eso1603sr-latn — Foto izdanje

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1603.

27. januar 2016.

Mnoge galaksije su prepune prašine, dok druge povremeno imaju neprozračne vrtloge sačinjene od "čađi" u predelima oko zvezda. Međutim, tema proučavanja ove fotografije, koju je zabeležila kamera OmegaCAM sa ESO VLT teleskopa za pregled u Čileu, veoma je neobična – mala galaksija kataloške oznake IC 1613, pravi je čudak! IC 1613 sadrži veoma male količine kosmičke prašine, omogućavajući astronomima da istražuju njenu strukturu do sitnih detalja. Ovo nije samo stvar “urednosti” – čistoća ove galaksije ključna je za naše razumevanje svemira koji nas okružuje.

IC 1613 je patuljasta galaksija u sazvežđu Kita. Slika VST [1] prikazuje nesvakidašnju lepotu ove galaksije -  njene rasute zvezde i svetlo ružičasti gas.

Nemački astronom Max Wolf otkrio je slabašni sjaj IC 1613 još davne 1906. Godine, Njegov sunarodnik Walter Baade uspeo  je 1928. godine da razluči i pojedinačne zvezde uz pomoć 2,5-metarskog teleskopa na Maunt Vilson opservatoriji u Kaliforniji. Iz ovih posmatranja astronomi su zaključili da ova galaksija mora biti u neposrednoj blizini Mlečnog puta, jer je jedino u ovim slučajevima bilo moguće razlučiti sitne tačkice koje predstavljau zvezde

Od tada, astronomi su potvrdili da je IC 1613 zaista deo Lokalne grupe galaksija– kolekcije od više od 50 galakisja, koja uključuje i Mlečni put. IC 1613 se nalazi na oko 2.3 miliona svetlosnih godina od Zemlje. S obzirom na svoju udaljenost, ovo je relatvno dobro proučena galaksija. Astronomi su otkrili da se radi o nepravilnoj, patuljastoj galaksiji kojoj nedostaju mnoge odlike drugih manjih galaksija, kao što je centralni disk zvezda

Ipak, stvari koje joj nedostaju kako bi imala odgovarajuću formu IC 1613 nadoknađuje svojom urednošću. Udaljenost ove galaksije poznajemo sa velikom preciznošću, jednim delom zbog neobično malih količina prašine koja se nalazi kako u njoj, tako i duž linije posmatranja. Upravo je to ono što omogućava jasna posmatranja.  [2].

Drugi razlog zbog kog možemo sa velikom preciznošću da odredimo njenu udaljenost leži u činjenici da se u ovoj galaksiji nalaze dve vrste zvezda: promenljive CefeideiRR promenljive Lire [3]. Oba tipa zvezda pulsiraju na određen način, smanjujući i povećavajući  svoj sjaj u fiksnim intervalima (eso1311).

Kao što nam je pozanto iz svakodnevnog života, svetleći objekti poput sijalica ili sveća izgledaju manje sjajno kako se udaljavamo od njih, Astronomi koriste sličnu logiku kako bi dokučili u kojoj meri su udaljeni objekti u svemiru – dokle god znaju koliki  je njihov stvarni sjaj.

Cefeide i RR Lire imaju jednu posebnu karakteruistiku, a to je da njihov period povećanja i smanjenja sjaja zavisi od stvarnog sjaja ovih zvezda. Mereći kojom brzinom menjaju sjaj, astronomi mogu da zaključe koliko su ove zvezde istinski sjajne. Oni potom mogu da uporede ove vrednosti sa njihovim prividnim sjajem, ne bi li zaključili koliko su te zvezde udaljene na osnovu onoga što možemo da vidimo.

Zvezde čiji sjaj je pozant mogu da posluže kao takozvane standardne sveće, kako ih astronomi nazivaju, baš kao što bi obična sveća određenog sjaj činila drugačije posmatraču sa različitih udaljenosti.

Uz pomoć standardnih sveća – poput promenljivih zvezda u galaksiji IC 1613 i manje zastupljenih eksplozija supernova tipa I, koje se mogu posmatrati i na većim udaljenostima - astronomi su osmislili takozvanu kosmičku skalu udaljenosti, obuhvatajući sve dalje i dalje oblasti svemira.

Pre nekoliko decenija, IC 1613 je pomogao astronomima da upotrebe promenljive zvezde kako bi mapirali veliko širenje svemira. Zaista odličan način da se upotrebi jedna mala galaksije, bez oblika.

eso1603b

Patuljasta galaksije IC 1613

Mesto obližnje, veoma blede galaksije IC 1613 u sazvežđu Cetus. Ovu galaksiju je vrlo teško vizuelno opaziti.

 

Beleške

[1] OmegaCAM sadrži 32 CCD čipa, 256 miliona pikslea i nalazi se na VLT 2.6-metarskom teleskopu za pregled neba na Paranal opservatorije u Čileu. Klikniteovdekako biste videli više slika koje je snimila OmegaCAM kamera.

[2] KOsmička prašina sačinjena je od različiztih težih elemenata, poput ugljenika, gvožđa, ali i od dugih lanaca moolekula. Ne samo što blokira svetlost i čini objeket koji se kriju u njoj težim za posmatranje, već i isključivo rasejava plavu svetlost. Kao posledica ovoga, kosmička prašina čini da svemirski objekti izgledaju više crveno nego što bi inače bili. Astronomi, međutim, mogu da izračunaju faktor "crvenila"  dok proučavaju objekte. Međutim, što je manje crvenila, preciznije su opservacije.

[3] Pored dva Magelanova oblaka, IC 1613 je jedina nepravilna patzuljasta galaksija u Lokalnoj grupi galaksija, u kojoj su identifikovanepromenljive zvezde RR Lire.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1603.


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...