U naučnoj zajednici postoji određeni konsenzus da sledeća Nasina skupa misija – klase 'Flagship' – mora da cilja ili na Veneru, ili na Uran i Neptun (Mars ima sopstveni nezavisni istraživački program). Istraživanje Venere je moguće pomoću misija tipa 'Discovery' ili 'New Frontiers', koje su jednostavnije i jeftinije, ali kvalitetno istraživanje ledenih divova praktično je nemoguće ukoliko ne bude uključena složena i napredna sonda. Na zahtev američkog Kongresa, NASA je 2015. započela proučavanje mogućnosti slanja misije na Uran i Neptun otprilike oko 2030. godine, o čemu sam krajem prošle godine napisao veliku seriju priča. Nažalost, priroda se urotila ne bi li ovu misiju učinila sve sem jednostavnom.
Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.
Početak letova na Mars bio je obeležen velikim i brojnim neuspesima, od kojih nam danas više njih deluju prosto komično. Pa, neka zemlja uloži bezbroj para u fantastičnu misiju i onda misija propadne zato što se u kritičnom momentu antena na letelici pogrešno usmeri i sa njom izgubi kontakt. Ili sve prođe u redu i letelica počne da se spušta na planetu nakon čega sagori u atmosferi jer su operateri na zemlji koristili pogrešne merne jedinice.
Povratak ljudi na Mjesec „odgađa se“ sa brzopleto proklamirane 2024. na puno realniju 2028. godinu, uz obvezu da se trasira i let čovjeka do (na?) Marsa i natrag 2033.
Tornado ja moćna i užasna brzo rotirajuća oluja u kojoj kovitlajući oblaci u obliku levka dopire do površine zemlje. Najekstremnija tornada dostižu brzine preko 480 kilometara na sat i imaju po tri kilometra u prečniku i tako protutnje 100 i više kilometara po površini.