Kao što postoji alternativna scena u slikarstvu, arhitekturi, muzici, politici i sl., tako i u kosmičkoj industriji postoji čitav jedan svet koji živi i razmnožava se ispod radara. Danas se za njih koristi eufemizam startup, ali znaš na šta mislim... Neki od njih su vrlo jaki, sa šestocifrenim budžetima, a neki su prava egzotika, sa par ludih inženjera koji se bave konkursima za lunarne guseničare ili podmornicama za Titan. To je za nas krajnje neshvatljivo jer je san naših inženjera da otvore makar pekaru ili da valjaju robu sa Alija, a o kosmosu razmišljaju samo kad im stignu računi... Danas bih da vas upoznam sa nekim od pomenutih ludaka – privatnici koji lansiraju teleskope od 1 inča!
Slika Andromedine galaksije načinjena od pet širokougaonih snimaka sa expozicijom od 8 sec. Slika služi kao demonstracija fantastične stabilnosti 'busa' 'Tyvak-0130' za nanosatelite. Tokom expozicija, kroz vidno polje su prošla dva satelita, koja se ovde vide kao svetle crte. (Veća slika)
Hiljade slika Zemlje i kosmosa snimljene su kompaktnom kosmičkom imidžing opremom koju su razvili istraživači Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore (LLNL) i njihovi saradnici iz male ali ubitačne privatne firme 'Tyvak Nano-Satellite Systems'.
Korisni teret poznat kao 'GEOStare2', sadrži dva svemirska teleskopa koja su zajedno snimili više od 4500 slika vezanih za domen astronomije[1] i promatranja Zemlje koje su tokom poslednjih mesec dana poslate na Zemlju.
Kosmički teleskopi su integrisani u 'Tyvakov' nanosatelit, težak 11 kilograma, koji je u orbitu (zajedno sa 52 internet satelita 'Starlink') poletio 15. maja 'SpaceX-ovom' raketom 'Falcon 9' lansiranom iz Nasinog kosmičkog centra Kennedy.
'Naša oprema funkcioniše vrlo dobro; uradili smo i više nego što je bilo po planu", rekao je astrofizičar 'LLNL-a' Wim de Vries, pridruženi rukovodilac Laboratorijskog kosmičkog programa za nauku i sigurnost. 'Satelit funkcioniše izuzetno dobro.'
'Više smo nego zadovoljni kvalitetom i rezolucijom slika koje smo dobivali od Tyvaka-0130', rekao je Marc Bell, glavni izvršni direktor 'Terran Orbitala', matične kompanije 'Tyvak'. 'Naša saradnja s LLNL-om je do sada bila neverovatno uspešna i više smo nego optimistični u pogledu budućnosti.'
'Tyvak-0129' 6U nanosatelit istoimene kompanije. Njihova platforma im omogućava da za svega par meseci naprave bilo kakav satelit težine od 10 do 290 kg.
Do danas, leteći u niskoj zemaljskoj orbiti na 575 kilometara visine, 'GEOStare2' je snimio više od 2000 slika Zemlje, kao i preko 2500 astronomskih i domenskih slika.
Cilj kosmičkog domena je praćenje satelita i krhotina u kosmosu kako bi se izbegli sudari. 'Mnogo je lakše pratiti kosmički domen iz kosmosa jer ne morate da gledate kroz oblake i ne morate da čekate mrak', kaže de Vries.
Tehnologiju su razvili 'LLNL' i 'Tyvak' na temelju četverogodišnjeg ugovora o saradnji u istraživanju i razvoju (CRADA) vrednog $6 miliona za unapređenje kompaktnih satelita za komercijalne primene. On je kombinovao tehnologiju 'LLNL-ovog' monolitnog teleskopa (MonoTele[2]) sa 'Tyvakovom' stručnošću u proizvodnji kosmičkih letilica visoke pouzdanosti.
MonoTele se sastoji od kosmičkog teleskopa izrađenog od jedne, monolitne pločastog silikatnog komada, omogućavajući optičkim sočivima da rade sa uskim tolerancijama. Ovakav pristup ne zahteva podešavanja u orbiti, što uveliko pojednostavljuje konstrukciju letilice i povoljno utiče na veličinu, težinu i potrebe za strujom.
Optički inženjeri laboratorije Lawrence Livermore i nekoliko malih kosmičkih teleskopa, od kojih su tri već u kosmosu.
Teleskop, nazvan V4 i identični je blizanac sa onim koji je leteo u 'LLNL-ovoj' misiji 'GEOStare1', gde je bio demonstrirao korisnost nanosatelita za svesnost o situaciji u kosmosu.
Razvijen od strane 'LLNL-a' tokom poslednjih osam godina, svemirski teleskopi MonoTele veličine su od jednog inča (nazvan mini-monolit) do osam inča.
Jedan od dva teleskopa 'GEOStare2' ima usko vidno polje visoke rezolucije, dok drugi ima široko vidno polje koje ima izvrsnu osetljivost.
Teret 'GEOStare2', koji je otputovao u orbitu na nanosatelitu 'Tyvak-0130', približno je veličine pogače, a svaki senzor (teleskop) prečnika je 85 milimetara i dužine 140 milimetara.
Satelit 'Tyvak' sadrži napredni i stabilni sistem kontrole položaja koji sadrži s tri zvezdana tragača, četiri ultra-precizna reakciona točka i flight računar visokih performansi, a sve ih je razvio i proizveo 'Tyvak'.
Računarska ploča koja pokreće nanosat 'GEOStare 2'.
'Tyvakov' 6U satelit (11 kg) u trenutku dok se pakuje u kućište za lansiranje.
Mini-monolitni kosmički teleskop od jednog inča izrađen u 'LLNL' već je leteo u svemir sa satelitom 'Tyvak-0192', poznatom i kao 'Cerberus', a na satelitu 'GEOStare1' koji je lansiran u januaru 2018. korištena je još jedna verzija od 85 milimetara.
Uz De Vriesa, u timu 'LLNL-a' koji je izradio 'GEOStare2', bili su mašinski inženjer mašinstva Darrell Carter, inženjer precizne mehanike Jeff Klingmann i Alex Pertica, fizičar i zamenik rukovodioca kosmičkog programa (Space Science and Security Program).
'LLNL-ov' optički naučnik Brian Bauman izumitelj je tehnologije MonoTelea - zamenivši dva ogledala i noseću strukturu jednim čvrstim komadom stakla, s optičkim oblicima i reflektujućim premazima na oba kraja stakla.
Osnovan 2013. godine sa sedištem u Irvineu u Kaliforniji, 'Tyvak Nano-Satellite Systems' je proizvođač satelita i podružnica je u stopostotnom vlasništvu 'Terran Orbitala'.
[1] Ovde se pominje izraz 'domain awareness', o kome ne znam ništa niti ima valjanog prevoda za to. Samo znam da je to nešto jako složeno i vezano – a za šta drugo u SAD – no za nacionalnu bezbednost.
Kaže se da se u kontekstu nacionalne sigurnosti i kritične infrastrukture 'domen' odnosi na sva područja i stvari, na, ispod, u odnosu, ili se graniči sa specifičnim prostorom bilo kopnom, morem ili vazduhom a koja bi mogla da utiču na aktivnosti, infrastrukturu, ljude, terete, plovila itd. koja se kreću ili deluju unutar prostora. Domen može biti fizički, tj. more, okean ili neki plovni put, ili koncepcijski, tj. sajber domen umreženih sistema... nastavak.
[2] Tipično, svemirski teleskopi imaju dva optička ogledala – veće, primarno ogledalo i manje sekundarno ogledalo - koja su okrenuta jedno ka drugom. Ako se ogledala pomere, slika postaje nejasna.
Da bi se ogledala poravnala, obično se koristi ugljenična noseća struktura koja drži ogledala na njihovom mestu. No, nosači mogu da budu skupi i mogu da se pomere.
Kako bi rešio taj problem, optički stručnjaci iz 'LLNL-a' došli su na ideju MonoTele – da zamene oba ogledala i noseću strukturu jednim čvrstim komadom stakla, s optičkim oblicima i reflektujućim premazima na oba kraja stakla.
Koncept MonoTele je nadahnut dizajnom ogledala koji se koristi za Large Synoptic Survey Telescope koji je u izgradnji u Čileu, a koji će se pojaviti 2023. godine, a očekuje se da će moći da slika oko 20 milijardi galaksija.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
