Novi izveštaj međunarodne organizacije 'Oxfam' je obelodanio da 26 ljudi poseduje više bogatstva nego najsiromašnija polovina sveta, što je pad u odnosu na 2017. kada je taj broj iznosio 43.
Objavljen u ponedeljak, izveštaj je otkrio da je u 2018. bogatstvo milijardera raslo za $2,5 milijardi dnevno, što je skok za 12 procenata, dok je sirotinjska polovina sveta gledala kako se njihovo bogatstvo topi za 11 procenata.
Izveštaj naslovljen kao 'Javno dobro ili privatno bogatstvo', stigao je u vreme kada su se delegati sakupljali u švajcarskom Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu.
POZIV NA REVIZIJU GLOBALNIH POREZA
'Oxfam' je apelovao na vlade da povećaju poreske stope za korporacije, a najbogatije na svetu da reše rastući jaz u bogatstvu.
Vlade podstiču nastalu nejednakost financiranjem javnih usluga dok se korporacije i bogataši nalaze 'ispod oporezivanja', a ujedno ne uspevaju da smanje utaje poreza, navodi se u izveštaju.
Dok se novi milijarderi rađaju svaka dva dana, 'Oxfam' navodi da su poreske stope primjenjive na te pojedince pale na najniži nivo u deceniji.
Prema izveštaju, povećavanje poreza na bogatstvo najbogatijih 1% za samo pola procenta prikupilo bi više nego dovoljno novca za školovanje 262 miliona dece u svetu i pružanje zdravstvene zaštite koja bi spasila 3,3 miliona života.
Međutim, takvi su se porezi smanjivali ili čak ukidali u bogatim zemljama i jedva se sprovodili u svetu u razvoju, ističe 'Oxfam'. Poreske stope za korporacije u bogatim zemljama pale su sa 62 procenta u 1970. godini na 38 procenta u 2013., dok prosečna stopa u siromašnim zemljama trenutno iznosi 28 procenta.
Takođe je napomenuto da u nekim zemljama, poput Brazila, najsiromašnijih 10 posto plaća veći udeo u porezu na dohodak od najbogatijih 10 posto.
VLADE 'MORAJU DA IZVRŠE PROMENE'
Winnie Byanyiama, izvršna direktorka 'Oxfam Internationala', izjavila je da bi upravo oni kojima je potrebna reevaluacija njihovih sistema trebali da rešiti siromaštvo i smanje nejednakosti.
'Vlade moraju odmah da donesu stvarne promene i osiguraju da korporacije i bogati pojedinci plaćaju svoj pravični deo poreza i ulažu taj novac u besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje koje zadovoljava potrebe svih - uključujući žene i devojke čije se potrebe toliko često zanemaruju', rekla je u saopštenju za javnost u ponedjeljak.
'Veličina vašeg bankovnog računa ne bi trebala da diktira koliko godina će vaša deca da provedu u školi ili koliko dugo će da žive, ali to je realnost u previše zemalja širom sveta. Dok korporacije i super-bogati uživaju u malim poreskim stopama, milionima devojčica se uskraćuje pristojno obrazovanje, a žene umiru zbog nedostatka majčinske nege.'
Oko 10.000 ljudi umire svaki dan jer ne mogu da dobiju zdravstvenu negu, navodi Oxfam. Deca u zemljama u razvoju imaju dvostruko veću šansu da umru pre pete godine života ako potiču iz siromašne porodice, dok bogata deca troše dvostruko više za obrazovanju.
'INTERVENCIONISTIČKE POLITIKE'
Međutim, Kate Andrews, saradnica direktora u istraživačkom centru Instituta za ekonomska pitanja, tvrdila je da je Oxfamov izveštaj 'opsednut bogatima' i da nije uspeo da ponudi efikasnom rešenju u smanjivanju nejednakosti.
'Ako je sveobuhvatni cilj zaustavljanje svetskog siromaštva, Oxfam bi trebao da stvara teren za izgradnju pravih domaćih i međunarodnih okvira koji omogućavaju napredovanje slobodnih tržišta i iskorenjivanju korupcije', rekla je u izjavi u ponedjeljak.
'Umesto toga, oni zagovaraju trku do dna, s intervencionističkim politikama za koje je verovatnije da će uništiti bogatstvo nego što će ga uspešno preraspodeliti.'
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
