Samo u Americi tvor može da bude u nazivu kompanije. I to ne bilo kakve, već jedne od onih koje imaju u SAD najveću slobodu da smišljaju, isprobavaju i proizvode neka od najsavršenijih i najnaprednijih tajnih oružja na svetu.
Drugi svetski rat je ulazio u završnu fazu. Saveznici su napredovali na skoro svim frontovima a Hitler se sve više nadao da će bar neko od fantastičnih super-oružja njegovih genijalnih inženjera preokrenuti ratnu sreću na njegovu stranu. Jedno od njih su bili mlazni i raketni avioni, projekti o kojima je ostatak sveta mogao još uvek da samo sanja. Kada se 1942. na nebu Ginzburga pojavio mlazni „Messerschmitt 262“, kadar da više od sata leti brzinom većom od 850 km/h, Britanci, tada druga konstruktorska sila na svetu, našli su se zatečeni. Njihov prvenac, „Gloster Meteor“, bio je mnogo sporiji i bednije naoružan. Iako su Me-262 oborili skoro 550 savezničkih aviona, bilo je (pre)kasno za preokret ...
Posle rata, Amerikanci su na svoj kontinent preneli sve što su mogli da pronađu u arhivama i ruševinama Rajha. Preko 450 vozova prepunih projektata, proračuna, rezultata testiranja, alata, delova i gotovih produkata otišlo je preko okeana. Uz to, hiljade inženjera, tehničara i specijalizovanih radnika dobilo je preko reda državljanstvo i otišlo u Ameriku da radi i dalje oživljava svoje snove. Malo ljudi zna da je od tog kadra stvorena i buduća NASA.
Elem, još u toku rata, Amerikanci su bili svesni da zaostaju u savremenim tehnologijama moderne avijacije (i Nemci, i Japanci i Britanci su već imali mlazne avione). Najdalje što su mogli da odu bilo je da „Lockheed“ napravi avion oko najboljeg mlaznog motora koji su saveznioci tada posedovali, britanskog „Goblina”. Zato su Ratno vazduhoplovstvo i Taktička vazduhoplovna komanda (ATSC) izrazili želju da stvore sopstveni avion. Zadatak je dodeljen mladom “Lockheedovom” inženjeru Clarencu “Kelliju” Johnsonu i njegovim saradnicima. U 40-članoj ekipi je bila i Mary G. Ross, prva indijanka inženjer. Za samo 143 dana družina je napravila turbomlazni P-80 “Shooting Star”. Slobodnomisleća i elitistička ekipa bila je mlada, pa su za ime uzeli ime jedne ilegalne destilerije viskija iz stripa: “Skunk Works”.
Uskoro su „Lockheedovi“ „Tvorovi“ počeli sve više da rade jer nisu imali dostojnu konkurenciju u političkom i vojnom vrhu. Već 1955. sa CIA-om potpisuju ugovor o gradnji špijunskog aviona „U-2“ koji je trebalo da sa bezbedne visine fotografiše strateške ciljeve u SSSR-u. Ti letovi su obustavljeni nakon obaranja pilota F. Garyja Powersa iznad Sverdlovska 1. maja 1960. i velikog političkog skandala. CIA je znala da će „U-2“ biti ograničenog veka, pa je još 1959. naredila „Skunk Worksu“ da za tada fantastičnih $100 miliona proizvede pet špijunskih aviona tipa „A-12“. Avion je trebalo da leti brzinom od preko 3 Maha i da čitav bude napravljen od titanijuma (uglavnom uvoženim iz SSSR-a!), što je bilo jako složeno, te se prva letna jedinica pojavila tek 1962. Za to vreme Hladni rat je tražio svoje pa je Vazduhoplovstvo poručilo jaču verziju, sa dva sedišta i moćnijim kamerama. Tako je rođen SR-71 “Blackbird”, koji je prvi put poleteo 1966. godine.
 |
Prvi američki mlaznjak “Lockheedov” P-80. Inženjeri su bili zapanjeni kada su u Koreji videli sovjetski “MiG-15” sa zakošenim krilima, tako da je ovaj avion brže-bolje povučen a zamenio ga je napredniji transsonični F-86 “Sabre” koji je leteo i u našim snagama tog vremena. |
 |
Špijunski jednosed „U-2“ je mogao danonoćno da snima teren sa preko 20 km visine. Leteli su iznak SSSR-a, Kine, Vijetnama, Kube itd. a viđani su i iznad Avganistana i Iraka. U Ratnom vazduhoplovstvu su ostali preko 50 godina, a napravljeno je preko 100 komada. |
 |
„A-12“ je pobedio u velikoj trci različitih projekata Glavni protivnik je bio „Convairov“ „B-58“. Iz „A-12“ je nastalo nekoliko narednih aviona. Poslednji je poleteo 1968. |
 |
Fabrika za proizvodnju SR-71. I danas drži brzinski rekord među avionim. Jednom davno pisao sam o ovom čudu tehnike. |
 |
Dron „Lockheed D-21“ je leteo brže od 3.500 km/h a bio je lansiran s leđa nosača „M-21”. Nosio je kameru visoke rezolucije a nakon okončanja misije film je izbacivan u kaseti a avion je samouništavan. Glavni cilj je bilo špijuniranje Kine ali nakon četiri neuspele misije program je 1971. ukinut. |
Kada je Kina počela da se gradi prva nuklearna postrojenja u Lop Nuru, CIA je naredila da se napravi dron za snimanje, „D-21“. Po konstrukciji je bio jako sličan umanjenom „Blackbirdu“ a bio je ispaljivan sa leđa modifikovanog „A-12“, označenog kao „M-21“. Ideja je bila dobra ali ne i realizacija pa je kao buster počeo da se koristi bombarder „B-52“. Izvršena su četiri leta ali nikad nijedanfilm nije uhvaćen.
„Skunk Works“ je 1976. započeo proizvodnju dva „tehnološka demonstratora“, leteća umanjena modela aviona „Have Blue”, koja su bila korak napred u avijaciji – prvi koji su koristili „stealth“ tehnologiju. Dve godine kasnije iz njih je nastao „stealth“ F-117 „Nighthawk“. Niko tada nije mogao ni da sanja da će ovaj monstrum biti 27. marta 1999. godine oboren ruskom raketom „Neva“ iznad Srbije tokom NATO agresije na našu zemlju. Danas su njegovikomadi u muzeju na Surčinu.
 |
 |
Uzrok i posledica: F-117 i ruska baterija „Isajev S-125 Neva“ (NATO ih naziva SA-3).
Tokom čitavog Hladnog rata, „Skunk Works“ se nalazio u kalifornijskom Burbanku, u blizini aerodroma u Pasadeni. Nakon 1989, „Lockheed“ je reorganizovan i „Tvorovi“ su se premestili u Palmdejl u Kaliforniji.
Šta danas rade – niko sa sigurnošćiu ne može da kaže. Čuje se da opet nešto šuruju sa usavršenim „U-2“, samo što više nije strateška već taktička špijunska letilica.
Kombinacija starog i novog: Nasin model LASRE na leđima SR-71 “Blackbirda”.
Neki proivodi „Tvorova“: „Lockheed-Martinov“ F-22 „Raptor“, dvomotorni jednosed 5. generacije; SAI “Quiet Supersonic Transport” (QSST); “Cormorant”, dron koji će moći da se ispaljuje iz cevi sa atomskih podmornica;
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
