Za tamnu energiju se zna da verovatno postoji i to je otprilike sve. A ako postoji onda je ona odgovorna za ubrzano širenje kosmosa.

By ESO/M. Kornmesser - http://www.eso.org/public/images/eso1122a/, CC BY 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=15700804

Pre dvadesetak godina mereći svetlost koja do nas dolazi od gigantskih eksplozija supernovih, naučnici su uočili ubrzano udaljavanje ovih zvezda što ih je navelo na zaključak da postoji izvesna energija koja to udaljavanje izaziva. Kako se o toj energiji ništa nije znalo ona je nazvana tamnom (ovaj pridev se po običaju vezuje za neku nepoznatu pojavu; tako imamo tamnu materiju i tamnu energiju).   

Iako je tamna energija sasvim misteriozna i jedna od najvećih nepoznanica moderne nauke, naučnici su je izmerili (jasno, sasvim grubo) te računaju da nje ima oko 68,3% od ukupnog inventara univerzuma (tamne materije ima 26,8% i svega 4,9% one materije koju možemo da vidimo - prema Vikipediji). Sem toga, računa se da tamna energije prožima ceo univerzum i da ona gura kosmičke objekte sve dalje i dalje jedne od drugih.

Da u svemiru postoji samo masa ona bi usporavala početno širenje (ono koje je nastalo u Velikom prasku) usled gravitacije materijalnih tela koja privlači objekte jedno ka drugom. Ali pošto vidimo da se stvari udaljavaju onda sledi gore pomenuti zaključak o tamnoj energiji.

A dok ne dokažu pouzdano postojanje tamne energije naučnici posmatraju njeno dejstvo izučavajući širenje univerzuma. U najnovijem takvom istraživanju naučnici sa Univerziteta Durham (Engleska) su proučavali podatke Nasine X zračne opservatorije Chandra i evropske svemirske opservatorije XMM-Newton kako bi pratili širenje univerzuma do oko 13 milijardi godina unazad. To im je omogućilo da utvrde brzinu širenja svemira tokom vremena, a time i kako se tokom tog perioda menjala tamna energija. Oni su koristili ultraljubičaste i X zrake da proceni luminoznost 1598 kvazara od Zemlje, na osnovu čega su odredili udaljenosti ovih kvazara od Zemlje. A sa izračunatim rastojanjima kvazara naučnici su bili u stanju da prete širenje kosmosa tokom vremena. 

Ono što je značajno u studiji naučnika sa Durhama jeste zaklučak da tamna energija tokom vremena postaje sve gušća. Ona protokom vremena raste, a to dovodi do sve većeg ubrzanja širenja svemira.

Naravno, kako i sami istraživači kažu, ovo je samo jedno objašnjenje njihovih nalaza i tek predstoji potvrđivanje i obaranje njihove teorije.

Ovaj rad je objavljen u najnovijem izdanju časopisa Nature. A nešto više o tome potražite na available on the arXiv.