„Atmosfera Titana je idealna sredina gde možemo da vidim kako interaguju fizika plazme i astrobiologija“, kaže dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu u četvrtoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“. Epizoda je posvećena najvećem Saturnovom satelitu, Titanu, njegovom značaju za astrobiološka istraživanja i električnim pražnjenjima u atmosferi, kao istraživanjima koja se na ovu temu obavljaju na Institutu.
Niste nešto previše oduševljeni ustajanjem dva, tri sata prije izlaska Sunca da bi pogledali komet na nebu, kiša i oblaci su se urotili protiv vas, propustili ste sve prigode za vidjeti uživo komet NEOWISE o kojem svi pričaju.. Preostalo je još malo vremena za nadoknaditi propušteno.
Ima jedan mali grad u Podravini, koji nije svjestan što se ovih noći događa na nebu, iznad njegovih krovova. Dok njegovi stanovnici snivaju snom pravednika, snivajući svoje blažene snove, na zvjezdanom se nebu pojavio jedan vrlo rijetki gost. Riječ je o kometu, u narodu poznatom kao zvijezda repatica. I ovo je sasvim pristojan nebeski reponja, iako blijeda slika onoga koji se vidio u punoj raskoši 1997. godine.
U svakom slučaju, veče je bilo prijatno, i profesor i ja smo napravili više finih zemaljskih fotografija, malo usavršili snalaženje sa aparatima, a Dušanom portabli apohromatski refraktor je pružio izu-zet-no oštru i kontrasnu sliku.
Sa Jelenom Milutinović sam se upoznao pre više od deset godina, kada je ona još radila na TV B92 i kada me je pozvala da za tu televiziju dam neku izjavu u vezi astronomije. Zaboravio sam detalje, ali mi je u sećanju ostalo da me je posle emisije pozvala u restoran televizije na kafu. Ima, rekla je, još 10 minuta do sledeće emisije pa taman da porazgovaramo o astronomiji. Kada ja imam deset minuta do neke obaveze, stanem u ćošak i čekam, ali Jeleni je to vreme dovoljno da porazgovara sa gostom, da usput telefonira, odgovori na pitanje urednika i da obavi još niz poslova. Posle devet minuta, a da u sat nije gledala, ona reče da joj je bilo drago što smo se upoznali i da sad mora da ide.
Ima jedan 20-tonski modul koji se priprema za let na ISS još od 1995. To je ruski 'Višenamenski laboratorijski modul’, kako sam preveo englesku verziju naziva ’Multi-Purpose Laboratory Module’ (MLM) a oni ruski original ’Многофункциональный лабораторный модуль’ (МЛМ). Poslednji put sam pisao o modulu 2017, kada je mučenik vrećen u Hruničevljevu fabriku na debelu doradu, jer su u rezervoarima za gorivo pronađeni opiljci metala, ubistveni za rad u kosmosu. Rad je bio ogroman i odložio je lansiranje za nekoliko godina. Konačno, modul 'Наука' je spreman za transport na kosmodrom radi lansiranja sledeće godine, čak 13 godina posle prvobitnog plana.
Za mesec dana, Nasin rover 'Perseverance' poletiće na Mars. Misija, ranije poznata jednostavno kao 'Mars 2020', ima za cilj potregu za biomarkerima u stenama kratera Jezero. No on se neće ograničiti na proučavanje ove regije Crvene planete, već će morati da prikupi uzorke kako bi ih smestio u 36 epruvete koje će biti prikupljene do kraja decenije i donešene na Zemlju. A 'Preseverance' treba da bude prva od tri sonde koje čine veliki projekt 'Misple Return Mission' ili MSR (MarsSample Return). Ostale dve misije će biti izvedene zahvaljujući saradnji Nase i Evropske kosmičke agencije (ESA) prema šemi '26-26-31', koja označava da će se obe sonde biti lansirane 2026. na takav način da uzorci stignu na Zemlju 2031. Razlog odabira 2026, plus što još uvek ima dovoljno vremena za razvoj i izgradnju sondi, je taj što je prozor za lansiranje 2026. na Mars posebno dobar. Ove dve sonde su SRL (Sample Retrieval Lander) i ERO (Earth Return Orbiter). Plan je konceptualno jednostavan: Nasina sonda će sleteti krajem 2028. u krater Jezero i istovariti evropski rover koji će skupljati uzorke koji su ostali iza 'Perseverancea' –koji će, a možda i neće potrajati do tada – evropski rover će uzorke smestiti u američku raketu koja će poleteti i stići do Marsove orbite.Tamo će evropski orbiter ERO preuzeti kontejner s uzorcima i poneti ih na Zemlju, gde će dospeti u septembru 2031. Retko komplikovan plan, ali ...
Većina od gotovo 4300 vansolarnih planeta za koje znamo jesu super-Zemlje i mini-Neptuni, dve vrste svetova koji ne postoje u našem solarnom sistemu. Super-Zemlje su, kao što ime kaže, kamenite planete veće od naše planete (s poluprečnikom između jednog i dva puta većeg od Zemljinog). Ova vrsta egzoplaneta možda je najprikladnija za život u čitavoj galaksiji. Super-Zemlje imaju veću gravitaciju i, verovatno, veću vulkansku aktivnost tokom dužeg vremena, što bi omogućilo gustu atmosferu eonima. Intenzivnija unutarnja aktivnost takođe bi uticala na tektoniku ploča i intenzivnije magnetno polje, što bi pomoglo očuvanju životnih uslova planete na duži period. Iz tih razloga ti su svetovi klasifikovani kao super-nastanjivi. Ali, sa pozicije tehnoloških civilizacija, jesu li super-Zemlje najprikladnije za lansiranja u kosmos?
NASA’s Ingenuity Mars Helicopter: Attempting the First Powered Flight on Mars
Za manje od godinu dana mali Nasin helikopter će, ako sve bude po planu, poleteti na drugoj planeti, na Marsu. U slučaju uspeha ovim podvigom otvoriće se vrata novoj dimenziji istraživanja svemira, putem robota.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
