Zamisli ovakvu scenu. Ti si Ja sam na Marsu, u Gejlovom krateru, naslonjen na rover. Sunce je upravo zašlo a temperatura rapidno pada. Bacam setan pogled u vis i gledam sjajne, paperjaste oblake, osvetljene Suncem iako je ono već iza horizonta. Zbog velike visine na kojoj se nalaze, Sunce ih i dalje osvetljava. Dok odvrćem grejanje na drva u mom skafanderu, posmatram kako noćni oblaci plove kroz vazduh, gubeći se od istoka ka zapadu u pravcu Sunca koje nestaje...
Na Konferenciji LIGHTPOLLUTION 2019, koja se u okviru projekta VoBaNISTA održala od 23. do 26. maja ove godine na Andrevlju bilo je i jedno veče za druženje. A to znači za Grnjine kulinarske veštine.
Pažnja, pitate se: Šta bi se dogodilo da munja udari u 'Sojuz' u letu? Pa, ništa se ne bi dogodilo. A kako znamo? Zato što je 27. maja 2019. u 06:23 UTC, 'Sojuz-2.1b' / 'Fregat-M' poleteo s kosmodroma Pleseck i nekoliko sekundi nakon lansiranja pogodila ga je munja. 'Sojuz' je nastavio uspon, i tri i po sata kasnije u planiranu orbitu postavio satelit 'Uragan-M' ('GLONASS-M') ruskog globalnog sistema za pozicioniranje 'GLONASS'. Naime, to je bio 'GLONASS-M' satelit №758 (ili 'GLONASS 55S S6'), takođe poznat kao 'Kosmos 2534'. Ovaj satelit će zameniti 'GLONASS-M' №723, lansiran 2007. godine. Nazivi 'GLONASS' satelita su 'uragan', što je bilo sasvim prikladno ovoj priči.
Imamo odvažnu viziju da se vratimo na Mjesec do 2024. godine - kaže Jim Bridenstine, Nasin administrator. – Na tom putu pozdravljamo sve veći broj međunarodnih i komercijalnih partnera.
Sa Marsom na horizontu zajedno možemo istražiti više i podeliti napredak i znanje koje će doći.
(za one retke čitaoce AM koji još nisu počeli da gledaju seriju)
Serija je emotivna, surova, brutalna i nežna, mučna, moralna i iskvarena, ispunjenja herojstvom, prožrtvovanošću i prevarama, ili jednom rečju moćna je. Dobila je do sada izuzetno visoke ocene i kritike i gledalaca. Na IMDB 9,7 od 10 mogućih i na listi TV emisija istog sajta zauzela je prvo mesto (ispred Planet Earth IIkoja je dostigla ocenu 9,5).
Ne znam da li neko od ljubitelja raketa prati nastupe dr prof. Milinovića sa Mašinskog. U poslednjoj emisiji je rekao da se budući rat neće voditi tenkovima ('koga to interesuje!') već gore, u kosmosu. 'Otkrio' je tajnu da Pentagonu treba nekoliko hiljada osmatračkih satelita da bi 24 časa pokrivao sve teritorije i ciljeve koji su im interesantni, tj. Nort Koreju, Iran, Rusiju, Kinu i sl. Zato priča da je 'SpaceX' spreman da za masnu lovu lansira stotinu šatro komunikacionih satelita izaziva pozornost. Kina i Rusija imaju svoje adute, ali nažalost to je sve vojna tajna a i moje znanje je skromno, pa ću zato pokušati da nešto kažem o delu novog ruskog štita.
Autorski tekst programskog direktora ISP Nikole Božića za „Prosvetni pregled“. Objavljeno 16. maja 2019.
Škola budućnosti ne treba da pokušava da učenike i studente nauči svemu što sledi, jer to nije moguće. Škola budućnosti treba sve da pripremi da budu samostalni, sposobni da se adaptiraju, da odgovore svim izazovima… Škola budućnosti treba da uči, pre svega, kako se uči.
U VI veki pre naše ere, jonski grad Milet, danas u Turskoj, bio je najveći i najbogatiji grad u Grčkoj. Već tada je imao preko 3000 godina dugu istoriju. Pod velikim uticajem Egipta i Sirije, bio je centar nauke, kulture i umetnosti. Danas su od njega ostale samo ruševine, ali je ostao upamćen kao rodni grad Isidora, arhitekte koji će napraviti Aja Sofiju, i filosofa Talesa i Anaksimandera. Čime je mogao da se bavi neko pre više od 2600 godina a da ga se mi i danas sećamo? Kosmosom? Koješta, time se i danas bave samo odabrani...
Zamisli ovakvu scenu. Ti si Ja sam na Marsu, u Gejlovom krateru, naslonjen na rover. Sunce je upravo zašlo a temperatura rapidno pada. Bacam setan pogled u vis i gledam sjajne, paperjaste oblake, osvetljene Suncem iako je ono već iza horizonta. Zbog velike visine na kojoj se nalaze, Sunce ih i dalje osvetljava. Dok odvrćem grejanje na drva u mom skafanderu, posmatram kako noćni oblaci plove kroz vazduh, gubeći se od istoka ka zapadu u pravcu Sunca koje nestaje...
(za one retke čitaoce AM koji još nisu počeli da gledaju seriju)
Autorski tekst programskog direktora ISP Nikole Božića za „Prosvetni pregled“. Objavljeno 16. maja 2019.
U VI veki pre naše ere, jonski grad Milet, danas u Turskoj, bio je najveći i najbogatiji grad u Grčkoj. Već tada je imao preko 3000 godina dugu istoriju. Pod velikim uticajem Egipta i Sirije, bio je centar nauke, kulture i umetnosti. Danas su od njega ostale samo ruševine, ali je ostao upamćen kao rodni grad Isidora, arhitekte koji će napraviti Aja Sofiju, i filosofa Talesa i Anaksimandera. Čime je mogao da se bavi neko pre više od 2600 godina a da ga se mi i danas sećamo? Kosmosom? Koješta, time se i danas bave samo odabrani...
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
