Ovako napisano, niko ne može da prepozna da se radi o jednoj od najvećih vojnih kompanija na svetu, sa preko 40.000 zaposlenih. Ako kažem da prave rakete i motore za njih, navigacione i komunikacione satelite, međuplanetne sonde, vojne avione i slično, zabuna je još veća. Ali ako kažem da je to 'Airbus Defence & Space', mnoge stvari postaju jasnije. Pošto ne postoji išta u kosmosu da je iz Evrope a da nije prošlo kroz (bez)brojne fabrike AD&S, hajde da se malo upoznamo sa ovim 'Airbusovom'segmentom.
Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.
Špijunska igra u kosmosu. Liči na neki film o Džejms Bondu, samo što se trenutno odvija između dva ruska satelita i jednog američkog. Priča je započela 25. novembra 2019. godine, kada je Rusija lansirala satelit 'Kosmos 2542' sa kosmodroma Pleseck pomoću rakete 'Sojuz-2.1v' (light verzija tradicionalnog 'Sojuza' bez četiri bočna bustera). Satelit se doskora nalazio u polarnoj orbiti visine 370×860 km i nagiba 97,9°. Prava priroda 'Kosmosa 2542', kao i njegov dizajn, ostaju nepoznati; zna se samo da je to vojni satelit. Zanimljivo je da se 'Kosmos 2542' nalazio u gotovo istoj orbitnoj ravni – samo 1° razmaka – od američkog špijunskog satelita 'USA-245'.
Astrofizičar, kosmolog i dobitnik Nobelove nagrade. Proučava kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje. Njegovo pionirsko istraživanje dubokog svemira i vremena otkriva strukturu samog svemira.
...Mislio sam da bih mogao malo uticati na vaš pogled na svet i pokazati vam neke od dizajna koje imamo u prirodi. Tako, moj prvi slajd je o začetku univerzuma i onoga što zovem istragom o kosmičkoj sceni, tj. posmatranje ostataka nastanka i zaključivanje šta se desilo na početku, a zatim i praćenje toga i pokušaj razumevanja istog....
Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.
Dugoročno gledano promene klime su definisane Milankovićevim ciklusima. Šta su to Milankovićevi ciklusi i kako oni utiču na klimatske promene o tome govori ovaj kratak film.
Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića:
MARINER IV: prve slike Marsa
"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija.
Juče, u četvrtak 30. januara ove 2020. godine u prostorijama opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi održan je prvi ovogodišnji sastanak Astronomskog društva „Novi Sad“.
Učenici osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj iz Sremske Mitrovice uspostavili su kontakt sa Međunarodnom svemirskom stanicom i razgovarali sa italijanskim astronautom Lukom Parmitanom.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
