Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.
Kako dobijamo informacije o Marsu? Tako što ESA-in orbiter Mars Trace Gas Orbiter, ali i Nasini orbiteri obleću oko Marsa, primaju podatke od rovera i lendera koji se nalaze na tlu planete, a zatim te podatke šalju centrima na Zemlji. Šezdeset procenata podatka sa površine Marsa Nasa dobija upravo preko Mars Trace Gas Orbitera. I ti podaci stižu na Zemlju brže nego što vam stigne pica kada je naručite preko dostave.
U Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti Istraživačka stanica Petnica otvorila je u sredu 19. februara Izložbu “Korak u nauku”. Ova svojevrsna ambasada u Beogradu naše prestižne obrazovne institucije omogućiće svim zainteresovanima da se do 3. marta upoznaju sa programima Istraživačke stanice i rezultatima malih naučnih projekata njenih polaznika u 2019. godini.
Bilo je vreme kada su Zemljani bili sigurni da na Marsu postoji visoko razvijeni život, napredniji od našeg, zemaljskog. O tom životu skupljeni su brojni posredni podaci, pisane su knjige, pravljeni planovi za uspostavljanje kontakta sa susedima. A onda su nadanja i velika očekivanja splasla i nastupilo je vreme tihog razočarenja. Ipak, istraživanja su nastavljena, ali sada sa novim pogledima na život i novim idejama o njemu. O tome govori ova Kratka istorija potrage za životom na Marsu.