ažurirano 31.05.2022. 

R.A. 13 : 29.9 Dec. +47 12

Kliknite na fotografiju



M51. Fotografija je snimljena Svemirskim teleskopom Habl i spada u najuspešnije snimke nekog nebeskog objekta koji je ikada načinjen.

Na fotografiji vidimo veličanstvenu galaksiju M 51 u svoj njenoj raskošnoj lepoti. Nije čudo što je meta posmatrača neba, i profesionalaca i amatera. Spada u red najčešće snimanih galaksija. U nju su upereni i optički i radio teleskopi, zemaljski i svemirski. Njene fotografije obilaze svet i nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

Pronašao ju je Šarl Mesije (Charles Messier, 1730 - 1817)  13. Oktobra 1773. godine, dok je posmatrao jednu kometu. U svoje vreme, Mesije je bio slavljen kao veliki lovac na komete, ali danas je više poznat po svom „Katalogu zvezdanih jata i maglina“, u koji je popisivao sve objekte koji su mu u lovu na komete smetali. Tog 13. Oktobra 1773. kroz svoj teleskop, za današnje pojmove sasvim skromnih mogućnosti, Mesijeovu pažnju je privukla „bleda maglina, bez zvezda“. U Katalog ju je uveo pod oznakom M 51.

Nešto kasnije, 20. Marta 1781. Mesijeov saradnik i prijatelj, Pjer Mešan (Pierre Mechain, 1744 – 1804) pored M 51 je uspeo da razazna još jednu pegu i u Katalogu iz 1784. je u opisu M 51 upisano da je to „dvojna maglina“.

Ovo ponekad zna da izazove zabunu. Oba objekata danas imaju svoju oznaku u NGC katalogu. Prvi,  Mesijeov, je NGC 5194, a drugi, Mešanov, NGC 5195. Ali, šta je onda M 51? Dvojna maglina, kako ju je opisao Mesije, ili samo NGC 5194? I jedno i drugo. Ako mislite na oba objekta onda postoji običaj da se veći, NGC 5194, označi sa M 51 A, a manji, NGC 5195, sa M 51 B.

Lord Rosse's "Question Mark"

U proleće 1845. Lord Ros (William Parsons, the Third Earl of Rosse, 1800 - 1867) je otkrio da M 51 ima spiralnu strukturu, pa je načinio i veran crtež toga što je video kroz teleskop. To je bilo značajno otkriće. M 51 je prva maglina (u to vreme se još nije znalo da se zapravo radi o galaksiji) kod koje je uočena spiralna struktura. Ponekad ćete u literaturi naći da astronomi M 51 zovu „Roseova galaksija“, a postoji i deskriptivnija oznaka „Lord Roseov znak pitanja“ (Lord Rosse's "Question Mark").

Sa moćnijim teleskopima spiralna struktura je sve uočljivija. što je presudno uticalo na još jedan neformalan naziv ove divne galaksije: Vrtlog galaksija (Whirlpool galaxy).

Mesto na nebu

M 51 se nalazi u sazvežđu Canes Venatici, koje je kod nas poznatije po prevedenom imenu Lovački Psi (eng. Hunting Dogs). To je sazvežđe severne hemisfere i lepo se vidi iz naših krajeva.

Procene udaljenosti M 51, zavisno od metoda merenja, kreću se od 15 miliona do 37 miliona svetlosnih godina. Za potrebe opšteg prikaza ove glaksije obično se navodi razdaljina od 31 milion svetlosnih godina.

Posmatranje

Galaksija M 51 je dostupna i amaterskim teleskopima kada je nebo vedro, tamno i čisto. Na mestima sa rasvetom, makar i udaljenom, lako izbledi  i utapa se u pozadinu. Pri idealnim posmatračkim uslovima, iskusan posmatrač već i teleskopm od četiri inča (10 cm)  može nazreti spiralnu strukturu. Za uočavanje obe komponente (A i B) potreban je mnogo moćniji teleskop. Ovu galaksiju (a zapravo i sve ostale) je bolje da posmatrate sa manjim uvećanjem, jer se tada postiže jači kontrast slike.

Stuktura

Jedan krak M 51 se pruža ka svom pratiocu, NGC 5195. Vođene su mnoge rasprave o eventualnoj fizičkoj vezi ove dve galaskije. Međutim, na ovoj fotografiji se jasno vidi da se NGC 5195 nalazi iza veće galaksije. Ali veza između dve galaskije ipak postioji i to, baš za veću, je vrlo važna.

Po sada prihvaćenom scenariju, pre oko pola milijarde godina, glaksija M 51 i njen manji pratilac, NGC 5195, prošle su na bliskom međusobnom rastojanju i, naravno, delovale svojim gravitacijama jedna na drugu. Ovaj galaktički susret izazvao je intenzivne posledice po veću, spiralnu galaksiju. Oblaci vodonika u nekim njenim područjima, uskomešao i sabio. Dalje je već išlo svojim tokom i u sve gušćim i većim grudvama gasa i prašine, formirale su se zvezde. Danas ih vidimo u blještavo ružičastim jatima koja su kao grozdovi raspoređena duž spirala galaksije. Baš ti zvezdani lampioni naglašavaju spiralnu strukturu galaksije. Crvenkasta boja dolazi od vodonika.

Manja galaksija je eliptična galaksija, a one ne obiluju prašinom i gasom, te u njima i nema baš puno šta da se uskomeša.

Jezgro

Centralno područje M 51 privlači posebnu pažnju astrofizičara zbog svog snažnog zračenja, te je galaksija svrstana u tip Sajfertovih galaksija (to su prvi otkriveni tipovi aktivnih galaksije koje emituju izuzetno snažne elektromagnetne talase tj: imaju pojačano zračenje u X, IC i radio oblasti).

Jezgro galaksije se jasno uočava kao sjajna kugla. Prečnik mu je 80 svetlosnih godina, a sjaj ravan sjaju 100 miliona Sunca.

U M 51 do sada su uočene dva supernove: jedna 12. Aprila 1994. (SN 1994 I), a druga 27. Juna 2005. (SN 2005 cs). I u NGC 5195 je zabeležena jedna supernova. Bilo je to još 1945. (SN 1945 A)