Pročitajte PROGRAM Konferencije o astronomiji, izaberite predavanje koje vas interesuje i – dođite. Jasno je da ste pozvani na sva predavanja, ali ako nemate vremena za celu Konferenciju posetite ona predavanja koja vas posebno interesuju.
Prošlog marta, Trumpova administracija je iznenadila i lokalnu i stranu javnost objavom novog plana da do 2024. pošalju ljude na Mesec. Plan je primljen sa više nego opravdanom dozom skepse. Glavni problem je, naravno, ekonomski. Uz trenutni budžet, NASA nije u stanju da ubrza razvoj 'SLS' rakete, kapsule 'Orion', i sem njih, izgradi lunarni modul od nule i orbitne stanice 'Gateway'. I sve to za manje od pet godina. Međutim, Trump ke obećao da će dolari da stignu, i dosita, 13. maja Bela kuća je objavila nameru da do 2020. poveća Nesin budžet za $1,6 milijardi. Pored para, stiglo je i ime lunarne misije: Artemis, ili na kako mi to kažemo, Artemida. Svi se slažu da je ime divno, ali glavno pitanje ostaje: da li će to biti dovoljno para?
18. marta 1965, u svojoj 30. godini, sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov je izveo prvu šetnju u kosmosu, pretekavši svoj američkog kolegu Eda Whitea u 'Geminiju 4' za čitava 3 meseca. Lebdeći van malog broda 'Vashod 2' zapanjujućih 12 minuta, Leonov se osećao, kako je kasnije zapisao, 'kao galeb raširenih krila koji krstari visoko iznad Zemlje.' U skladu sa strogom tajnovitošću sovjetskog kosmičkog programa, vrlo malo ljudi je tada znalo – nije bila upoznata ni njegova porodica – da se sprema šetnja po kosmosu. Još manje je bilo poznato koliko su Leonov i njegov drug iz kabine, Pavel – Paša Beljajev, bili blizu tragedije. U knjizi 'Two Sides of the Moon', koju je 2006. napisao 'Apolov' astronaut David Scott, Leonov je ispričao detalje o kosmičkoj šetnji i dramatičnim posledicama...
Povodom najvećeg naučnog događaja ove godine - prve fotografije okruženja crne rupe - u četvrtak, 23. maja, u 19 časova, u Velikoj sali SKC (Beograd), na još jednoj tribini Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče”, predstavljamo niz uzbudljivih priča o crnim rupama. O fizici, psihologiji i filozofiji Ajnštajnovog univerzuma govore....
Juče, u Mladenovo stigla dva autobusa puna đaka prvaka iz Novog Sada. Došli su da vide i razgledaju opservatoriju Miloša Gagića i da malo porazgovaraju. Naučili su sva slova i da računaju do deset i sve ih interesuje.
Znamo šta se dešavalo u 40 milijarditom delu sekunde nakon Velikog praska, šta se dešava u jezgrima zvezda, kako nastaju crne rupe, kako se energija pretvara u materiju, kako nastaje masa i kako se masa pretvara u energiju, koji su najsitniji delovi materije, definisali smo sile. Ali, nemamo ništa, ni matematiku kojom možemo da predstavimo šta je unutar ili iza singularnosti.
Autor ovog filma kaže da danas dobijamo velik broj informacija o svemiru, ali često se u tom mnoštvu ne snalazimo najbolje. Brkaju se tačne informacije sa lažnim i mnogi su zbunjeni.
Ovde se prikazuju stvarne, realne slike tela Sunčevog sistema i navode validni podaci.
Kada je zimus kineska lunarna sonda 'Chang'e-4' stigla na cilj, u tom podvigu nije bila sama. Tada su svi pričali isključivo o lenderu i roveru koji će da slete 's onu stranu' Meseca, ali do Meseca je stigao i jedan orbiter i jedan mali mikro-satelit. Šta bi s njima? Evo odgovora:
Od 23. do 26. maja na Andrevlju, Fruška gora, u Kongresnom centru „CEPTOR“ će se održati Druga konferencija sa međunarodnim učešćem posvećena svetlosnom zagađenju i tamnom noćnom nebu, pod nazivom „VoBaNISTA LIGHTPOLL 2019”.