Ako sve krene kako je planirano, 22. jula će Nasin rover 'Perseverance' poleteti ka Marsu. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je btw i dalje ime misije u celini), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje su napravili ljudi a koje će se kretati po površini Marsa. Njegov izgled je gotovo identičan roveru 'Curiosity' (MSL), ali ne bismo trebali da pogrešimo misleći da je reč o prostoj kopiji. Jer 'Perseverance' ima bitno drugačiji cilj od cilja brata blizanca: saznati da li je u bilo kom trenutku u prošlosti postojao život na Marsu... uzbudljiv cilj kao retko koji drugi.
Komet C/2020 F3 (NEOWISE) iznad Virovitice. Za ovo nije trebao teleskop, samo fotić i malo dobre volje ustati se prije svitanja i par puta škljocnuti prema njemu.
Na osnovu stvarnih podataka prikazani su rotacioa, nagib, orbitalnu brzinu, ugao sunčevog svetla i pogled na sistem Zemlja – Mesec. Rastojanje Zemlje od Meseca nije prikazana u srazmeri. U sredini modeli Zemlje i Meseca jesu u srazmeri.
Nasin direktor komercijalnog svemirskog leta Phil McAlister i Janet Karika šef Nasinog štaba tokom odbrojavanja lansiranja rakete SpaceX Falcon 9 koja nosi kapsulu za ljudsku posadu Dragon 30. maja ove godine.Nasin direktor komercijalnog svemirskog leta Phil McAlister i s Janet Karika šef Nasinog štaba tokom odbrojavanja lansiranja rakete SpaceX Falcon 9 koja nosi kapsulu za ljudsku posadu Dragon 30. maja ove godine.
U oktobru 1997. nekoliko udruženja za zaštitu čovekove okoline se usprotivilo lansiranju sonde 'Cassini' namenjene izučavanju Saturna. Razlog protesta je bio sondin radioizotopski termoelektrični generator (RTG) – zapravo ih je imao tri, tipa GPHS-RTG – uređaj koji proizvodi električnu energiju iz toplote proizvedene raspadom plutonijuma-238. Ekolozi su se plašili da bi plutonijum mogao da kontaminira široko područje obale Floride ukoliko bi raketa 'Titan IV' eksplodirala tokom lansiranja. NASA je morala da se suoči sa kritikom podsećajući da su RTG-ovi dizajnirani tako da prežive eksploziju i da nema rizika. Ali u kojoj meri je to bilo tačno?
Patricia Burchat proučava strukturu i distribuciju tamne materije i tamne energije. Ovi misteriozni sastojci se ne mogu meriti na konvencionalan način, a ipak čine četvrtinu mase našeg univerzuma.
"Nedavno smo shvatili da obična materija u univerzumu -- i kada kažem obična materija mislim na vas, OK, mene, planete, zvezde, galaksije -- obična materija koja čini samo nekoliko procenata sastava univerzuma. Skoro četvrtina, ili otprilike četvrtina materije u univerzumu, je ono što je nevidljivo. Kada kažem nevidljivo mislim da ne apsorbuje elektromagnetni spektar. Ne emituje u elektromagnetni spektar. Ne reflektuje. Nema interakciju sa elektromagnetnim spektrom, koga koristimo za detekciju stvari. Uopšte nema interakcije. Pa kako onda znamo da je tu?