom velikog broja sudara i stvaraju gromuljice veličine zrna peska ili kamenčića. Konačno se od ovog diska formiraju asteroidi, komete pa čak i planete. Mlade planete stvaraju prstenove, praznine i rupe, kao one koje se mogu videti na novim slikama sa ALMA-e [3].

Istraživanje ovih protoplanetarnih diskova je krucijalno u razumevanju kako se fomirala Zemlja i Sunčev sistem. Posmatranja prvih faza formiranja planeta u okolini HL Taurija mogu nam ukazati na to kako je naš sopstveni planetarni sistem izgledao pre više od 4 milijarde godina, u vreme njegovog formiranja.

"Većina stvari koje danas znamo o formiranju planeta su bazirane na teorijama. Slike sa ovakvim nivoom detalja su do sada bile moguće samo u kompijuterskim simulacijama ili umetničkim poduhvatima. Ova slika HL Tauri zvezde, visoke rezolcuje, pokazuje nam šta ALMA može da nam pruži kada je u svojoj najvećoj konfiguraciji i započinje novu eru u našem istraživanju univerzuma" rekao je Tim de Zeeuw, generalni direktor ESO-a.

[4]

Beleške

[1] Od septembra 2014 ALMA posmatra univerzum u svojoj najdužoj postavci, sa antenama razmaknutim po 15 kilometara. Ova kampanja dugačke osnovice će se nastaviti do prvog decembra 2014 godine. Osnovica je rastojanje između dve antene u mreži. Radi poređenja, drugi teleskopi koji rade na milimetarskim talasnim dužinama, imaju antene koje su razmaknute ne više od 2 kilometra. Najveća moguća osnovica ALMA-e iznosi 16 kilometara. Buduća posmatranja na kraćim talasnim dužinama će imati još veću oštrinu slika.

[2] Strukture koje možemo videti dobijene su sa rezolucijom koja je pet puta veća od rastojanja Zemlje od Sunca. Ovo odgovara ugaonoj rezoluciji od 35 mililučnih sekundi - što je bolja rezolucija od one koju rutinski postuže N ASA/ESA Habl svemirski teleskop.

[3] HL Tauri zvezda je sakrivena u vidljivom delu spektra iza ogromne količine prašine i gasa. ALMA vrši posmatranja na mnogo dužim talasnim dužinama zbog čega joj je omogućeno da posmatra procese u samom centru ovog oblaka.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, University of Belgrade, Faculty of Mathematics.

Više informacija

Teleskop ALMA je partnerski poduhvat Evrope, Severne Amerike i istočne Azije, u saradnji sa Republikom Čile. ALMA-u finansira ESO u Evropi, Američka nacionalna naučna fondacija  (National Science Foundation, NSF) u Severnoj Americi, u saradnji sa Nacionalnim istraživačkim odborom Kanade (National Research Council of Canada, NRC) i Nacionalni naučni odbor Tajvana (National Science Council of Taiwan NSC) i Nacionalni institut za prirodne nauke (National Institutes od Natural Sciences, NINS) u istočnoj Aziji u saradnji sa Kineskom akademijom (Academia Sinica) na Tajvanu. Izgradnju i rad teleskopa ALMA omogućio je ESO u Evropi, Nacionalna radio-astronomska opservatorija (National Radio Astronomi Observatory, NRAO) u Severnoj Americi, kojom upravljaju Ujedinjeni univerziteti (Associated Universities, Inc. AUI) i Nacionalna astronomska opservatorija Japana (National Astronomical Observatory of Japan, NAOJ). Ujedinjena opservatorija ALMA (Joint ALMA Observatory, JAO), pruža jedinstveno vođstvo i rukovođenje izgradnjom, puštanjem u rad i funkcionisanjem ALMA-e.

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

• Više o ALMA teleskopu 
• Slike ALMA teleskopa 
• Video o ALMA teleskopu
• Brošura o ALMA teleskopu
• ALMA film - U potrazi za kosmičkim korenima
• ALMA foto album U potrazi za kosmičkim korenima - Konstrukcija Atakama velikog milimetarskog/submilimetarskog teleskopa
• Još saopštenja za javnost u vezi sa teleskopom ALMA
• Katalog cirkumstelarnih diskova

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Catherine Vlahakis
Joint ALMA Observatory
Santiago, Chile
Tel.: +56 9 75515736
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Valeria Foncea Rubens
Joint ALMA Observatory
Santiago, Chile
Tel.: +56 2 24676258
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO education and Public Outreach Department
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1436.