O ateroidu Apophis smo već pisali više puta jer je on pre petnaest godina doneo prilično uzbuđenje kada su rane analize pokazale da postoji veka verovatnoća od njegovog pada na Zemlju. Te prve procene su se zasnivale na sasvim malom broju posmatranja iz kojih nije mogla da se precizno izračuna cela njegova putanja.
Ponovo se priča o putovanju na Mesec. Veliki igrači astronautike o takvom putovanju prave planove, neki otvorene, neki prikrivene. Ona nacija koja to uspe preko noći će postati najmoćnija. Ali takav let je užasno skup i vrlo rizičan. Neuspeh bi još više koštao.
BLUE ORIGIN je privatna kompanije za proizvodnju vazduhoplova i kompanija za svemirske letove.
Osnovao ju je Jeff Bezos 2000. godine. Kompanija razvija tehnologije koje treba da omoguće privatne letove u svemir sa ciljem da se drastično smanje troškove letova, a istovremeno poveća njihova bezbednost. Blue Origin razvija različite tehnologije pre svega za vertikalno uzletanje i vertikalno sletanje. Cilj kompanije su i suborbitalni i orbitalni letovi. Naziv Blue Origin se odnosi na našu, plavu planetu, tj. naglašava se poreklo sa Zemlje.
Ideja da će se Zemlja jednoga dana morati braniti od asteroida donedavno je izazivala podsmijeh, sve dok meteorit nije eksplodirao u atmosferi iznad Rusije
Svi znamo da Ameri planiraju da pošalju čoveka na Mesec 2024. Za sada ne postoju koncizan plan za to, i još uvek nije konstruisana a kamoli napravljena ključna letilica: lunarni modul. Ali postoji još jedan ključni elemenat neophodan za odlazak na Mesec a o kome niko ne govori. To je kosmičko odelo. Na prvi pogled bi mogli da pomislimo da pošto US astronauti već nose neka odela na svojim orbitnim putovanjima, njih samo treba doraditi za Mesec, zar ne? E pa ne. Nije tako prosto. Nijedan putnički brod koji se u ovom trenutku razvija u SAD – tj. 'Orion', Dragon 2' i 'Starliner' – ne poseduje skafander za izlazak napolje, tj. EVA. Ono što oni za sada jedino imaju, to su IVA odela[1], koja ne dopuštaju izlazak napolje i, još manje, na Mesečevu površinu.
Čak i ljudi koji su jako daleko od astronomije znaju da postoje zvezde prve i ne-prve veličine: ovi izrazi su se nekako odomaćili. Ali o zvezdama svetlijim od prve veličine: nulte pa čak i negativne veličine, jedva da su čuli; većini se čini nelogičnim da zvezde negativne veličine budu najsjajnije svetiljke na nebu, te da je naše Sunce 'zvezda minus 27. veličine'. Drugi možda u tome vide čak i izvrtanje koncepta negativnog broja...
O tome, naravno, u potpunosti govore brojčani podaci: veličina prečnika Meseca (3500 km), površine, obima. Ali brojevi, nezamenjivi u proračunima, beskorisni su u pružanju predodžbe o veličini, za šta nam pomaže samo mašta.