Svi volimo da čitamo o dalekim sondama i gledamo slike koje nam one šalju. Šta bi mi znali o delatnostima „Voyagera“, „New Horizonsa“, „Fobos-Grunta“ ili „Cassinija“ (a pre toga o bezbrojnim planetnim misijama i „Apolloima“) da nije moćnih sprava koje love slabačke signale i pretaču nam ih u slike i podatke. Da vidimo koji su to uređaji bez kojih nema nijedne misije u kosmos.
10. The Dish, SAD
Prečnik: 46 metara; koordinate: 37°24′30″N, 122°10′44″W
Nalazeći se na pola sata vožnje biciklom od Stenforda u Kaliforniji, radio-teleskop poznat jednostavno kao „The Tanjir“ („The Dish“) predstavlja lokalni reper koji dnevno poseti preko 1800 ljudi. Iako je neosporno poznat kao popularna lokacija brojnim šetačima i džogerima, „Tanjir“ je u funkciji i danas i služi za akademska i ostala istraživanja. Napravio ga je Stenfordov istraživački institut (SRI) 1961. godine. Ratno vazduhoplovstvo je platilo tadašnjih \(4,5 miliona za konstrukciju – prvobitno je trebalo da za vojsku proučava hemijski sastav naše atmosfere, ali je kasnije opremljen snažnom radarskom antenom i (is)korišćen za komunikaciju sa satelitima i sondama – naročito „Voyagerima“ poslatim da istražuju spoljnji solarni sistem. Danas služi za komandovanje i kalibraciju kosmičkih letilica, kao i radio-astronomska merenja.
9. Algonqiun radio-opservatorija, Kanada
Prečnik: 46 metara; koordinate: 45°57′19.81″, N 78°4′22.95″W
Radio-opservatorija Algonquin se nalazi u raskošnom parku provincije Algonquin u Ontariju. Centralni objekat opservatorije je parabolični tanjir prečnika 46 metara, koji je postao slavan kada je tokom šezdesetih godina učestvovao u prvom uspešnom testu poznatom pod nazivom „Very Long Baseline Interferometry“ (VLBI). VLBI omogućava da se neki objekat na nebu prati istovremeno u kombinaciji sa više teleskopa– što daje daleko snažnije rezultate (očekuje se da će se uskoro postići efekat korišćenja teleskopa otvora jednakog prečniku Zemlje!) Danas je Algonquin aktivan kao kontrolni punkt za GPS satelite i od 2007. ga kontroliše kompanija „Thoth Technology Inc.“. Teleskop ima prijemnik osetljiv na talasne dužine S, X, L, VHF i UHF. Opservatorija je otvorena još 1959. ali je tada imala samo jedan tanjir od 10 m bez motora.
8. Gran Telescopio Milimétrico, Mehiko
Prečnik: 50 metara; koordinate: 18°59′09″N, 97°18′53″W
Mehikanski „Veliki milimetarski teleskop“ (LMT) je tek nedavno uvršten na listu najvećih radio-teleskopa sa jednom antenom – on je na prvom mestu, sa površinom od 1960 m2. Postavljen 2006, taj instrument prečnika 164 stope, poseduje najveću i najosetljiviju pojedinačnu antenu za lov na radio-talase frekventnog opsega od 0,85 do 4 mm. Obezbeđujući astronomima vredne informacije o zvezdanim formacijama, LMT se nalazi u državi Puebla i lociran je na vrhu ugašenog vulkana Sierra Negra – petoj najvišoj planini u Mehiku. To je zajednički projekat Mehika (80%) i SAD (20%), koštaće \)130 miliona i biće dovršen tek za 10-ak godina. Prva faza je otvorena novembra 2006. Interesantno je da su 2012. lopovi maznuli poklopce za šahtove panele za teleskop, ali su ubrzo uhvaćeni a paneli vraćeni.
7. Parkes Observatory, Australija
Prečnik: 64 metra; koordinate: 32°59′59.8″S, 148°15′44.3″E
Moj i Zorkićev opservatorija-favorit, dovršena 1961, bila je jedna od nekoliko prijemnih antena koje su preuzimale TV prenos sa Meseca uživo kada su se ljudi 1969. tamo spustili. Pored toga što je bila deo izvanrednih momenata u istoriji, opservatorija i danas nastavlja da Nasi šalje vredne informacije tokom svih njenih lunarnih misija, preusmeravajući signale i obezbeđujući pokrivanje kada se naš jedini prirodni satelit nalađe sa australske strane Zemlje. Nešto kasnije, između 1997. i 2002, učestvovala je u potrazi HIPASS za vodoničnim galaksijama. Ova antena često radi zajedno sa još šest 22-metarskih antena kraj Narrabrija i jednom 22-metarskom u Mopri, čineći VLBI. Ovo je druga najveća radio-antena na južnoj polulopti. Još nešto: više od 50% svih danas poznatih pulsara – rotirajućih neutronskih zvezda – otkrio je Parkes. Nije loše za ovaj rotirajući tanjir prečnika 64 metra. Ipak, svima na svetu je najsmešnija ta kućica na čijem krovu se nalazi tolika skalamerija!
6. Goldstone Deep Space Communications Complex, SAD
Prečnik: 70 metara; koordinate: 35°25′36″N, 116°53′24″W
Među narodom poznata kao Opservatorija Goldstoun, ovo astronomsko čudo se nalazi u kalifornijskoj pustinji Mohave. Jedan od tri slična kompleksa, druga dva su u Madridu i u Kanberi – Goldstoun je dom Cassegrainovog tanjira, poznatog kao „Marsova antena“, koji ima u prečniku70 metara. Ovaj vrhunski osetljiv radio-teleskop (npr. hvata signale sa „Voyagera“ udaljenog 120 AJ snage samo 10-16 W!) – koji je zapravo konstruisan a posle prepravljen da bude jači, po ugledu na Parkes – sakuplja naučnicima podatke koji im pomažu da nacrtaju karte kvazara, kometa, planeta, asteroida isl. Goldstounov kompleks, koji se stalno unapređuje, takođe služi i u potrazi za ultra-visokoenergetskim neutrinima koji stupaju u vezi sa Mesecom. U kompleksu se nalazi još 4 antene prečnika 34 metra: „Venera“, „Uranus“, „Apollo“ i „Gemini“.
5. Евпатория радиотелескоп П-2500 (РТ-70), Крим
Prečnik: 70 metara; koordinate: 45°11′20''N, 33°11′14''E
Grupu od tri RT-70 radio-teleskopa razvijena u doba SSSR-a čini planetni radar u Jevpatoriji na Krimu, zajedno sa onim nedovršenim u Uzbekistanu i Galjonki (Ussurijsku) u Rusiji. Oznaka „П-2500“ govori da se radi o antenama površine 2500 m2. Sve pomenute antene imaju iste karakteristike i prečnike tanjira od 70 metara. Jevpatorija je pratila projekte „Venera“, „Astron“, „Vega“, „Fobos“, „Granat“, „Fobos-Grunt“, itd. Jevpatorijski teleskop, za sebe, koristi se za osmatranje asteroida i kosmičkog otpada. Kao jedan od samo dva teleskopa na svetu sposobna da šalju poruke vanzemaljskim civilizacijama, takođe je poznat i po „Poruci sa Zemlje“ (AMFE), projektu u kome je 9. oktobra 2008. poslat snažni digitalni radio-signal ka planeti Gliese 581c – tzv. „super-Zemlji“ (planeti mnogo većoj od Zemlje ali manjoj od naših gasnih džinova). Ako Gliese 581c podržava život, možda nam njeni stanovnici pošalju neki svoj TV program! Međutim, moraćemo da sačekamo 2029. da vidimo o kakvoj seriji se radi. Ovaj radio-teleskop se nalazi na ruskoj novčanici od 100 rubalja.
4. Lovell Telescope, UK
Prečnik: 76 metara; koordinate: 53°14′10″N, 2°18′26″W
Lovelov teleskop u Ujedinjenom Kraljevstvu – radio-teleskop čiji tanjir ima impresivnih 76 metara u prečniku – lociran je u opservatoriji Jodrell Bank na severozapadu Engleske. Napravljen 1955, prvobitno je bio poznat jednostavno kao „250ft telescope“, ali je 1987. preimenovan po jednom od svojih kreatora, Bernardu Lovellu, koji je zbog toga dobio od kraljice titulu viteza. U njegovoj bazi se nalaze dva postolja za topove sa herojskih brodova iz Prvog svetskog rata. Teleskop je „slučajno“ pušten u rad baš pred lansiranje sovjetskog „Sputnjika“, i bio je jedini radar na svetu koji je tada mogao da prati njegovu raketu. Kasnije je pratio sve američke i sovjetske miisije na Mesec, Veneru i Mars, a posle i interkontinentalne balističke projektile. Među najvećim uspesima ovog teleskopa teškog 3300 tona svakako je bila potvrda o postojanju pulsara – u to vreme tek otkrivenih – 1968. godine. Teleskop se koristi kao oruđe za otkrivanje i proučavanje kvazara – ekstremno sjajnih nebeskih objekata koji su ujedno i među najudaljenijim od nas.
3. Effelsberg 100-m Radio Telescope, Nemačka
Prečnik: 76 metara; koordinate: 50°31′29″N, 6°52′58″E
Efesbelrški radio-teleskop je smešten van Effelsburga, malog sela u jugoistočnom delu Bad Münstereifela, grada na zapadu Nemačke. Izgrađen između 1968. i 1971, teleskop radi za Institut za radio-astronomiju Max Planck u Bonu. Čitavih 29 godina je bio najveći pokretni radio-teleskop na svetu, sve dok ga 2000. nije pretekao Green Bank (eliptičan, 100×110 m). Opremljen da osmatra pulsare, formacije zvezda i jezgra udaljenih galaksija, Efelsberg je jedan od najvažnijih instrumenata u svetskoj mreži super-snažnih teleskopa. Od kako je započeo s radom početkom sedamdesetih, izvršena su brojna poboljšanja – uključujući elektroniku s manje šumova i novu površinu tanjira – čime opstaje u eliti astronomskih istraživačkih insitucija. Preko 45% radnog vremena na njemu danas rade stranci.
2. Green Bank Telescope, SAD
Prečnik: 100 metara; koordinate: 38°25′59″N, 79°50′23″W
Robert C. Byrdov Green Bank Teleskop se nalazi u državi Wast Virginia, smešten u sredinu američke nacionalne zone radio-tišine – područja sa limitiranim ili zabranjenim radio-saobraćajem, što uveliko pomaže teleskopu da operiše sa najvećim potencijalom. Opremljem masivnim 100-metarskim tanjirom, ovaj potpuno pokretan teleskop je do sada napravio nekoliko velikih otkrića, uključujući vodonični „supermehur“ Ophiuchus, koji je udaljen 23.000 svetlosnih godina.
1. Arecibo Opseratory, Portoriko
Prečnik: 305 metara; koordinate: 18°20′39″N, 66°45′10″W
Najveći krivi fokusirajući tanjir na svetu do sada nalazi se u Opservatoriji Arecibo u blizini istoimenog grada. Operiše za Institut univerziteta Stenford, i uz pokroviteljstvo Nacionalne naučne fondacije, opservatorija učestvuje u radio-astronomiji, radarskim osmatranjima solarnog sistema i proučavanju atmosfera drugih planeta. Opservatorija ima 4 radarska predajnika snage 20 TW na frekvenci 2380 MHz. Ogronmi tanjir je napravljen 1963. od 38.778 aluminijumskih panela u depresiji izazvanoj prirodnim oticanjem vode. Ponekad izgleda kao čudo da podaci o prirodnim fenomenima – pa makar oni bili milionima milja udaljeni – stupaju u vezu sa našom tehnologijom na najčudniji način baš tu u Arecibu. Malo ljudi zna da tanjir nije paraboličan već je deo lopte, tako da 900-tonski prijemnik mora da putuje po sajlama i presreće signale u prečniku od 270 metara.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
